Egvena duboko udahnu. Naravno. Ona je platila za svoju laž prema đi’e’tohu, po sopstvenom izboru, a to je značilo da je sve bilo kao da laž nikada i nije izgovorena. Trebalo je bolje da zna. Ali udarile su u samo srce njenog položaja, kao da su provele nedelje u logoru Aes Sedai. Bair je proučavala pod, ne želeći da bude svedokom njenog srama. Amis je sedela s bradom na dlanu pokušavajući oštrim plavim pogledom da joj dopre do srca.
„Neke me vide tako.“ Još jedan dubok uzdah, a onda izbaci istinu. „Sve osim šaćice to rade. Za sada. Ali kad budemo završile našu bitku, znaće da ja jesam njihov poglavar i da moraju da trče kako im ja kažem.“
„Vrati nam se“, reče Bair. „Ti imaš previše časti za te žene. Sorilea već ima bar desetak mladića koje je izabrala da ih osmotriš u šatorima za znojenje. Ona zbilja čezne da vidi kako praviš svadbeni venac.“
„Nadam se da će biti tu kad se budem udavala, Bair“ – za Gavina, nadala se; da će ga vezati za sebe znala je po tumačenju sna, ali samo nada i sigurnost u ljubav govorili su joj da će se udati – „nadam se da ćete sve vi biti, ali ja sam napravila svoj izbor.“
Bair bi nastavila da se raspravlja, kao i Melaina, ali Amis podiže ruku i one umuknuše iako nisu bile zadovoljne. „Ima mnogo đija u njenoj odluci. Ona će neprijatelje pokoriti svojoj volji umesto da pobegne od njih. Želim ti uspešan ples, Egvena al’Ver.“ Ona je nekada bila Devica koplja i još uvek je često razmišljala kao one. „Sedi. Sedi.“
„Njena čast je njena čast“, upade Bair mršteći se na Amis, „ali ja imam drugo pitanje.“ Oči su joj bile gotovo vodenasto plave, ali kada ih je okrenula ka Egveni, pogled joj je bio oštar kao bilo koji Amisin. „Hoćeš li dovesti te Aes Sedai da kleknu pred Kar’a’karnom?“
Iznenađena, Egvena se, umesto da sedne, gotovo srušila na stopu od poda. Međutim, nije oklevala s odgovorom. „Ne mogu to da uradim, Bair. A čak i da mogu, ne bih. Naša odanost je odanost Kuli, Aes Sedai kao celini, to je čak i iznad zemalja u kojima smo rođene.“ To je bila istina, ili je trebalo da bude, mada se pitala kako se ta tvrdnja u njihovim umovima nosila s njenom pobunom i pobunom ostalih. „Aes Sedai ne zaklinju se na odanost ni svojoj Amirlin, a još manje nekom muškarcu. To bi bilo kao da jedna od vas klekne pred poglavarom klana.“ Ona napravi primer kao što je to Melaina učinila, usredsredivši se na njegovu stvarnost; Tel’aran’riod je mogao neprekidno da se menja, ako znate kako. Ispod Kalandora tri Mudre baciše se na kolena pred poglavarom klana. Čovek je vrlo podsećao na Ruarka, a žene na tri pred njom. Zadržala ga je samo za tren, ali Bair baci pogled i glasno šmrknu. Ta predstava je bila besmislena.
„Ne upoređuj te žene s nama.“ Melainine zelene oči svetlucale su svojom starom oštrinom, glas joj je bio oštar kao britva.
Egvena se ugrize za jezik. Mudre su izgleda prezirale Aes Sedai, sve osim nje, ili bolje rečeno oholo su se odnosile prema njima. Ona pomisli da bi mogle čak i da se uvrede zbog proročanstava koja su ih vezivala za Aes Sedai.
Pre nego što je bila pozvana od Dvorane da bi bila uzdignuta u Amirlin, Šerijam i njen krug prijateljica redovno se ovde sretao s ove tri, ali to je prekinuto koliko zbog odbijanja Mudrih da sakriju svoj prezir, toliko i zato što je Egvena bila pozvana. U Telaran’riodu sukob s nekim ko bolje poznaje mesto može biti užasno ponižavajući. Čak su i prema Egveni sada zauzimale određeno rastojanje i bilo je stvari o kojima su odbijale da razgovaraju, kao što je ono što su znale o Randovim planovima. Ranije, ona je bila jedna od njih, učenica u šetnji kroz snove; kasnije, bila je Aes Sedai, čak i pre nego što su saznale ono što im je upravo saopštila.
