Elejna mu se osmehnu i ljupko se nakloni. Bio je to slab odjek njenog zaprepašćenog osvrtanja i zurenja kad ga je odmah po dolasku u Salidar videla na ulici. „Neću reći da mi je drago što te vidim, Garete. Čula sam da ste ti i moja majka imali neke nesuglasnice, ali sigurna sam da će se to izgladiti. I sam znaš da ona ponekad ume da prenagli. Budi siguran da će te na kraju lično ona pozvati da se vratiš na mesto koje ti pripada u Kaemlinu.“
„Šta je bilo – bilo je, Elejna.“ Napravio se dane primećuje njeno zaprepašćenje – Ninaeva bi se mogla zakleti da nikada niko ko zna Elejnin položaj nije bilo toliko osoran prema njoj – pa se okrenuo ka Unu. „Jesi li razmislio o onom što sam ti rekao? Šijenarci imaju najbolju tešku konjicu na svetu, a ovde ima momaka koji prosto vape za dobrom obukom.“
Uno se namršti, pa zdravim okom pogleda Ninaevu i Elejnu, da bi onda oprezno odgovorio: „Ionako nemam pametnija posla. Razgovaraću s momcima.“
Brin ga pljesnu po ramenu. „Vrlo dobro. A sad ti, Tome Meriline.“ Kada se Brin pojavio, Tom se okrenuo i pogleda prikovanog za pod počeo da se igra brkovima, kao da ne želi da ga Brin primeti. Sada mu je, međutim, mirno uzvratio pogled. „Jednom sam znao momka koji se slično zvao“, reče Brin. „Bio je pravi majstor izvesne igre.“
„A ja sam jednom poznavao momka koji je baš ličio na tebe“, na to će Tom. „Silno je želeo da me baci u okove, a mislim da je bio vrlo rad i da mi dođe glave.“
„To je sigurno bilo mnogo davno. Ponekad muškarci svašta rade zarad žena.“ Brin tu pogleda ka Sijuan pa odmahnu glavom. „Jesi li za jednu igru kamenja, gospodine Meriline? Često zaželim protivnika koji je dobar igrač, nekog ko igra onako kako se to radi u visokom društvu.“
Tomove se obrve natuštiše gotovo koliko i Unove, ali nije oborio pogled. „Mogli bismo da odigramo pokoju partiju“, reče, „ali tek pošto utvrdimo koliki je ulog. Znaš, nemam nameru da se do kraja života igram s tobom. Ne volim dugo da boravim najednom mestu. Uhvate me pundravci.“
„Samo da te ne uhvate usred glavne igre“, kiselo će Brin na to. „Vas dvojica ćete sa mnom. Ne očekujte da ćete se naspavati. Ovde je za sve krajnji rok juče, osim za ono što je trebalo dovršiti prošle nedelje.“ Zastao je, pa ponovo pogledao Sijuan. „Košulje koje su mi danas stigle nisu dobro oprane.“ Rekavši to, otišao je i odveo Toma i Una. Sijuan je besno gledala za njim, pa u Min, na šta joj se ova iskrevelji i ljutito ode istim putem kao Leana.
Ninaeva nije shvatila ovih poslednjih nekoliko rečenica. A i ti muškarci su baš drski ako misle da mogu tek tako da razgovaraju pred njom – ili njoj ispred nosa, ili kako god – a da ona ne zna o čemu je reč.
„Baš dobro što mu ne treba i hvatač lopova“, reče Džuilin, s nelagodom pogledavajući ka Sijuan. Još se nije bio povratio od iznenađenja kad je čuo njeno ime. Ninaeva nije bila sigurna je li shvatio da je ona umirena i da više nije Amirlin Tron. Eto, pred njom je i te kako osećao nelagodu. „Mogao bih malo da se raspitam unaokolo. Video sam ovde mnogo momaka koji izgledaju kao da bi im čaša piva razvezala jezik.“
„Nije ni trepnuo“, s nevericom će Elejna. „Uopšte me ne zanima šta se to dešavalo između njega i moje majke, ali on nema prava da... Pa, kasnije ću se razračunati s gospodinom Brinom. Sad moram da razgovaram s Min.“ Ninaeva pođe za njom u pravcu kuhinje – bar će im Min sve reći bez uvijanja – ali Sijuan je dočepa za mišicu.
Od one Sijuan Sanče koja je krotko povijala glavu pred Aes Sedai ne osta ni tračka. Sad više nije bilo nikoga sa šalom. Nije podizala glas, a nije ni morala. Tako je pogledala Džuilina da je ovaj izgledao kao da će iz kože da iskoči. „Dobro pazi koga ćeš šta da pitaš, hvataču lopova, da ti neko ne prospe creva.“ Potom se osvrnula ka Birgiti i Marigan. Potonja je iskrivila usta kao da je pojela nešto pokvareno, a čak ni Birgiti ne beše svejedno. „Vas dve potražite Prihvaćenu po imenu Teodrin i neka vam ona nađe prenoćište za večeras. Ova deca izgledaju kao da je odavno trebalo da budu u krevetu. Dakle? Brzo!“ Zatim se, dok ove dve još nisu čestito ni zakoračile – a kad jesu, Birgita nije nimalo zaostajala za Marigan, ako nije čak bila i brža – ponovo posvetila Ninaevi. „Imam nekoliko pitanja za tebe. Rečeno ti je da sarađuješ i iskreno ti savetujem da to i radiš, ako znaš šta je dobro za tebe.“
Bilo je to kao da ju je zahvatio uragan. Pre nego što je Ninaeva shvatila šta se dešava, Sijuan ju je vukla rasklimatanim stepenicama s neobojenim rukohvatom, pa kroz nekakav hodnik u jedan sobičak s dva nerazmeštena kreveta prikačena na zid jedan iznad drugog. Sijuan sede na jedinu stolicu, a njoj pokaza da sedne na donji ležaj. Ninaeva ipak ostade da stoji, koliko da joj stavi do znanja da niko nju neće gurkati tamo-amo. U sobi nije bilo mnogo nameštaja. Na umivaoniku, čija je jedna polomljena noga bila poduprta ciglom, stajao je okrnjeni lavor s bokalom. Na čiviluku je visilo nekoliko haljina, a u uglu je stajalo nešto što je ličilo na smotanu slamaricu. Možda je ona tog dana pala nisko, ali Sijuan je zasigurno pala mnogo, mnogo niže. Ninaeva nije očekivala da će joj ta žena zadavati glavobolju, pa makar i dalje imala isti onaj pogled.
