Džuilin na to samo odmahnu rukom, a Tom prasnu u smeh. „Jesi li ikada video ženu koja je pristala da posluša pametan savet čak i kad joj to ne odgovara?“, upita zabavljač, pa zaječa kad Elejna ponovo poče da mu čisti ranu, možda malo grublje no što je bilo neophodno.
Uno odmahnu glavom. „Pa, ako me lažete, bar me lepo lažete. Dobro slušajte. Masemini ljudi su vam pronašli brod – Rečna zmija ili tako nešto – takoreći čim je pristao, ali onda su ga zauzeli Beli plaštovi. Tako je sve ovo i počelo. Loša je vest to što su Beli plaštovi još uvek na dokovima, a još gora da je Masema možda sve zaboravio. Otišao sam da ga pitam šta da radimo, ali on nije hteo ni da čuje ni za kakve brodove. Samo priča kako će da poveša sve Bele plaštove i da natera Amadiciju da padne na kolena pred gospodarom Zmajem makar celu morao da je spali. U luci su se klali sve u šesnaest, a možda su i sad tamo. Biće mi dovoljno teško i da vas sprovedem donde, ali ne mogu vam ništa obećati ako borbe na dokovima još traju. A na stranu to što najblažu predstavu nemam kako da vas ukrcam na brod koji je sad u rukama Belih plaštova.“ Ispustio je dubok uzdah i nadlanicom otro znoj sa čela. Na licu mu se jasno videlo kolikog ga je napora koštao toliki govor bez ijedne psovke.
Ninaeva bi mu u tom trenutku možda čak pokoju i oprostila, ali od zaprepašćenja nije mogla ni da zucne. To mora da je samo slučajnost. Svetlosti, tražila sam brod po svaku cenu, ali nisam baš ovako mislila. Ne! Nije joj bilo jasno zašto je Elejna i Birgita toliko zbunjeno gledaju. Znale su sve što i ona i nijednoj nije palo na pamet da bi ovako nešto moglo da se desi. Ona trojica se smrknuto pogledaše, očigledno svesni da se nešto dešava i, hvala Svetlosti, još očiglednije nesvesni šta. Mnogo je bolje kad ne znaju baš sve.
To mora da je slučajnost.
Bilo joj je drago što je mogla da se okrene ka novoj prilici koja im se približavala između kola, pošto joj je to bio dobrodošao izgovor da skrene pogled s Elejne i Birgite. S druge strane, bilo joj je dovoljno samo da pogleda Galada pa da joj srce siđe u pete.
Na sebi je umesto belog plašta i bleštavog oklopa imao jednostavno smeđe odelo i plišanu kapu, ali mač mu je i sad visio o pasu. Nikada ranije nije bio tu i učinak koji je njegovo lice imalo na prisutne bio je blago rečeno dramatičan. Muelin je nesvesno zakoračila ka njemu, a akrobatkinje samo zinuše i blago se poviše napred. Braća Čavana se naduriše jer na njih više niko nije obraćao pažnju. Čak i Klarina stade da poravnava haljinu dok ga je gledala, sve dok Petra ne izvadi lulu iz usta i ne reče joj nešto. Ona se na to nasmeja pa mu priđe i nabi mu svoje velike grudi u lice. Međutim, pogledom je i dalje preko muževljeve glave pratila Galada.
Ninaeva nije bila raspoložena da se divi njegovoj lepoti. Disanje joj se samo malčice ubrzalo. „To si bio ti, zar ne?“, okomila se na njega još pre no što im je prišao. „Ti si zauzeo Rečnu zmiju, zar ne? Zašto?“
„Rečnu guju,“ ispravio ju je. Zbunjeno ju je gledao. „Pa tražila si da vam obezbedim prevoz.“
„Nisam tražila da dignete ustanak!“
„Ustanak?“, ubaci se i Elejna u razgovor. „Rat. Osvajački pohod. I to sve zbog tog broda.“
Galad ostade miran. „Dao sam Ninaevi reč, sestrice. Najpreča mi je dužnost da te živu i zdravu otpremim u Kaemlin. I Ninaevu, naravno. Deca bi ionako pre ili kasnije morala da izađu na kraj s tim Prorokom.“
„Zar nisi mogao samo da nam javiš gde je brod?“, oprezno će Ninaeva. Muškarci i njihova reč. To je ponekad zaista vredno divljenja, ali trebalo je da veruje Elejni kad joj je rekla da Galad čini ono što smatra ispravnim ne obazirući se hoće li pri tom nekoga povrediti.
