Pogled mu se nakratko prikova za Selandu. Nije ona bila prva koja je to pokušala. Nije bila ni deseta, pa čak ni dvadeseta. Ali sada je on prvi put pao u iskušenje. Kad je odbio vitku, došla je punačka, kao što je visoku – po kairhijenskim merilima, naravno – zamenila niska a crnku plavuša. Vladala je neprestana potraga za ženom po njegovom ukusu. Device koplja su vraćale one koje su pokušavale da mu se noću ušunjaju u odaje i pri tome su bile nepopustljive, ali ipak mnogo nežnije nego Avijenda kad je i sama uhvatila jednu. Očigledno je smrtno ozbiljno shvatala Elejnino vlasništvo nad njime. S druge strane, valjda zahvaljujući čudnom aijelskom smislu za humor, nalazila je neobično zadovoljstvo u mučenju Randa. Jasno je video uživanje na njenom licu kad god bi zaječao i pokrio oči rukama čim ona uveče počne da se svlači. Sve u svemu, njena bi smrtna ozbiljnost bila smrtno uvređena da odmah nije dokučio šta se krije iza tog niza lepotica.
„Gospo Kolaver.“
Zastala je čim je izgovorio njeno ime, savršeno smirenih očiju pod složenom kulom crnih uvojaka na glavi. Selanda nije imala izbora nego da ostane, iako joj se to nije mililo ništa više nego ostalima odlazak. Mejlan i Maringil se poslednji nakloniše i izađoše, toliko zagledani u Kolaver i u nedoumici zastoje nju pozvao da ostane, da nisu niprimetili da stoje jedan do drugog. Oči su im bile istovetne – crne i grabljive.
Vrata od tamnog drveta konačno se zatvoriše. „Selanda je veoma lepa devojka“, reče Rand, „ali neki više vole društvo zrelijih... iskusnijih... žena. Doći ćeš kod mene na večeru kad odzvoni drugo večernje. Unapred se radujem našem druženju.“ Otpravio ju je rukom pre nego što je stigla išta da kaže, ako je uopšte i htela. Izraz lica ostao joj je nepromenjen, ali joj je naklon bio malčice nesiguran. Selanda je bila zabezeknuta. A i laknulo joj je.
Čim njih dve izađoše i zatvoriše vrata za sobom, Rand se zavali i prasnu u smeh. Bio je to grub, zlurad smeh. Smučila mu se Igra kuća i zato ju je igrao bez razmišljanja. Gadio se sam sebe jer se plaši jedne žene pa je zato rešio da isprepada drugu. Pa zar to nije dovoljan razlog za smeh? Kolaver je stajala iza svih tih lepotica koje su mu se bacale u naručje. Mislila je da će, uzme li gospodar Zmaj za naložnicu devojku čije konce ona vuče, na kraju vući i njegove konce. Međutim, od početka je mislila da će uspeti neku drugu da mu ubaci u postelju, ako ne čak i da je učini njegovom ženom. Neka se sad malo ona preznojava do večere. Sigurno je svesna da je lepa – prava lepotica! – a to što je odbio sve devojke koje mu je slala možda znači da bi mu draža bila neka koja ima petnaestak godina više, baš kao što je svesna da ne sme odbiti čoveka koji drži Kairhijen u šaci. Do večeras će ta biti mekša od pamuka, a svem ovom glupiranju doći će kraj. Avijenda bi vrlo verovatno zaklala svaku ženu koju zatekne u njegovom krevetu, a i dosta mu je bilo tih plašljivica koje veruju da se žrtvuju za Kairhijen i Kolaver. Previše je posla pred njim, a premalo vremena.
Svetlosti, a šta ću ako Kolaver zaključi da je sve to vredno žrtve? Sasvim moguće. Dovoljno je hladnokrvna za tako nešto. Onda ću morati da je isprepadam na mrtvo ime. To mu neće biti teško. Osećao je saidin nadohvat ruke. Osećao je i njegovu pogan. Ponekad mu se činilo da je to sad njegova pogan, talog koji mu je ostao od saidina.
Tad shvati da pilji u Asmodeana. Ovaj ga je gledao kao da ga proučava. Ponovo se čula muzika, sada slična vodi koja žubori preko kamenja. Smirujuća. A to mu baš i treba, zar ne?
Uto se vrata otvoriše i Moiraina, Egvena i Avijenda uđoše bez kucanja. Aes Sedai u svetloplavom stajala je između devojaka u aijelskoj nošnji. Da je to bio ma ko drugi, pa čak i Ruark ili neki drugi poglavar ili pak novo poslanstvo Mudrih, neka Devica bi ušla da ih najavi. Međutim, ove tri su nesmetano upadale čak i dok se on kupa. Egvena pogleda „Nataela" i prevrnu očima, na šta melodija postade blaža, a na trenutak čak i složenija, nalik nekakvoj igri, da bi se na kraju ustalila u nečemu što je podsećalo na ćarlijanje povetarca. Asmodean se zlobno smejuljio svojoj harfi.