Sijuan šmrknu. „Kako ti drago, devojko. Prsten. Za njega usmeravanje nije neophodno?“
„Nije. I sama si čula kad sam objasnila Šerijam da...“
„Može li ga svako koristiti? Žena koja ne ume da usmerava? Muškarac?“ „Žene sigurno mogu, a verovatno i muškarci.“ Ter angreal kome ne treba Moć obično radi i kod žena i kod muškaraca.
„Onda ćeš me naučiti da ga koristim.“
Ninaeva izvi obrvu. Možda je ovo prilika koju je čekala. Ako nije, pokušaće nešto drugo. „Znaju li one za ovo? Tražile su da njih učim kako se to radi, ali tebe niko nije pominjao.“
„Ne znaju.“ Sijuan ničim nije pokazala da joj je neugodno. Čak se i nasmešila, mada nimalo prijatno. „A neće ni saznati. U suprotnom bi im neko mogao ispričati da ste se ti i Elejna predstavljale kao Aes Sedai kada ste otišle iz Tar Valona. Moiraina bi možda Egveni to i oprostila – ako i sama to nije radila, pošto ni ta nije ništa bolja od vas – ali Šerijam i Karlinja... Drečaćeš ti kao drekavac kad se pari i to pre nego što budu gotove s tobom. Mnogo pre.“
„Gluposti.“ Ninaeva shvati da sedi na rubu kreveta. Uopšte nije bila svesna kada je to uradila. Tom i Džuilin umeju da drže jezik za zubima, a niko drugi ne zna. Mora da porazgovara s Elejnom. „Nikada nismo radile ništa slično.“
„Ne laži me, devojko. Oči te odaju. Utroba ti se okreće, je l’ tako?“
Jeste. „Naravno da nije. Ako te i naučim ponešto, učiniću to samo zato što sama tako hoću.“ Neće dopustiti toj ženi da joj preti. I poslednji tračak sažaljenja sada je nestao. „Ako pristanem na to, hoću nešto zauzvrat. Hoću da proučavam tebe i Leanu. Zanima me može li se umirivanje Lečiti.“
„Ne može“, mirno će Sijuan na to. „A sada...“
„Trebalo bi da jedino smrt ne podleže Lečenju.“
„To što bi nešto trebalo da bude, ne znači i da će biti, devojko. Leani i meni su obećali da nas niko neće dirati. Pitaj Faolajn i Emaru kako prolaze oni koji nas zlostavljaju. Njih dve nisu bile ni prve ni najgore, ali su najduže plakale.“
Vreme je da pokuša ono drugo. Nije ništa primećivala dok je bila isprepadana, ali posle... Bio je to samo jedan pogled. „A šta bi Šerijam rekla kad bi saznala da ti i Leana uopšte niste na krv i nož?“ Sijuan ju je mirno gledala. „Misle da su vas ukrotile, zar ne? Što se ti više brecaš na one koji ne mogu da ti uzvrate, to im je milije kad skačeš na svaki njihov mig. Zar su zbog malo durenja zaboravile koliko ste godina vas dve bile kao nokat i prst? Ili ste ih možda uverile kako vam umirivanje nije promenilo samo lica? Kad saznaju da ste im šurovale iza leđa i da ste ih varale, drečaćeš ti jače od svakog drekavca. Šta god to bilo.“ Ni treptaj. Sijuan nije izgubila prisebnost, niti je ičim pokazala da je uhvaćena. A opet, bilo je nečeg u onom pogledu. Ninaeva je bila potpuno sigurna u to. „Hoću da proučavam tebe i Leanu kad god poželim. A i Logana.“ Možda i od njega štošta sazna. Muškarci su drugačiji. Tako će sve moći da sagleda i iz drugog ugla. Naravno, njega ne bi Lečila čak ni kad bi mogla. Randovo je usmeravanje neophodno. Bila je rešena da joj ne promakne više nijedan mukarac koji ume da koristi Moć. „Ako nećeš, slobodno se oprosti i od prstena i od Tel’aran’rioda.“ Zašto li joj je toliko stalo da ode tamo? Možda želi da se podseti kako je to biti Aes Sedai. Ninaeva odlučno uguši sažaljenje koje poče da se budi u njoj. „Zucneš li nekome da smo se predstavljale kao Aes Sedai, neće mi preostati ništa drugo nego da ispričam sve o tebi i Leani. Elejni i meni neće biti prijatno kad istina izbije na videlo, ali ti ćeš plakati duže nego Faolajn i Emara zajedno.“