Јадници, шта ће Богу храм, ако вама не треба? Шта ће ваш храм Ономе, коме није сувише тесно ни у једном зрну песка нити сувише пространо у звезданој васиони? Зар могу бескућници сазидати кућу Учитељу свих зидара?
Научи Зидар претке ваше, и вас саме, да зидате храмове Њему, јер су вама на потребу а не Њему.
Зидајући Њему, ви зидате Њиме из себе. Јер не може земља ништа учинити за Њега без Њега.
Зидајући најбоље Њему ви показујете пример души својој, шта она треба у себи да зида.
Зидајући Њему боље него своме телу ви показујете пример души, да и она зида себи тврђе узвишеније и светлије обиталиште него што телу треба, и него — тело.
Зидајући Њему доказујете, да душа ваша није све заборавила, нити се помирила с колибама тела.
Скупе грађевине зидате Њему, но слику души својој, и књигу, и сећање души својој.
Господ је препун милости, и силази у камене храмове ваше, да се сретне с душама вашим.
Али, јадници, шта ће бити од храмова ваших, ако душа ваша не сагледа и не послуша пример? Ако кубета храмова ваших буду за вазда виша од душа ваших? Ако ширина храмова ваших буде за вазда шира од ускости душа ваших? Шта ће бити од храмова ваших?
Ако свеће у каменим храмовима вашим буду за вазда светлије од мисли ума вашега? Ако измирна и ливан буду за вазда мириснији од мириса срца вашега? Шта ће бити од храмова ваших?
Ако олтари ваши буду за вазда светлији од свих светиња душа ваших? Ако раскош литургија ваших буде за вазда већа од раскоши душа ваших? Ако јека молитава у храмовима вашим буде налазила више одјека у зидовима каменим него у душама вашим? Шта ће бити од храмова ваших?
Постаће мртви споменици мртвих душа. А кад постану то, — кад престану бити пример зидарства душевног и постану гордост — заиста ни камен на камену неће остати. А ви ћете, јадници, лутати као сенке оних, који су градили знајући шта и зашто граде; и играћете по свету нестални као јасикова сенка.
XC
Посрнуће многи у свету и пашће због Сина Твога, Господе дужи од времена и благословенији од времених покољења.
Кнезови народни удружиће се и с хајдуцима против Христа Пресветога, свештеници с лажним сведоцима, и мудраци с безумнима.
О како је Он величанствен у својој осамљености и у чистоти свога пута!
Законици, што су провели век у тумачењу закона Божјега, устали су сад сви сложно не да суде неш да убију човека.
Прваци народни, што низ недра и на појасима и на заушницама носе написан знаком са Синаја, заборавили су неколико хиљада година свога вежбања у правди, и као гладни вуци јурнули су за Човеком мира и добра, да Га растргну. Трговци су затворили своје дућане и потргли своје ножеве, да убијају.
Старци, урешени споља многобројним споменицима Божјих чуда на њиховом народу, но без иједне унутра, извлаче се испод својих оџака, да помогну убити.
Младићи, који се веселе, кад их старији охрабре на злочин, изишли су с моткама и камењем, да изврше убиство пре него седну за Пасху и почну славити Бога.
Дигле су се и жене на крв, и повеле су децу своју, да и деца помогну у једном народном делу.
Крвници и насилници, који се других дана са страхом провлаче кроз мрак и тескобу, сада су постали вође вођама и кнезови кнезовима.
Злочинцима у тамници дошао је дан слободе, јер они су постали потребни народу, да га науче своме послу, да га науче како се убија човек.
Сви посетиоци, што су дошли у град за празник, да се поклоне Небу и потраже Бога, окренули су леђа храму, и са својим домаћинима и конакџијама појурили су, да траже крв праведникову.
Свештеници су заборавили храм и нагнули са жртвеним ножевима, да народ спасавају од Бога.
Хроми и кљасти пружају своје штаке а слепи своје слепачке чанке — своје једино оружје, да се помогне убити исцелитељ.
Тако један народ грешника устаје једнодушно као трава, да убије Бога. И омаче му се нож, замахнут против Бога, те удари сам себе у срце.
Не дај ми да паднем, Господе премили! Отвори ми очи душе, да видим и научим се од судбе грешника. Да не пође моја нога ни за ким, ко иде против Тебе.
Да како не дигнем камен на Тебе, и не убијем себе за навек.
XCI
Крв праведника једино је писмо на земљи, што се не да избрисати.
Убисте ли Христа, очајници, као што се надасте? Или крв Његова и данас гори на главама вашим?
Објави, море, хуком својом свима пределима на земљи: крв праведника гори на глави и стотог колена.
Изукрштајте се громови од истока до запада и напишите јасно и за слепце: никакво зло људи не могу учинити праведнику, а да се то зло не сручи двоструко на главу њихову.