Выбрать главу

Zgađen podjednako koliko i ljutit, Rand rasplete niti i pusti ga da padne. Sputati Nataela bilo je kao potući se s desetogodišnjim dečakom. Nije mogao da vidi štit koji je sprečavao drugog muškarca da upija saidin - bilo je to žensko delo – ali znao je da postoji. Sada je pomeranje pehara bilo skoro sve za šta je Natael kadar. Srećom, štit je bio skriven i od ženskih očiju. Natael je taj trik nazivao „izvrtanjem“, ali po svemu sudeći nije bio sposoban da ga objasni. „A šta bi se desilo da mi je videla lice i posumnjala? I ja sam se trgao kada je pehar sam od sebe poleteo ka meni!“ Ponovo je gurnuo lulu među zube i gnevno počeo da izbacuje oblake dima.

„Opet ne bi posumnjala.“ Natael se ponovo smestio među jastuke, dohvatio harfu i prebrao po žicama, započinjući nekakvu iščašenu melodiju. „Kako bi iko mogao posumnjati? Ni sam ne verujem sasvim u ovo što se dešava.“ Ako je Natael možda i bio ogorčen, Rand to nije primećivao.

Ni on nije bio siguran da li da veruje u sve, iako je prošao kroz velike muke da stigne dovde. Ovaj čovek, Jasin Natael, imao je i drugo ime. Asmodean.

Lenjo prebirajući po harfi, Asmodean nije izgledao kao jedan od užasnih Izgubljenih. Čak je bio i umereno zgodan; Rand je smatrao da bi verovatno bio privlačan ženama. Čudno je bilo to što zlo često ne daje nikakav spoljni znak. Ovo je bio jedan od Izgubljenih, ali daleko od toga da je Rand pokušavao da ga ubije – naprotiv, skrivao ga je od Moiraine i svih ostalih. Bio mu je potreban učitelj.

Ako je ono što je važilo za žene koje Aes Sedai nazivaju „divljakušama" važilo i za muškarce, samo jedan od četiri pokušaja da sam ovlada Moći ne bi se završio njegovom smrću. Ta procena ne uračunava ludilo. Učitelj je morao biti muškarac; Moiraina i ostale su mu dovoljno puta objasnile kako ptica ne može naučiti ribu da leti, i obratno. Takođe, njegov učitelj je morao biti neko iskusan, neko ko već zna sve što Rand želi da zna. Kako su Aes Sedai smirivale muškarce koji usmeravaju čim bi ih pronašle – a svake godine bilo ih je sve manje – izbor je postao veoma ograničen. Muškarac koji bi jednostavno otkrio da može da usmerava nije mogao znati ništa više od Randa. Jedan od lažnih Zmajeva koji ume da usmerava – ako bi Rand uopšte pronašao nekog koji nije zarobljen i smiren – verovatno ne bi pogazio sopstvene snove o slavi u korist nekog drugog ko sebe naziva Ponovorođenim Zmajem. Jedini preostali izbor bio je onaj koga je Rand namamio do sebe, jedan od Izgubljenih. Asmodean je nasumično izmamljivao iz harfe različita sazvučja u trenutku kada je Rand seo na jastuk naspram njega. Valjalo je upamtiti da se ovaj čovek nije promenio, bar ne iznutra, od onog davnog dana kada je obećao svoju dušu Senki. To što je sada činio, činio je pod prisilom.

„Pomišljaš li ikad da se vratiš, Nataele?“ Uvek je pazio na ime; jedan jedini dah imena „Asmodean" ubedio bi Moirainu da je Rand stupio u Senku. Moirainu, i možda neke druge. Ni on ni Asmodean to verovatno ne bi preživeli. Čoveku se ruke ukočiše nad strunama, a lice mu preblede.

„Da se vratim? Demandred, Rafhin, bilo ko od njih, već sada bi me ubili čim bi me videli. Ako bih imao sreće. Lanfear je možda izuzetak, ali razumećeš da ne želim da je dovodim u iskušenje. Semirhag bi postigla da i kamen preklinje za milost, i da joj zahvali za smrt. A što se tiče Velikog gospodara...“

„Mračnoga“, oštro ga prekide Rand, ne vadeći lulu iz usta. Prijatelji Mraka su Mračnog nazivali Velikim gospodarem Tame. Prijatelji Mraka i Izgubljeni. Asmodean kratko i pokorno klimnu glavom. „Kada se Mračni bude oslobodio...“ Ako mu je lice do sada bilo bezizražajno, sada je bilo potpuno okamenjeno. „Dovoljno ti je da znaš da ću radije potražiti Semirhag i predati joj se, pre nego što me... Mračni kazni za izdaju.“

