Испружили су се на тлу и запјевали покорности Тисселлу меким, храпавим гласовима. Тисселл се нервозно насмије и проговори на сиренском. — Идите на кућу-брод, добро је очистите и донесите хране.
Тобy и Рекс тупо су гледали кроз рупе на маскама. Велибус понови наређења пратећи се хyмеркином. Робови се поклоне и оду.
Тисселл је запрепаштено гледао инструмент. — Немам благог појма како да научим свирати ове ствари.
Велибус се окрене Ролверу: — Што је с Кершаулом? Можемо ли га увјерити да да неке основне инструкције Сер Тисселлу?
Ролвер кимне замишљено: — Кершаул би могао то преузети.
Тисселл упита: — Тко је Кершаул?
— Трећи из наше мале скупине прогнаних — одговори Велибус — антрополог. Јеси ли прочитао Сјајни Зундар? Ритуали на Сирени?
Народ без лица? Не? Штета. Изврсни радови. Кершаул има велики углед и вјерујем да с времена на вријеме посјећује и Зундар. Носи Пећинску Сову, понекад Звјезданог Луталицу, па чак и Мудрог Суца.
— Прешао је на Екваторијалну Змију, — рече Ролвер. — Варијанту с позлаћеним зубима.
— Стварно! — дивио се Велибус. — Заслужио је, морам признати.
Изврстан човјек, добар друг, уистину. — И замишљено удари у зачинко.
Прошла су три мјесеца. Под покровитељством Метју Кершаула, Тисселл је вјежбао хyмеркин, гангу, страпан, кив, гомапард и зачинко. Контра-камантхил[6], кродатч, слобо, водена лутња и други инструменти могу причекати, рекао је Кершаул, док Тисселл не савлада шест основних. Посудио је Тисселлу снимке добро познатих Сиренаца како разговарају у разним расположењима и уз различиту пратњу, тако да би Тисселл могао научити мелодијске конвенције тренутно у моди и усавршити се у суптилностима интонације, различитим ритмовима, контраритмовима, сложеним ритмовима, наговијештеним ритмовима и задржаним ритмовима. Кершаул је тврдио да је сиренска глазба фасцинантна за проучавање и Тисселл се сложио да тај предмет још ни изблиза није истражен. Четврттонско угађање инструмената омогућивало је употребу двадесет и четири тоналитете помножених са пет скала у опћој употреби, а резултат су биле стотину и двадесет различитих скала. Кершаул је ипак препоручио Тисселлу да се усредоточи на учење основних тоналитета сваког инструмента користећи само двије скале.
Без неког важнијег посла у Фану, осим тједних посјета Метју Кершаулу, Тисселл је одвео кућу-брод осам миља јужно и укотвио је у завјетрини стјеновита рта. Да није било сталног вјежбања, овдје би Тисселл водио идиличан живот. Море је било мирно и кристално бистро; обала, обрубљена сивилом, зеленилом и тамнољубичастом бојом шуме, налазила се близу ако је желио протегнути ноге.
Тобy и Рекс имали су просторије у предњем дијелу, а Тисселл је остале просторије имао за себе. С времена на вријеме забављао се идејом о трећем робу, можда младој жени, да дода шарма и весеља друштву, али га је Кершаул одговорио, бојећи се да би интензитет Тисселлове концентрације могао опасти. Тисселл се невољко сложио с тиме и прионуо учењу шест инструмената.
Дани су брзо пролазили. Тисселлу никако нису досадили сјајни призори зоре и заласка сунца: бијели облаци и плаво море у подне; ноћно небо расвијетљено са двадесет и девет звијезда Роја СИ-715. Тједни излет у Фан смањивао је досаду. Тобy и Рекс набављали су храну; Тисселл је посјећивао раскошну кућу-брод Метју Кершаула ради подуке и савјета. И тада, три мјесеца након Тисселлова доласка, стигла је порука која је потпуно пореметила рутину: Хаксо Ангмарк, убојица, агент-провокатор, окрутна и лукава звијер, стигао је на Сирену.
Задржати и затворити тог човјека! гласило је наређење. Пажња!
Хаксо Ангмарк врло је опасан. Убити га без оклијевања!
Тисселл није баш имао кондиције. Трчкарао је педесетак метара док се ниие задихао, а онда је почео ходати: између ниских брежуљака окруњених бијелим бамбусом и црном великом папрати; преко ливада жутих од травнатог ораха, кроз воћњаке и дивље винограде. Двадесет минута је прошло, двадесет и пет: с тежином у желуцу Тисселл је знао да је прекасно. Хаксо Ангмарк се спустио и можда већ пролази овим путем према Фану. Али путем је Тисселл срео само четири особе: дјечачића у лажно-дивљој маски Оточана Алка; двије дјевојке са Црвеном Птицом и Зеленом Птицом; човјека маскирана као Шумског Вилењака. Прилазећи човјеку, Тисселл нагло стане. Да ли је то можда Ангмарк?
Тисселл смисли варку. Храбро приђе човјеку и загледа се у одурну маску. — Ангмарк — повиче језиком домовинских планета — ухапшен си!
Шумски вилењак зурио је не разумијевајући и поново крене својим путем.
6
Контра-камантхил: инструмент сличан ганги, само што се тонови стварају савијањем и приближавањем круга од штављене коже према једној или више од четрдесет и шест жица.