Светлост је копнела са неба како се помама звезданог погона притуљивала на самотном путу без повратка велике летелице. Само се једном Лора окренула од Клајда да би поново погледала према броду који се удаљавао. Његово путовање једва да је и почело, али се он ипак већ кретао преко небеског свода брже од сваког метеора; кроз неколико тренутака заћи ће за руб обзорја, одвојивши се од орбите око Таласе и запутивши се ка голим спољним планетама, на пут бескраја.
Она се чврсто припила уз снажне мишице које су је држале, осетивши на образима откуцаје Клајдовог срца — срца које је припадало њој и које више никада неће изневерити. У тишини ноћи разлеже се изненадан, отегнут уздах из грла много хиљада посматрача и она по томе схвати да је Магелан нестао са видика испод руба света. Све је било готово.
Подигла је поглед ка празном небу које се поново осипало звездама, звездама које више никада неће моћи да погледа, не присетивши се при том Леона. Али он је био у праву; тај пут није био за њу. Знала је сада, мудрошћу која је знатно премашала њен узраст, да је звездани брод Магелан одлазио у историју; а Таласа у томе више није имала удела. Прича њеног света почела је и окончала се са пионирима пре три стотине година, али колонисти на Магелану отискивали су се ка победама и подухватима већим од свих што су до сада забележени у сагама човечанства. Леон и његови садрузи покретаће мора, изравњавати планине и суочавати се са незнаним опасностима док њени потомци кроз осам поколења и даље буду сањали под палмама обасјаним сунцем.
А шта је од овога двога било боље ко је могао да просуди?