„Tri“, nesigurno će Anaila. „Koliko mi znamo, tri su još uvek cela. A nadajmo se da znamo sve. Nadajmo se i da su ta tri dovoljna.“
„Nadajmo se da su jači od ovog“, promrmlja Morvrin. „Kuendilar se ne može slomiti a da ostane kuendilar. To je nemoguće.“
„Razgovaraćemo i o tome“, reče Šerijam, „ali sad imamo preča posla.“ Uzela je onaj ubrus od Beonin i ponovo prekrila polomljeni pečat. „Sijuan, Leana, složile smo se da...“ Zastala je kad je primetila Ninaevu i Elejnu. „Još ste tu?“ Iako je to rekla potpuno mirno, činjenica da je zaboravila na njih svedočila je o unutrašnjem nemiru.
Ninaeva se hitro nakloni i promuca: „S vašim dopuštenjem, Aes Sedai“, pa žustro pođe prema vratima. Sve okupljene Aes Sedai – pa čak i Sijuan i Leana – bez i najmanjeg su pokreta gledale za njima. Činilo joj se da je guraju pogledima. Elejna nije oklevala ništa više od nje, ali ipak se osvrnula da još jednom pogleda a’dam.
Čim je zatvorila za sobom neobojena drvena vrata i naslonila se na njih, Ninaeva zagrli onaj kovčežić pa udahnu punim plućima i to, činilo joj se, prvi put otkako su ušle u tu staru kamenu krčmu. Trudila se da ne misli na slomljeni pečat. Na još jedan slomljeni pečat. Ne, neće da razmišlja o tome. Te bi žene pogledima mogle da šišaju ovce. Verovatno bi se radovala njihovom prvom susretu s Mudrima, samo još kad ne bi ona bila između njih. Dolazak u Kulu nekada joj je vrlo teško pao zato što je morala da nauči da sluša druge i da povija glavu. A sada, posle tolikih meseci izdavanja naređenja – dobro, ponekad je pitala i Elejnu za mišljenje – nije znala kako će ponovo naučiti da se pokorava.
U zajedničkoj sobi, u kojoj je tavanica bila vrlo traljavo zakrpljena, a ugašeni kamini samo što se nisu urušili, i dalje je vrilo kao u košnici. Niko nije obraćao previše pažnje na nju, a ona na njih još i manje. Saputnici su čekali nju i Elejnu.
Tom i Džuilin su sedeli na klupi kraj oljuspanog zida i nešto se došaptavali s Unom, koji je čučao ispred njih. Arejna i Nikola sedele su na susednoj klupi i znatiželjno posmatrale zbivanja oko sebe trudeći se da se to ne vidi, dok je Marigan gledala Birgitu kako nevešto žonglira Tomovim drvenim lopticama ne bi li nekako zabavila Džarila i Seva. Min je klečala kraj dečaka i golicala ih i šaputala im nešto, ali oni su samo stajali i ogromnim očima gledali oko sebe.
Samo još dve osobe u čitavoj prostoriji nisu bile zaokupljene nekim poslom. Dvojica od Mirelina tri Zaštitnika stajali su naslonjeni na zid nedaleko od klupa, odmah do vrata koja su vodila u kuhinju. Bili su to Kroj Makin, plavokosi, kao od brega odvaljen Andorac lepog profila, i Avar Hačami, orlovskoga nosa, četvrtaste brade i gustih prosedih brkova nalik rogovima izvijenim nadole. Hačamija bi retko ko nazvao privlačnim, ali bi zato svako progutao knedlu kad ga on pogleda onim njegovim crnim očima. Naravno, nisu oni gledali ni Una, ni Toma, niti bilo koga drugog. A i čista je slučajnost da jedino oni nemaju pametnija posla i da su baš tu našli da ćeretaju. Kako da ne.
Birgiti ispade jedna loptica kad je ugledala Ninaevu i Elejnu. „Šta ste im rekle?“, upita tiho, jedva i primetivši srebrnu strelu u Elejninoj ruci. Tobolac joj je još uvek visio o pasu, ali luk beše naslonila na zid.
Ninaeva joj priđe, upadljivo ne gledajući ka Makinu i Hačamiju, pa naoko opušteno prošaputa: „Rekle smo im sve što su nas pitale.“
Elejna dotače Birgitinu mišicu. „Sad znaju da si nam dobra prijateljica i da si nam se našla u nevolji. Slobodno možeš da ostaneš ovde, baš kao i Arejna, Nikola i Marigan.“
Tek kad se Birgita opustila Ninaeva je shvatila koliko je njoj bilo teško. Plavooka junakinja podiže žutu lopticu s poda pa ih sve tri dobaci Tomu, koji ih dohvati jednom rukom i one za tili čas nestadoše. Na licu joj je poigravao osmeh olakšanja.
