Да буде од помоћи људима свакога дана; жалосне да теши, болесне да лечи, мртве да васкрсава. Таквога би ми желели Бога међу нама. —
Желели би, да нам дође не као цар, са богатством, што пропада, и војском, која ишчезава, и блеском, што тамни, — не као цар него као већи од царева. И желели би, да нам дође не као обичан пророк, него пророковани од почетка времена; и који би нам прорекао, шта ће бити на крају и после краја времена.
И желели би, да нам дође не као свештеник, него као првосвештеник, у коме се огледа све троје у једном: и Бог, и свештеник и жртва. Таквога би ми желели Бога, да се појави међу нама.
Онда вам кажем: ви сте сами доказали, да је Бог био међу нама. —
Желели би, да брзо дође и да оде, јер Га не би могли издржати на дуго. Но и кад оде, желели би, да Његова реч јечи кроз време и простор, без краја и уставе, и да од Његових стопа гори земља небесним огњем докле земља траје. —
Онда вам кажем: сами сте доказали, да је Бог био међу нама.
Жељеније долазио међу људе баш каквог људи могу пожелети, и још бољи, и још јачи, и још лепши, па су људи, ах, и тада говорили: ко ће нам доказати да је то Бог?
Жељени ће опет доћи, душо моја. Као огњени змај долетеће, и, ако Га не познаш, одлетеће, и више Га заиста видети нећеш. Устани, душо моја, и не спавај но бди. И утврди у себи слику Жељенога, какав јесте, да би Га познала, када дође.
Нека слике свих светова изиђу из тебе, и нека те Његова слика испуни сву, од истока до запада, и од севера до југа. Да би Га познала, када дође.
Јер ће као огњени змај доћи и отићи, а ти ћеш куњати и говорити: ко ће ми доказати?
Ако ти сама себи не докажеш, нико ти неће доказати.
Ако ти Га не докаже твој вечити живот, доказаће ти Га твоја вечита смрт.
XCIV
У долини плачевној оживео си мртве кости, Сине Божански.
Нека се радује пророк, јер си обистинио речи његове. Сва снага, и лепота, и мудрост, за којом цело човечанство од почетка жуди, у Теби је, Свечовече.
Сва храна живота, и све пиће живота, којом живе од краја до краја времена, у Теби је, Свечовече.
Кроз Тебе се Тросунчани зрак усудио бацити у таму смртну и сен небића. Милост је била у томе зраку, и као свака милостиња злоупотребљена. Зато се зрак повукао, и тама смртна и сен небића преовладала је.
Сада си дошао с новим Зраком, и новом милошћу. И бни, који Те примише, засијаше као новозапаљена сунца.
А који Те не примише, осташе и надаље мртве кости у долини.
Отворио си хлебарницу за гладне и пивницу за жедне, и призиваш све гладне ижедне, да једу и пију и живи буду.
Ко жели живота, животом се мора хранити. Ко се смрти преда, смрћу се храни, и нема га међу живима.
Донесе нам Бога у долу мучевну: донесе нам Бога, не као слику да Га покажеш, — играње слика поједе нам душу — него као хлеб, да га једемо и оживимо. Сликама се хранисмо и помресмо. Заиста, све ствари, што смртни једу и пију, слике су, које не хране и не поје и не дају живота, ако Бог у њих не уђе.
Нека душа моја једе Бога, и венчаће се вечним животом.
Нека ум мој једе Бога, и венчаће се вечном мудрошћу.
Нека срце моје једе Бога, и венчаће се вечном радошћу.
Нека тело моје једе Бога, и васкрснуће из мртвих.
Нека сви људи једу Бога, и вратиће се дому, вратиће се у Свечовека.
Твога гроба нема међу нама. Земља држи само земљу. Гробови се сахрањују у гробове, и остају у њима.
Царевићу Свете Триаде и царе свих бића, која су од Твоје речи продихала и погледала, нахрани ме Твојим лебом, и напој ме Твојим пићем.
Да не иструне тело моје, и душа моја да се не бије по Аду као бестелесна сен, испуњена лудим сећањима, испуњена телесним жељама, испуњена страхом и страшилним сликама.
Да не изгубим, Господе, оба тела: земаљско, које је ближе пропасти од јесење траве, и небеско, које је дух одоцнио да изатка и спреми за вечност.
Да не изгубим, Господе, оба духа: земаљски, који се обрекао на смрт венчањем са земљом, и небески, кога нисам примао у себе, да унесе своју вечност у мене.
Да не изгубим, Господе, оба живота: земаљски, који се чини животом, и небески, који јесте живот.
Приђи ми ближе, Господе, и још ближе. Небесни Хлебу, и немој се бранити од мојих уста.
Приђи ми ближе, Господе, и још ближе, Небесно Пиће, и немој се измицати од мојих усана.
Тројице Пресвета, спусти Твој жижак у моју ноћ и поплаши странца, који ме заклања од Тебе.
XCV