„Egvena al’Ver će uraditi kako mora“, reče Amis. Melaina je dobro odmeri i poče napadno da namešta šal, zaljuljavši nekoliko ogrlica od slonovače i zlata da zazveče, ali ne progovori. Amis je još više pokazala da je vođa. Jedina Mudra koju je Egvena ikada videla da može naterati ostale Mudre da joj se tako brzo pokore bila je Sorilea.
Bair zamisli čaj pred sobom, kao da su u šatorima, zlatni čajnik ukrašen lavovima iz jedne zemlje, srebrni poslužavnik po ivici ukrašen filigranskim kanapom iz druge, majušne zelene šolje od nežnog porcelana Morskog naroda. Čaj je imao ukus pravog, naravno, mogla je da ga oseti kako joj silazi u stomak. I pored naznake nekih slatkih bobica ili biljaka koje nije prepoznavala, bio je suviše gorak za Egvenin ukus. Ona zamisli malo meda u njemu i ponovo otpi. Suviše sladak Trunčica manje meda. Sad je imao pravi ukus. To je bilo nešto što nije moglo da se uradi s Moći. Egvena je sumnjala da je iko bio tako vešt da bi izatkao niti saidara dovoljno tanke da bi se med uklonio iz čaja.
Za trenutak je sedela zagledana u svoju šolju čaja, razmišljajući o medu i čaju i tankim nitima saidara, ali nije zato ćutala. Mudre su želele da upravljaju Random ništa manje nego Elaida ili Romanda ili Lelejna ili, najverovatnije, bilo koja druga Aes Sedai. Naravno, one su samo želele da usmere Kar’a’karna na put koji je bio najbolji za Aijele, a opet, ove sestre želele su da okrenu Ponovorođenog Zmaja ka onome što je najbolje za svet, onako kako su one to videle. Nije ni sebe poštedela. Pomoći Randu, sprečiti ga da se nepopravljivo zameri Aes Sedai, takođe je značilo voditi ga. Samo, ja sam u pravu, podsetila je samu sebe. Šta god da uradim, to je za njegovo dobro koliko i za sve druge. Niko od ostalih nikada ne misli o tome štaje dobro za njega. Ali najbolje je da zapamti da su ove žene nešto više nego naprosto njene prijateljice i sledbenice Kar’a’karna. Niko nikad nije bio samo naprosto nešto, to je učila.
„Ne mislim da si želela samo da nam kažeš da si žena-poglavar među mokrozemcima“, reče Amis iznad svoje šoljice čaja. „Šta ti muči um, Egvena al’Ver?“
„Muči me ono što me stalno muči.“ Nasmeši se da popravi raspoloženje. „Ponekad mi se čini da će me Rand naterati da dobijem sede pre vremena.“
„Bez muškaraca, nijedna žena ne bi imala sede.“ Obično bi to bila šala s Melaininog jezika, a Bair bi se našalila na račun beskrajnog znanja o muškarcima koje je Melaina stekla za nekoliko meseci bračnog života, ali ovoga puta nije bilo tako. Tri žene su naprosto gledale u Egvenu i čekale.
Tako znači. Žele da budu ozbiljne. Pa, Rand je ozbiljan posao. Poželela je da može da bude sigurna da su ga videle na iole isti način kao i ona. Držeći šolju vrhovima prstiju, sve im je ispričala. U svakom slučaju o Randu, a i o svojim strahovima otkada je saznala za tišinu iz Kaemlina. „Ne znam šta je on uradio – ili je ona uradila; svi mi samo govore koliko Merana ima iskustva, ali nema nikakvog s takvima kao što je on. Kad su Aes Sedai u pitanju, ako bi sakrile ovu šoljicu na livadi, još uvek bi uspeo da je zgazi posle tri koraka. Znam da bih ja uradila bolje nego Merana, ali...“
„Možeš da se vratiš“, ponovo predloži Bair, ali Egvena odlučno odmahnu glavom.
„Više mogu da uradim ovde gde sam sad, kao Amirlin. A postoje pravila čak i za Amirlin Tron.“ Usta joj se za trenutak iskriviše. Nije volela to da prizna, pogotovo ne ovim ženama. „Ne smem ni da ga posetim bez dozvole Dvorane, ja sam sada Aes Sedai i moram da poštujem naše zakone.“ Ovo je izgovorila žustrije nego što je nameravala. Taj je zakon bio glup, ali još nije pronašla način da ga zaobiđe. Osim toga, lica su im bila tako bezizražajna da je bila sigurna da se u sebi sumnjičavo smejulje. Čak ni poglavar klana nije imao prava da kaže kada ili kuda Mudra može da ide.