Tri žene naspram nje razmeniše duge poglede. Onda Amis spusti svoju šoljicu i reče: „Merana Ambrej i druge Aes Sedai pratile su Kar’a’karna u grad drvoubica. Ne treba da imaš nikakav strah da će pogrešno postupati s njom, ili bilo kojom od tvojih sestara uz nju. Mi ćemo se potruditi da ne bude nikakvih teškoća između njega i bilo koje Aes Sedai.“
„To nimalo ne zvuči kao Rand“, neodlučno reče Egvena. Znači, Šerijam Je bila u pravu o Merani. Ali zašto je još uvek ćutala?
Bair se zakikota; „Većina roditelja ima više muka s decom nego što ih postoji između Kar’a’karna i žena koje su došle s Meranom Ambrej.“
„Dok god on nije dete“, nasmeja se Egvena, od olakšanja što je nekome nešto zabavno. Kakvo su mišljenje ove žene imale o Aes Sedai, pljuvale bi eksere kad bi samo posumnjale da neka sestra stiče uticaj nad njim. S druge strane, mora da je ipak nešto uradila, inače bi dosad već otišla. „Ali Meran je trebalo da pošalje izveštaj. Ne shvatam zašto nije. Jeste li sigurne da nema nikakvih...?“ Nije znala kako da završi. Nije bilo načina da Rand spreči Meranu da pošalje goluba.
„Možda je poslala čoveka na konju“, slabašno se naceri Amis; kao i svaki Aijel, jahanje je smatrala odvratnim. Trebalo bi da sopstvene noge svakome budu dovoljno dobre. „Nije ponela nijednu od ptica koje mokrozemci koriste.“
„To je bilo glupo od nje“, promrmlja Egvena. „Glupo“ je bila blaga reč. Meranini snovi su sigurno zaštićeni, tako da nije bilo svrhe ovde pokušavati razgovor s njom. Čak i kad bi mogla da je pronađe. Svetlosti, to je tako dosadno! Napeto se nagnula napred. „Amis, obećaj mi da nećete pokušati da ga sprečite da razgovara s njom ili da je razljutite toliko da uradi nešto budalasto.“ One su bile potpuno sposobne za to; više nego sposobne. One su spuštanje Aes Sedai na njihova mesta usavršile do Talenta. „Ona treba da ga ubedi da ga nećemo povrediti. Sigurna sam da Elaida ima neko gadno iznenađenje pod svojim suknjama, ali mi ga nemamo.“ Lično će se postarati za to, ako bi iko imao drugačije namere. Nekako će to uraditi. „Obećaj mi.“ Razmenjivale su zagonetne poglede. Da puste sestru blizu Randa nije moglo da im se dopada, pogotovo ako bi ona bila bez nadzora. Bez sumnje će jedna od pjih smisliti kako mora da bude gde god je Merana, ali s tim je mogla da živi dok god je ne ometaju previše.
„Obećavam, Egvena al’Ver“, konačno izgovori Amis, glasom ravnim poput kamene ploče.
Verovatno je bila uvređena što je Egvena tražila obećanje, ali Egvena se osećala kao da joj je teret pao sa srca. Dva tereta. Rand i Merana neće jedno drugom skakati za gušu, a Merana će imati mogućnost da uradi ono zbog čega su je poslali. „Znala sam da ćeš mi reći nedoteranu istinu, Amis. Ne mogu da ti opišem koliko mi je drago da je čujem. Ako bi išta pošlo naopako između Randa i Merane... Hvala ti.“
Prenuvši se, trepnula je. Na trenutak Amis je bila obučena u kadin’sor. Uz to je i pomerila ruku. Verovatno u govoru ruku Devica. Ni Bair ni Melaina, koje su pijuckale čaj, ničim nisu pokazale da su išta primetile. Amis mora da je poželela da je negde drugde, udaljena od zbrke koju je Rand napravio od njihovih života. Bilo bi neprilično i sramno da Mudra hodač kroz snove ne može da vlada sobom u Tel’aran’riodu, pa čak samo za trenutak Za Aijele, sram je povređivao gore od bola, ali morao je da ima svedoke da bi bio sram. Ako to niko nije video ili oni koji su videli odbiju da priznaju, onda je kao da se ništa nije ni dogodilo. Čudni ljudi, ali ona zasigurno nije želela da posrami Amis. Umiriviši lice, nastavila je kao da se ništa nije dogodilo.
