„Tri“, reče Faolajn. „Toliko truda, a pronašli su ih samo tri. Jedna je divljakuša.“ Ta zaista nije volela divljakuše. „Ne znam zašto im je toliko stalo da nađu nove početnice kad i ove koje imamo ne mogu postati Prihvaćene dok se ne vratimo u Kulu. A za sve su krive Sijuan Sanče i Leana.“ Stisnula je zube, kao da je shvatila kako bi se to moglo protumačiti kao maltretiranje bivše Amirlin i Čuvara, a onda uhvatila Arejnu i Nikolu za ruke. „Hajde. Ja samo izvršavam naređenja i vas dve ima da budete stavljene na probu, bilo to gubljenje vremena ili ne.“
„Pogane li žene“, promrmlja Min, namršteno gledajući za Faolajn dok je ova odmicala ka vratima krčme. „Ako ima pravde, njena budućnost neće biti nimalo ružičasta.“
Ninaeva je poželela da zapita Min šta je to videla u vezi s kovrdžavom Prihvaćenom – a i bar još stotinu je pitanja htela da joj postavi – ali Tom i ona dvojica stadoše pred nju i Elejnu, ali tako da je svaki pogledom pokrivao trećinu krčme. Birgita odvede Džarila i Seva majci, otvoreno pokazavši da ne želi da se meša. Min je znala šta su ova trojica naumili, i samo ih je tužno pogledala. Na trenutak je izgledalo da će im nešto reći, ali onda se samo okrenula i otišla za Birgitom.
Tom je izgledao opušteno, kao da se sprema da kaže nešto o vremenu ili da pita šta je za večeru. U svakom slučaju nešto nebitno. „Ovo mesto vrvi od opasnih budala i sanjara koji veruju da mogu da svrgnu Elaidu. Zato je i Garet Brin ovde. On treba da vodi njihovu vojsku.“
Da nije imao uši, Džuilinu bi se glava raspolutila od osmeha. „Nisu to budale. To su luđaci i luđakinje. Baš me briga gde je bila Elaida kad je Logan rođen. Ovi su potpuno ludi ako misle da odavde mogu da svrgnu Amirlin. Možda bismo za jedno mesec dana mogli da stignemo do Kairhijena.“
„Ragan i momci već su odmerili konje koje ćemo da pozajmimo.“ I Uno se cerio, što je izgledalo veoma neobično s onim namrštenim crvenim okom na povezu. „Straže paze ko ulazi ovamo, ali ne i ko izlazi iz sela. U šumi ćemo lako da im umaknemo, a još malo pa će mrak. Nikada nas neće naći.“ Mnogo je više pazio na govor otkako su njih dve na obali ponovo stavile svoje prstenove Velike zmije, ali se zato trudio da nadoknadi propušteno kad god pomisli da ga one ne čuju.
Ninaeva pogleda Elejnu, na šta ova jedva primetno odmahnu glavom. Na sve bi pristala da postane Aes Sedai. A ona? Mala je verovatnoća da će uspeti da navedu Aes Sedai da podrže Randa, pošto su očigledno već bile rešile da će upravljati njime. U stvari, priznala je sebi, ta verovatnoća nije mala nego nikakva. A opet... Tu je i Lečenje. A u Kairhijenu neće naučiti ništa novo, ali ovde... Nedaleko od njih, Terva Marezis, vitka, dugonosa Žuta sestra, perom je odlučno otpisivala stavke nekakvog spiska na komadu pergamenta. Ćelavi crnobradi Zaštitnik sašaptavao se kraj vrata s Nisao Dačen. Iako tek prosečno visok, bio je za glavu viši. Nasuprot njoj, Dagdara Finči bila je plečata koliko i bilo koji muškarac u prostoriji, a i viša od većine. Sada je nešto govorila grupi polaznica kraj ugašenog kamina i jednu po jednu slala da je poslušaju. I ove dve su takođe bile u Žutom ađahu. Pričalo se da Dagdara, kojoj je po prosedoj kosi bilo očigledno da je stara čak i za Aes Sedai, zna o Lečenju više nego Terva i Nisao. Ako se sada pridruži Randu, Ninaeva ništa korisno neće moći da uradi. Samo će sedeti i gledati ga kako gubi razum. Ako se bude izveštila u Lečenju, možda joj čak i pođe za rukom da nekako odloži to ludilo. Nikako joj se nije dopadalo što su Aes Sedai štošta proglašavale nemogućim i dizale ruke od pokušaja.