„Ne mogu vam opisati koliko mi je drago što vas vidim“, reče Min, verovatno četvrti put otkako su stigli. Kosa joj je sad bila duža nego pre, ali je i dalje nosila istu onu crnu kapu. Međutim, izgledala je nekako drugačije, ali Ninaeva nikako nije uspevala da dokuči šta se to promenilo. A onda je primetila nedavno izvezene cvetiće na njenim reverima, iako je oduvek nosila jednostavnu odeću. „Malo je prijateljskih lica ovde.“ Oči joj samo na tren sevnuše ka dvojici Zaštitnika. „Moramo da sednemo nasamo i site se ispričamo. Jedva čekam da čujem šta ste sve doživele otkako ste otišle iz Tar Valona.“ A i da ispriča šta se njoj dešavalo, mogla je da se opkladi Ninaeva.
„Volela bih da vam se pridružim“, ozbiljno će Elejna. Min je pogleda, pa uzdahnu i klimnu glavom, ali očigledno nije više bila toliko oduševljena kao malopre.
Uto im priđoše Tom, Džuilin i Uno, a na licima im beše onaj izraz koji muškarci naprave kad se spremaju da kažu nešto za šta veruju da ženama neće biti milo da čuju. Međutim, pre nego što su stigli i reč da progovore, jedna Prihvaćena kovrdžave kose progura se između Džuilina i Una, besno ih pogledavši, pa se nacrta ispred Ninaeve.
Faolajnina haljina, ukrašena sa sedam traka za sedam ađaha, nije više bila bela kao nekada, a ženino tamno lice bilo je namršteno. „Iznenađena sam što te vidim ovde, divljakušo. Mislila sam da si utekla u svoje seoce, a da se mala princeza vratila mamici.“
„Da li još uvek kiseliš mleko kad nemaš pametnija posla, Faolajn?“ upita je Elejna.
Ninaeva ostade pribrana. Ali jedva. Dva puta je u Kuli Faolajn imala prilike da je podučava, mada bi ona to pre nazvala preslišavanjem. Kada su i učiteljica i učenica iz redova Prihvaćenih, učiteljica sve do kraja časa uživa status Aes Sedai, što je Faolajn neštedimice koristila. Provela je osam godina kao početnica i pet kao Prihvaćena i uopšte joj nije bilo pravo što Ninaeva nikada nije bila početnica, niti što je Elejna za manje od godinu dana stekla pravo da nosi belo. Dva časa i dva kaznena odlaska kod Šerijam zbog tvrdoglavosti, bezobrazluka i ko zna čega sve ne. Međutim, kada je konačno progovorila, glas joj beše vedar. „Čula sam da je neko bio neprijatan prema Sijuan i Leani. Čini mi se da je Šerijam rešila da nekoga kazni za primer, kako bi to jednom zasvagda prestalo.“ Mirno je gledala kako se Faolajnine oči ispunjavaju strahom.
„Ništa nisam radila otkako mi je Šerijam...“ Samo je zaćutala i pocrvenela. Min pokri usta rukom, a Faolajn se osvrnu da osmotri pridošlice. Odsečno je mahnula Nikoli i Arejni. „Mislim da ćete vas dve odgovarati. Pođite sa mnom. Odmah. Brže.“ Ove dve nesigurno ustadoše. Arejna ju je oprezno posmatrala, a Nikola nesvesno poče da prstima petlja nešto oko pojasa.
Elejna je uspela da pre Ninaeve stane između njih i Faolajn. Digla je bradu, a plave joj se oči pretvoriše u led, i to kraljevski. „Šta će ti one?“
„Izvršavam Šerijamina naređenja“, odgovori Faolajn. „Iako lično smatram da su prestare za prvo iskušavanje, ja samo radim kako mi se kaže. Svaka Brinova regrutna grupa ima i sestru koja iskušava čak i žene Ninaevinih godina.“ Svaka bi se zmija otrovnica ponosila takvom osmehom. „Da kažem Šerijam da imaš nešto protiv, Elejna? Da joj kažem kako ne dozvoljavaš da tvoja služinčad budu podvrgnuta probi?“ Elejna na to malo spusti bradu, ali Ninaeva je već bila rešila da joj neće dopustiti da olako odustane.
Dotakla je Faolajn po ramenu. „Jeste li ih mnogo našli?“
Ova se osvrnu da joj odgovori, ali onda ponovo pogleda ka Elejni i vide da je ova već počela da smiruje Arejnu i Nikolu i objašnjava im da ih to neće boleti i da ih niko ni na šta neće primoravati. Ninaeva se u to baš i ne bi kladila. Kad Aes Sedai nađu ženu s urođenom žiškom, kao što su to bile ona i Elejna, dakle onu koja će htela ne htela moći da usmerava, ništa ih ne može sprečiti da je uzmu pod svoje. Nešto su popustljivije bile prema onima koje bez obuke nikada ne bi mogle da prigrle saidar, kao i prema divljakušama, od kojih je tek svaka četvrta uspevala da preživi pokušaje da sama ovlada svojom moći, obično uopšte ne znajući šta radi, pa su zato, baš kao Ninaeva, neretko završavale s raznoraznim ograničenjima. Takve su navodno mogle da biraju hoće li da ostanu ili ne. Ninaeva je sama odlučila da pristupi Kuli, ali je čvrsto verovala da bi u svakom slučaju tamo završila, pa makar i vezana. Aes Sedai su prema ženama za koje je postojao ma i tračak nade da će im se jednoga dana pridružiti bile popustljive koliko i kasapin prema jagnjetu.