Još jedno strujanje. Šta je to? Visoka, kraljevski lepa žena s kapicom pokrivenom biserima i haljinom sa čipkom do vrata izađe iz senki i nestade. Tairenka koja sanja, Visoka gospa ili neka koja sanja da je to. Na javi je možda obična i zdepasta, seljanka ili trgovkinja.
Bilo bi bolje da umesto Mogedijen uhodi Logana. I dalje ne bi znala gde se nalazi, ali možda bi imala neku predstavu o njegovim planovima. Naravno, biti uvučena u njegove snove može da bude neprijatno kao i da uleti u Mogedijenine. On je mrzeo sve Aes Sedai. Organizovanje njegovog bega bilo je jedna od onih neophodnosti; samo se nadala da cena neće biti previsoka. Zaboravi na Logana. Mogedijen je bila opasnost, Mogedijen koja može da krene za njom, čak i ovde, pogotovo ovde, Mogedijen koja...
Odjednom postade svesna koliko joj je teško da se kreće i ispusti nejasan grleni zvuk nalik stenjanju. Predivna haljina postala je potpuni oklop s verižnjačom, nalik na one koje je nosila teška konjica Gareta Brina. Kalpak podignutog vizira pokrivao joj je glavu, ukrašen grbom s Plamenom Tar Valona, sudeći po onome što je mogla da opipa. To joj je išlo na živce. Ona je odavno prevazišla ovoliki nedostatak obuzdavanja.
Odlučno zameni oklop odećom koju je i ranije nosila za viđenja s Mudrima. Bilo je dovoljno da je zamisli. Puna suknja od tamne vune i široka, bela algode bluza, kakve je nosila dok je učila kod njih, uz šal s resama, toliko zelen da je gotovo izgledao crn, i presavijenom maramom koja joj je pridržavala kosu. Naravno, nije napravila njihov nakit, tu gomilu ogrlica i narukvica. Smejale bi joj se da to pokuša. Žena je svoju zbirku skupljala godinama a ne za treptaj sna.
„Logan je na putu za Crnu kulu“, izgovorila je naglas; iskreno se nadala da jeste; tamo će barem pripaziti na njega, ili se bar tako nadala, a ako ga ponovo uhvate i smire, Rand neće moći da krivi nijednu sestru koja sledi nju, „a Mogedijen nema načina da zna gde se nalazim“. Pokušala je da ovo zvuči uverljivo.
„A zašto bi se ti bojala Senodušnih?“, upita glas iza nje, a Egvena pokuša da se popne uz vazduh. Pošto je ovo bio Telaran’riod, a ona šetač kroz snove, našla se iznad pločica, na visini iznad njene sopstvene, pre nego što je uspela samu sebe da obuzda. O da, pomisli dok je lebdela, ja sam odavno prevazišla ovakve početničke greške. Ako ovako nastavi, sledeće će biti da poskoči kada joj Čeza poželi dobro jutro.
Nadajući se da nije previše pocrvenela, naterala je sebe da se lagano spusti; možda je uspela da očuva nešto dostojanstva.
Možda, iako je Bairino lice bilo naborano više nego obično od keženja pri čemu su joj usne skoro doticale uši. Za razliku od druge dve žene s njom, ona nije mogla da usmerava, ali to nije imalo nikakve veze sa šetanjem kroz snove. U tome je bila vešta koliko i ostale, čak i više u pojedinim oblastima. Amis se isto smešila, iako ne tako napadno, ali je zato sunčanokosa Melaina zabacila glavu i urlala od smeha.
„Nikada nisam videla nikoga...“, jedva uspe da izusti Melaina. „Kao zec.“ Ona odskoči i podiže se u vazduh za ceo hvat.
„Nedavno sam povredila Mogedijen.“ Egvena je bila ponosna na svoje držanje. Volela je Melainu – bila je znatno manje bodljikava otkad je nosila dete, tačnije blizance – ali u ovom trenutku Egvena bi mogla sasvim veselo da je zadavi. „Neke prijateljice i ja smo joj povredile ponos, ako ne i nešto više. Mislim da bi jedva dočekala da mi vrati.“ Iznenada ona ponovo promeni odeću. Ovoga puta u svakodnevnu haljinu za jahanje od glatke zelene svile. Velika Zmija obavila joj je prst zlatom. Nije mogla sve da im kaže, ali ove žene su bile i prijateljice i zasluživale su da znaju ono što je mogla da im kaže.
„Ranjeni ponos pamti se duže nego telesne rane.“ Bairin glas bio je visok i pištav, ali jak poput gvozdene šipke.
„Ispričaj nam o tome“, zatraži Melaina uz radoznao osmeh. „Kako ste je posramile?“ Bair je bila jednako znatiželjna. U okrutnoj zemlji ili naučite da se smejete okrutnosti, ili provodite život cmizdreći; u Trostrukoj zemlji Aijeli su odavno naučili da se smeju. Osim toga, posramiti neprijatelja smatralo se umetnošću.