Sve joj je to proletelo kroz glavu pre nego što se ponovo obratila muškima. „Mi ostajemo ovde, Uno, a ako ti i tvoji želite da se priključite Randu, slobodni ste, što se mene tiče. Bojim se da više nemam ni pare da vam dam za put.“
Zlato koje su joj Aes Sedai uzele zaista će biti upotrebljeno kako su rekle, ali nije mogla a da se ne zgrči kad je pomislila na onih nekoliko srebrnjaka koji su joj ostali u torbici. Ti ljudi su je pratili – a i Elejnu, naravno – iz potpuno pogrešnih poriva, ali to ne umanjuje odgovornost koju ona ima prema njima. Oni su odani Randu i nema ama baš nikakvog razloga da se uključuju u rat protiv Bele kule. Pogledala je pozlaćeni kovčežić i s oklevanjem dodala: „Ali zato imam neke sitnice koje ćete moći usput da unovčite.“
„I ti moraš da ideš, Tome“, reče Elejna. „I ti, Džuiline. Nema svrhe da ostanete ovde. Nama sada nije potrebna pomoć, ali Randu sigurno jeste.“ Pokušala je da tutne svoj kovčežić s nakitom Tomu u ruke, ali on odbi da ga uzme.
Njih trojica razmeniše poglede, bezobrazno kako to samo muškarci umeju, a Uno zakoluta onim zdravim okom. Ninaevi se učinilo da je Džuilin promrmljao nešto o tome kako im je lepo rekao da će se one joguniti.
„Možda za nekoliko dana“, reče Tom.
„Za nekoliko dana“, složi se Džuilin.
Uno klimnu. „Neće mi škoditi malo odmora ako će me već Zaštitnici juriti sve do Kairhijena.“
Ninaeva ih samo oštro pogleda i uhvati se za kiku. Elejna kao i obično podiže bradu i toliko ih oholo pogleda da je izgledalo kao da bi očima mogla da kleše led. Tom i ova dvojica dotle su već naučili da prepoznaju nemušte znake koji znače da njihove gluposti niko neće da trpi. „Ako mislite da još uvek treba da nas pratite zato što vam je Rand al’Tor tako naredio...“, započe Elejna ledenim glasom, u isto vreme kad i Ninaeva besno oplete: „Obećali ste da ćete da me slušate i uopšte nemam nameru da...“
„Ništa slično“, prekide ih Tom i čvornovatim prstom skloni Eleni uvojak kose s ramena. „Zar bangavi starac ne može čak ni da se malo odmori?“
„Da budem iskren“, na to će Džuilin, „ostajem samo zato što mi Tom duguje pare. Kockarski dug.“
„Zar zaista očekujete da tek tako Zaštitnicima ukrademo dvadeset konja?“, dodade Uno. Izgleda da je zaboravio da je upravo on to predložio.
Ostavši bez reči, Elejna ih je samo gledala, a ni Ninaeva se nije mnogo bolje snalazila. Eto na šta su spale. Čak ih ni ova trojica više ne slušaju. Doduše, nije joj bilo svejedno. Čvrsto je rešila da ih otera odatle, i to ne samo zato što nije htela da je vide kako se klanja i igra kako joj drugi sviraju. Ma kakvi. A opet, gotovo ništa u Salidaru nije ispalo kako je očekivala i morala je da prizna, mada veoma nevoljno, da bi joj bilo mnogo... lakše... kad bi Elejna mogla da računa na još nekog osim Birgite. Nije bila voljna da ni pod kakvim okolnostima prihvati ponudu za bekstvo, ako se to tako može nazvati, ali bilo bi joj mnogo... lakše... ako su i oni tu. Naravno, oni to ne treba da znaju. A i neće, pošto će ionako uskoro otići, ma šta sad govorili. Randu bi verovatno bili od koristi, a ovde bi samo smetali. Osim ako...
Vrata one sobe se otvoriše i Sijuan izađe žurnim korakom, a za njom i Leana. Samo su se mrko pogledale, a onda Leana šmrknu, pa se provuče između Kroja i Avara i nestade u hodniku koji je vodio u kuhinju. Ninaeva se namršti. Usred te netrpeljivosti, bio je jedan trenutak koji joj je gotovo promakao, jedan treptaj...
Sijuan žustro krenu ka njoj, pa zbunjeno stade. Još se neko pridružio njihovom društvancetu.
Garet Brin, s ulubljenim prsnikom navučenim preko jednostavnog žućkastog kaputa i oklopljenim rukavicama zadenutim u pojas, prosto je odisao samouverenošću. Zahvaljujući gotovo potpuno sedoj kosi i strogom izrazu lica izgledao je kao neko ko je sve već video i doživeo i ko svašta može da izdrži.