„Onda je dobro što si ovde, da me nečemu naučiš.“ Iz harfe se začu žalosna muzika bola i oplakivanja. „Marš Smrti“, progovori Asmodean svirajući, „poslednji stav ciklusa Velikih patnji; napisan je oko tri stotine godina pre Rata moći, rukom...“

Rand ga prekide. „Nisam zadovoljan tvojim podučavanjem.“

„S obzirom na okolnosti, to nije neočekivano. Sada umeš da zgrabiš saidin kad god pokušaš i razlikuješ tokove. Umeš da se zaštitiš, i Moć se vlada kako ti želiš.“ Prestao je da svira i namrštio se, ne gledajući u Randa. „Zar misliš da je Lanfear stvarno želela da te naučim svemu? Da je tako, ostala bi blizu nas, kako bismo mogli da se povežemo. Ona želi da živiš, Lijuse Terine, ali ovog puta namerava da bude jača od tebe.“

„Ne zovi me tako!“, prasnu Rand, ali Asmodean kao da ga nije čuo.

„Ako ste skupa kovali naum da me zarobite" – Rand oseti naboj snage u Asmodeanu, kao da Izgubljeni opipava štit koji je Lanfear isplela oko njega; žene koje usmeravaju vide sjaj oko drugih žena vezanih sa saidarom, i jasno osećaju njihovo usmeravanje, ali Rand oko Asmodeana nikada nije video ništa slično, a osećao je tek jedva nešto malo. „Ako ste zajedno skovali taj naum, onda si joj dozvolio da te nadmudri na nekoliko načina. Rekao sam ti da nisam veoma dobar učitelj, naročito lišen povezivanja. Zaista ste se unapred dogovorili, zar ne?“ Sada je stvarno pogledao u Randa; popreko, ali pomno. „Koliko se toga sećaš? Mislim na život Lijusa Terina. Rekla je da se ne sećaš ničega, ali ona bi umela da slaže i samog Velik... Mračnog.“

„Ovog puta nije lagala.“ I dalje sedeći na jastuku, Rand usmeri ka jednom od netaknutih srebrnih pehara poglavara klanova i prinese ga sebi. Čak i ovako kratak dodir saidina bio je uzbudljiv – i ogavan. Bilo ga je teško ispustiti. Nije želeo da govori o Lijusu Terinu; umorio se od ljudi koji smatraju da je on Lijus Terin lično. Lula mu je postala vrela od silnog pućkanja, pa je uhvati za dršku i uperi je u Asmodeana. „Ako bi ti vezivanje pomoglo da me podučavaš, zašto se ne povežemo?“

Ovaj ga pogleda kao da mu je Rand upravo predložio da jedu kamenje, pa odmahnu glavom. „Uvek zaboravljam kako malo toga zaista znaš. Ti i ja to ne možemo. Ne bez pomoći žene. Možeš, pretpostavljam, da zamoliš Moirainu, ili mladu Egvenu. Jedna od njih možda zna pravilan način. Pod uslovom da ti ne smeta to što bi otkrile ko sam ja zaista.“

„Ne laži me, Nataele“, zareža Rand. Davno pre susreta s Nataelom naučio je da je muško i žensko usmeravanje različito koliko i sami muškarci i žene, ali je inače malo toga što ovaj čovek govori uzimao zdravo za gotovo. „Čuo sam da Egvena i ostale govore kako Aes Sedai povezuju svoje moči. Ako mogu one, zašto ne možemo ti i ja?“

„Zato što ne možemo“, klonulo odgovori Asmodean. „Pitaj nekog filozofa zastoje tako. Zašto psi ne mogu da lete? Možda je odgovor u veličanstvenom tkanju Šare; možda je to uvođenje ravnoteže zbog činjenice da su muškarci snažniji. Mi ne možemo da se povezujemo bez njih, ali one mogu bez nas. Bar ih se, nekom malom milošću, ne može povezati više od trinaest. Posle toga krug se ne može uvećati bez muškaraca.“

Rand je ovog puta bio siguran da ga je uhvatio u laži. Moiraina je govorila da su u Doba legendi muškarci i žene bili podjednako snažni u koriščenju moći, a ona nije mogla da slaže. Tako je i rekao, i dodade: „Svih Pet moći su jednake.“

„Zemlja, Vatra, Vazduh, Voda i Duh.“ Natael proprati svaku reč po jednim akordom. „Jednake su, istina, i tačno je da žena koristeći određenu moć može učiniti isto što i muškarac. Ali to nema veze sa snagom. Moiraina govori samo ono što smatra istinom, bilo to tako ili ne; to je samo jedna od hiljade slabih tačaka tih budalastih Zakletvi.“ Odsvirao je nešto što je zaista zazvučalo budalasto. „Neke žene imaju snažnije ruke od nekih muškaraca, ali obično nije tako. Isto važi i za snagu koriščenja Moći, i može se uporediti na približno isti način.“