„Moram da vas zamolim za uslugu. Nemojte reći Randu – ili ikome – za mene. Htela sam da kažem, o ovome.“ Podigla je jedan kraj ešarpe. U poređenju s njihovim izrazom lica, i najpribranija Aes Sedai izgledala bi mahnito. Kamen je prema njima bio suviše mekan. „Ne mislim da lažete“, brzo je dodala. Prema đi’e’tohu, tražiti od nekoga da laže bilo je samo malo bolje od toga da slažete sami. „Samo to ne pominjite. Već je poslao nekoga da me spasava!“ Ala će se razbesneti kad sazna da sam otpremila Meta za Ebou Dar s Ninaevom i Elejnom, pomisli ona. Zaista je morala to da uradi. „Ne treba mi spasavanje i ne želim ga, ali on misli da sve zna bolje od svih. Bojim se da bi mogao da dođe sam da me traži.“ Šta ju je više plašilo – da može da se pojavi u logoru, sam i besan, s nekih tri stotine Aes Sedai oko sebe? Ili da se može pojaviti s nekim od Aša’mana? U oba slučaja, propast.
„To bi bila... nesreća“, promrmlja Melaina, iako je ona retko bila suzdržana u izjavama, a Bair progunđa: „Kar’a’karn je tvrdoglav. Kao i svaki muškarac koga sam ikada upoznala. A i nekoliko žena, kad već pominjemo.“
„Pažljivo ćemo čuvati tvoje poverenje, Egvena al’Ver“, ozbiljnim glasom reče Amis.
Egvena trepnu zbog toga što su se tako brzo složile. Ali možda to i nije trebalo da je iznenadi. Za njih, Kar’a’karn je bio samo još jedan poglavar, samo malo važniji, a Mudre su zasigurno bile poznate po prećutkivanju onoga što su smatrale da poglavar ne treba da zna.
Posle toga nije imalo mnogo toga da se kaže, iako su nastavile da ćaskaju ispijajući još čaja. Žudela je za lekcijom iz hodanja snovima, ali nije mogla da je zatraži dok je Amis bila prisutna. Amis bi otišla, a Egvena je čeznula za njenim društvom više nego za učenjem. Najbliže što su Mudre prišle pominjanju Randa i onoga što zaista radi bilo je kada je Melaina zagunđala da bi Kada morao da dokrajči Šaidoe i Sevanu, a Bair i Amis su se tako namrštile na nju da je pocrvenela do korena kose. Na kraju krajeva, Sevana je bila Mudra, što je Egvena gorko znala. Čak ni Kar’a’karnu nije bilo dozvoljeno da dotakne Mudru, pa makar bila i Šaido. A ona nije mogla da im izloži pojedinosti sopstvenog položaja. To što su odmah istakle najsramotniju pojedinost nije nimalo smanjivalo stid koji bi osećala da govori o tome – kada je bila u njihovoj blizini bilo joj je teško da se ne ponaša i ne razmišlja kao Aijeli; u stvari, činilo joj se da bi najveća sramota bila da nikada nije srela Aijele – a jedini saveti koje su mogle da joj ponude o tome kako da se obračuna sa Aes Sedai u poslednje vreme bili su takve vrste da čak ni Elaida lično ne bi pokušala da ih posluša. Ma koliko neverovatno zvučalo, to je moglo da se izrodi u razuzdanu pobunu Aes Sedai. Što je bilo još gore, one su već imale dovoljno loše mišljenje o Aes Sedai; nije bilo potrebe da im ona doliva ulje na vatru. Želela je da jednoga dana iskuje vezu između Mudrih i Bele kule, ali to se nikada neće dogoditi ako ne uspe da primiri vatru. Još nešto što nije imala pojma kako će uraditi, zasad.
„Moram da krenem“, reće konačno, ustajući. Njeno telo spavalo je u šatoru, ali nikada se ne odmorite dovoljno u snu ako ste u Tel’aran’riodu. Ostale se podigoše kad i ona. „Nadam se da ćete sve biti vrlo pažljive. Mogedijen me mrzi i sigurno će pokušati da naudi svakome ko mi je prijatelj. Ona mnogo zna o Svetu snova. Barem koliko je i Lanfear znala.“ To je bilo najbolje upozorenje koje im je mogla dati ne rekavši otvoreno kako Mogedijen zna više od njih. Aijeli imaju osetljiv ponos. Srećom, shvatile su šta pokušava da kaže i nisu se uvredile.
„Da su Senodušni hteli da nam prete“, reče Melaina, „mislim da bi to dosad uradili. Možda veruju da im mi nismo pretnja.“
„Primetile smo one koji mora da su šetači kroz snove, uključujući muškarce.“ Bair sumnjičavo odmahnu glavom; koliko god da je znala o Izgubljenima, smatrala je da su muškarci šetači kroz snove pojava uobičajena koliko i noge na zmiji. „Izbegavaju nas. Svi oni.“