„Iznenađen sam što te vidim, Egvena“, reče Rand. Prebacio je nogu preko naslona za ruku. „Ima već... šest dana kako me izbegavaš. Imaš li još koju dobru vest? Da lije Masema već opljačkao Amador u moje ime? Ili se možda ispostavilo da su te Aes Sedai za koje tvrdiš da su na mojoj strani zapravo Crni ađah? Primetićeš da te ne pitam ni ko su one, ni gde se nalaze, pa čak ni otkud ti to znaš. Ne tražim da mi otkrivaš njihove tajne, kao ni tajne Mudrih, ili čije god bile. Samo mi daj mrvice koje si spremna da podeliš i pusti me da sam brinem hoće li mi to što si mi prećutala doći glave.“
Hladno ga je pogledala. „Znaš sve što treba da znaš, a ja ti neću reći ono što ti nije potrebno.“ To mu je rekla i pre šest dana. Nije bila Aes Sedai ništa manje od Moiraine, iako je nosila aijelsku odeću a ova svetloplavu svilu.
Avijenda je, međutim, bila sve samo ne smirena. Prešla je do Egvene, a zelene su joj oči sevale kao oštrice. Začudilo ga je što im se i Moiraina nije pridružila pa da ga sve tri streljaju pogledima. Ispostavilo se da joj njena zakletva na vernost ipak ostavlja zapanjujuće mnogo prostora, a prilično se zbližila s devojkama posle njegove svađe s Egvenom. Doduše, nije to baš bila prava svađa. Ne može se čovek svađati sa ženom koja ga mirno gleda, ne podiže glas i odbija da makar ponovo sasluša pitanje na koje je upravo odbila da odgovori.
„Šta hoćete?“, upita on.
„Ovo ti je stiglo pre manje od sat vremena“, reče Moiraina i pruži mu dva pisma. Glas joj se savršeno uklopio u Asmodeanovu zvonku melodiju.
Rand se uspravi i oprezno ih uze. „Ako su za mene, kako su završila u tvojim rukama?“ Na jednome je uglastim, urednim slovima pisalo „Rand al’Tor“, a na drugom ne toliko lepo ali ipak čitko „Gospodar Ponovorođeni Zmaj“. Pečati su bili neoštećeni. Izgledalo je kao da su napravljeni od istog voska, s tim što je u jedan bio utisnut znak Plamena Tar Valona, a u drugi sličica kule na ostrvu, što je očigledno trebalo da predstavlja Tar Valon.
„Možda zbog mesta s kog su stigla“, odgovori Moiraina, „a i od koga.“ Time mu ništa nije objasnila, ali znao je da mu neće reći ništa više ukoliko je sam ne pita, a to bi se oteglo u nedogled. Držala se zaveta, ali na svoj način. „U pečatima nema otrovanih igala, a ni utkanih zamki.“
Zastao je s palcem na Plamenu Tar Valona – ni jedno ni drugo mu ne beše palo na pamet – a onda ga polomi. Još jedan pečat s Plamenom bio je utisnut kraj potpisa Elaide do Avrinji a’Roihan, nažvrljanog iznad niza titula. Ostatak pisma bio je ispisan onim uglastim rukopisom.
Iako nema sumnje da si ti onaj kojeg pominju Proročanstva, mnogi će pokušati da ti dođu glave, a to se zarad sveopšteg dobra ne sme dopustiti. Dve su ti se države već poklonile, kao i divlji Aijeli, ali kraljevska moć je spram Jedne moći obična prašina. Bela kula će te štititi i braniti od onih koji odbijaju da vide šta je suđeno. Niko osim Bele kule ne može ti obezbediti da doživiš Tarmon Gai’don. Grupa Aes Sedai doći će da te sa svim počastima koje zaslužuješ doprati u Tar Valon. To ti obećavam.
„Nije me čak ni zamolila“, kiselo će on. Dobro se sećao Elaide, iako su se samo jednom sreli. U poređenju s tom ženom Moiraina je mače. „Sa svim počastima koje zaslužuje.“ Mogao bi da se opkladi da će ta grupa slučajno brojati trinaest Aes Sedai.
Pružio je Elaidino pismo Moiraini i uzeo ono drugo. Bilo je ispisano istim rukopisom kojim je i naslovljeno.
S poštovanjem ponizno molim velikog gospodara Ponovorođenog Zmaja, kojeg je sama Svetlost blagosiljala da postane spasitelj sveta, da pročita ovo moje pismo.
Ceo svet oseća strahopoštovanje prema tebi, koji si za jedan dan pokorio Kairhijen, baš kao i Tir, ali ipak te preklinjem da se čuvaš, pošto tvoj sjaj budi ljubomoru i zavist čak i kod onih koji nisu prišli Senci. Čak i ovde, u Beloj kuli, još ima slepih koji ne vide tvoju istinsku svetlost koja će nas sve obasjati. Ipak, ima i onih koji se raduju tvome dolasku i koji će ti s oduševljenjem služiti. Ne želimo mi da za sebe prigrabimo tvoju slavu, već da se na kolenima ogrejemo u tvom sjaju. Proročanstva kažu da ćeš ti spasti svet i da će svet biti tvoj.