„Ne znam šta je Prorok hteo s tim brodom, ali ne verujem da biste uspele da se ukrcate.“ Ninaeva se zgrči. „Osim toga, platio sam kapetanu da vas poveze dok je još trajao istovar. Ostavio sam i dvojicu svojih ljudi da pripaze da ovaj slučajno ne isplovi bez vas, ali posle otprilike sat vremena jedan je došao i rekao mi da je onaj drugi mrtav i da je Prorok zauzeo brod. Ne shvatam zašto ste toliko ljute. Bio vam je potreban brod, tražile ste ga i ja sam vam ga obezbedio.“ Namrštio se i okrenuo se ka Tomu i Džuilinu. „Šta im je? Zašto ovako bulje jedna u drugu?“
„Žene“, reče Džuilin, na šta ga Birgita pljusnu po potiljku. Samo ju je besno pogledao.
„Obad ume baš gadno da ujede“, reče ona s osmehom, na šta njegov bes pređe u zbunjenost dok je smeteno nameštao fes.
„Možemo celog dana ovde da raspravljamo ko je kriv a ko prav“, kiselo će Tom, „a možemo i da krenemo ka brodu. Prevoz je plaćen i sad nema uzimala-davala.“
Ninaeva se ponovo zgrči. Nije bila sigurna šta je zaista hteo da kaže, ali je zato dobro znala kako ga je razumela.
„Sad je teško stići do reke“, reče Galad. „Obukao sam se ovako jer Deca Svetla baš i nisu omiljena u Samari, ali rulja lako može da se ostrvi na bilo koga.“ Sumnjičavo je odmerio Tomovu sedu kosu i duge bele brkove i pogledom okrznuo Džuilina – iako sav izgužvan, Tairenac je još uvek izgledao kao da bi volu rep iščupao – da bi se onda obratio Unu. „Gde ti je drug? Ne bi nam škodio još pokoji mač dok ne stignemo do mojih ljudi.“
Uno se prezrivo osmehnu. Očigledno mu Galad nije bio ništa draži nego kad su se prvi put sreli. „Tu je negde. A možda se nađe i još poneki. Ja ću ih odvesti do broda, ako ti i tvoji Beli plaštovi nemate ništa protiv. A i ako imate.“
Elejna zausti da kaže nešto, ali je Ninaeva bila brža. „Dosta, vas dvojica!“ Ta mala bi sigurno opet htela da ih smiri gugutanjem. Možda bi i uspela u tome, ali Ninaeva je morala da se isprazni. Na bilo kome. „Nemamo vremena za gubljenje.“ Nije ni pomislila da bi, ako napadne dva luđaka istovremeno, oni lako mogli da se udruže protiv nje. „Uno, ti okupi svoje ljudi najbrže što možeš.“ Pokušao je da je obavesti kako ih oni već čekaju na drugom kraju menažerije, ali više je ništa nije moglo zaustaviti. Oni jesu ludi, i to obojica. Svi muškarci su ludi! „Galade, ti ćeš...“
„Diž’te se!“ Ućutala je kad začu Lukin glas. Šepao je između kola, s ogromnom modricom na licu. Skerletni mu je ogrtač bio pocepan i prljav. Izgleda da nisu samo Tom i Džuilin bili u gradu. „Bruže, idi i poruči kočijašima da prežu konje! Ostavićemo ogradu" – teška je srca ovo izgovorio – „jer hoću da za manje od jednog sata krenemo odavde! Andaja, Kuan, idite po sestre! Probudite svakog! Ako nemaju čistu preobuku nek idu u prljavoj ili goli! Požurite, ukoliko ne želite da priđete Proroku i krenete u pohod na Amadiciju!
Čin Akima je već stradao, zajedno s pola svojih izvođača, a Siliju Serano i njenu trupu izbičevali su jer nisu bili dovoljno brzi! Pokret!“ Dotle su se svi osim skupa ispred Ninaevinih kola dali na posao.
Luka uspori kad je stigao do njih, pa oprezno odmeri Galada. A i Una, iako ga je već dvaput video u logoru. „Nano, hoću da porazgovaram s tobom“, reče tiho. „Nasamo.“
„Ne idemo dalje s tobom, gospodine Luka“, kaza mu ona.
„Nasamo“, na to će on, pa je dograbi za ruku i odvuče na stranu.
Osvrnula se da kaže ostalima da se ne mešaju... i utvrdila da nema potrebe, pošto su Elejna i Birgita žurno krenule ka platnenoj ogradi oko menažerije, a ona četvorica već behu zaokupljeni razgovorom i jedva da su i pogledali ka njoj i Luki. Glasno je šmrknula. Eto kakvi su oni. Mogu mirno da gledaju kako neko tako postupa sa ženom i da ni prstom mrdnu.
Otrgla je ruku i nastavila da hoda kraj Luke, toliko besno da joj je svilena haljina samo šibala oko nogu. „Pretpostavljam da si došao po svoje pare, da te slučajno ne oštetimo. E, pa, dobićeš ih. Stotinu zlatnih maraka. Doduše, trebalo bi da zaračunam kola i konje koje ti ostavljamo. A i zaradu koju smo ti doneli. Ne možeš poreći da smo povećali broj posetilaca. Morelin i Džuilin na žici, ja sa strelama, a Tom...“