Amis je za trenutak proučavala Egveninu novu odeću, a onda progovori: „Mislim da ćemo o tome kasnije. Htela si da razgovaramo.“ Ona pokaza ka mestu gde su Mudre volele da razgovaraju, tamo ispod prostrane kupole, u srcu odaje.
Zašto su izabrale baš to mesto bila je još jedna tajna koju Egvena nije uspevala da razreši. Tri žene sedoše prekrštenih nogu, uredno raširivši suknje, nekoliko koraka od nečega što je ličilo na mač od svetlucavog kristala s balčakom nagore tamo gde je bio zaboden u kameni pod. One nisu obraćale pažnju na njega – nije bio deo njihovih proročanstava – kao što nisu primećivale ljude koji bi tu i tamo blesnuli u velikoj prostoriji, ali ovo je bilo mesto gde su uvek dolazile.
Čuveni Kalandor zbilja bi delovao kao mač, i pored svog izgleda, ali uistinu to je bio muški saangreal, jedan od najmoćnijih ikada napravljenih u Doba legendi. Ona oseti jezu razmišljajući o muškom sa’angrealu. Bilo je drugačije dok je bio samo Rand. I Izgubljeni, naravno. Ali sada su tu bili ti Aša’mani. S Kalandorom muškarac bi mogao da upije dovoljno Jedne moći kojom bi za otkucaj srca sravnio grad i opustošio sve miljama unaokolo. Ona ga zaobiđe u širokom luku, nesvesno povlačeći suknje od njega. Rand je izvukao Kalandor iz Srca Kamena da bi ispunio proročanstvo, a potom ga je iz sopstvenih razloga vratio nazad. Vratio ga je i okružio zamkama istkanim od saidina. I one su imale svoj odraz i mogle su da se aktiviraju razorno kao I original ukoliko bi se u blizini pokušalo pogrešno tkanje. Neke su stvari u Tel’aran’riodu bile suviše stvarne.
Pokušavajući da ne misli o Maču Koji Nije Mač, Egvena stade pred tri Mudre. Učvrstivši šalove oko pojasa, razvezale su bluze. Tako su Aijelke sedele s prijateljicama, u šatorima pod vrelim suncem. Ona nije sela i ako je zbog toga izgledala kao moliteljka ili optužena, neka bude. Na neki način, u srcu se tako i osećala. „Nisam vam rekla zašto sam pozvana da odem od vas, a vi nikada niste ni pitale.“
„Reći ćeš nam kad budeš spremna“, nezainteresovano odgovori Amis. Izgledala je istih godina kao Melaina i pored kose, bele kao u Bair, koja joj se spuštala do pojasa – kosa je počela da joj sedi kad je bila samo malo starija nego Egvena sad – ali ona je bila predvodnica među njih tri, a ne Bair. Prvi put se Egvena zapitala koliko joj je stvarno godina. To nije bilo pitanje koje bi se postavilo Mudrima, kao što se nije postavljalo ni Aes Sedai.
„Kada sam vas napustila bila sam jedna od Prihvaćenih. Vi znate za rascep u Beloj kuli.“ Bair odmahnu glavom i iskrivi usta; znala je, ali nije razumela. Nijedna od njih nije. Za Aijele to je bilo nemoguće kao da se klan ili ratničko društvo podeli samo protiv sebe. Možda je, u njihovim očima, to bila i potvrda da su Aes Sedai postale manje od onoga što bi trebalo da budu. Egvena nastavi iznenađena mirnoćom i pribranošću sopstvenog glasa. „Sestre koje se suprotstavljaju Elaidi uzdigle su me u svoju Amirlin. Kada Elaida bude zbačena, ja ću biti na Amirlin Tronu, u Beloj kuli.“ Svojoj odeći dodala je prugastu ešarpu i čekala. Jednom ih je slagala; to je bio ozbiljan prestup prema đi’e’tohu, tako da nije bila sigurna kako će reagovati kad saznaju ovu istinu koju je prikrivala. Kada bi joj makar poverovale. Samo su je gledale.
„Postoji nešto što deca rade“, posle nekog vremena pažljivo progovori Melaina. Njena trudnoća se još nije ocrtavala, ali već je imala taj unutrašnji sjaj, zbog kog je bila još lepša nego inače, i unutrašnji, nepokolebljivi mir. „Sva deca žele da guraju koplja i sva žele da budu poglavari klana, ali na kraju shvate da poglavari retko sami plešu s kopljima. Zato naprave lutku i stave je na uzvišicu.“ Jedan deo poda iznenada se podiže; to više nisu bile kamene ploče nego litica od suncem zapečenog smeđeg kamena. Na vrhu je stajalo nešto što je oblikom podsećalo na čoveka, napravljeno od izuvijanih grančica i krpica. „Ovo je poglavar koji im naređuje da plešu s kopljima, s vrha brda odakle može da vidi bitku. Ali deca trče kuda žele, a njihov poglavar je samo lutka napravljena od grančica i dronjaka.“ Vetar oduva parčiće tkanine istaknuvši prazninu samog oblika, a onda su litica i lutka nestale.