Samo odlažeš, Egvena al’Ver. Sada prestani da se glupiraš. Ne ponašaš se bolje od Kovinde. „Povedi me“, rekla je, i jedva stiže da zaogrne vuneni ogrtač oko golog tela pre nego što joj je žena otvorila zastor šatora, izlažući je noći od koje se smrzavaju kosti.
Zvezde su se resko ocrtavale u tami iznad njihove glave, a mesec beše sjajan i skoro pun. Logor Mudrih bio je grozd od dvadesetak niskih polulopti, manje od sto koraka udaljen od kraja jedne ruideanske popločane ulice, izgubljene u popucaloj glini i kamenju. Mesečeve senke pretvorile su grad u hrpu neobičnih grebenova i litica. Svi šatori behu dobro zatvoreni, a miris vatre i kuvane hrane osećao se u vazduhu.
Ostale Mudre dolazile su ovamo na sastanke skoro svakodnevno, ali noći su provodile sa svojim septama. Nekoliko ih je čak spavalo u Ruideanu. Ali ne i Bair. Nije želela da prilazi bliže gradu; da Rand nije bio unutra, verovatno bi povukla logor još dalje, u planine.
Egvena je stezala ogrtač obema rukama i hodala što je brže mogla. Pipci leda puzali su kroz obod ogrtača, sa svakim korakom njenih golih nogu sve slobodnije. Kovinda je morala da pridigne svoju belu haljinu do kolena da bi ostala ispred nje. Egveni nije bilo neophodno gaisainkino vodstvo, ali kada su već poslali ovu ženu po nju, ne bi valjalo da je tako posrami ili možda uvredi. Stegla je zube da ne bi cvokotali, nadajući se da će žena potrčati.
Šator za preznojavanje izgledao je kao i bilo koji drugi, nizak i prostran, samo što je na njemu i rupa za dim bila prekrivena. U blizini, nabacani među kamenje veličine ljudske glave, ležali su usijani ugarci vatre – nije bilo dovoljno svetlosti da se razazna kakva je to manja hrpa u senci kraj ulaza u šator, ali znala je da je to uredno savijena ženska odeća.
Uvukla je još jedan smrznut dah, žurno se izula, bacila ogrtač i bezmalo jurnula u šator. Posle još jednog trena okamenjujuće hladnoće, zastor se zatvorio za njom i zaparena vrelina je steže poput klešta; smesta ju je oblio znoj, a još ne beše prestala da drhti i dahće.
Tri Mudre koje su je podučavale o šetanju snovima sedele su unutra, bezbrižno se preznojavajući, raspuštenih vlažnih kosa dugačkih do struka. Bair je razgovarala sa Melainom, zelenookom i crvenozlataste kose, čija je lepota oštro odudarala od staričinog namreškanog lica i dugih belih uvojaka. Amis je takođe imala belu kosu – ili je možda bila žuta, toliko izbledela da se nije moglo razlučiti – ali nije izgledalo da je stara. Kao i Melaina, umela je da usmerava – što nije bio dar većine Mudrih – i imala je ponešto od bezvremenog izgleda Aes Sedai u sebi. Moiraina, naspram drugih pomalo krhka i malena, nije bila ništa manje opuštena od njih. Iako se znoj slivao niz njeno golo telo svetle puti, lepeći joj tamnu kosu uz glavu, njeno kraljevsko držanje kao da nije pristajalo da prizna potpunu nagost. Mudre su koristile tanko, savijeno bronzano oruđe zvano staera da ljušte znoj i dnevnu prljavštinu sa sebe.
Avijenda je, oblivena znojem, čučala u sredini šatora, kraj ogromnog crnog kotla punog vrelog, čađavog kamenja; pažljivo je rukovala kleštima, prebacujući poslednji kamen iz manjeg kotla u veći. Potom je vodom iz mešine posula kamenje, da pojača paru. Ako bi preterala, u najmanju ruku dobila bi prekor. Sledećeg puta kada se Mudre sastanu u ovom šatoru, taj posao će obavljati Egvena.
Oprezno je sela kraj Bair, skrštenih nogu – umesto naslaga tepiha, tu je bilo samo stenovito tle, neprijatno vrelo, grubo i vlažno – i užasnuto shvatila da je Avijenda nedavno išibana. Kada se Aijelka oprezno vratila na svoje mesto, pored Egvene, lice joj bese poput kamena na kome su sedele, ali ipak nije mogla da sakrije grč.
Egvena nije mogla da očekuje da će Mudre na ovaj način pokazivati strogost – bile su strože nego Kula, a to nije bilo lako – ali Avijenda je učila da usmerava uz sumornu odlučnost. Nije umela da šeta kroz snove, ali se svesrdno trudila da upije svaku veštinu Mudrih, kao što se nekada trudila da ovlada oružjem Devica. Naravno, pošto je priznala kako je otkrila Randu da Mudre nadziru njegove snove, naterale su je da provede tri dana kopajući rupe duboke do ramena i nanovo ih zakopavajući – ali Avijenda je retko pravila greške. Amis i druge uzimale su je kao primer krotke poslušnosti i izdržljivosti, od čega je Egveni dolazilo da vrišti, bez obzira na prijateljstvo sa Avijendom.
„Nisi previše žurila“, mrgodno reče Bair, dok je Egvena i dalje pokušavala da se skrasi. Glas joj je bio tanak i piskav, ali je podsećao na škripu čelika. Nastavila je da grebe ruke staerom.
„Izvinjavam se“, kaza Egvena. Eto; valjda je to dovoljno ponizno.
Bair frknu. „Iza Zmajevog zida, ti si Aes Sedai, ali ovde si još učenica, a učenica ne sme da kasni. Kada pošaljem po Avijendu, ili pošaljem nju da me posluša, pa makar joj tražila i običnu iglu, ona trči. Ne bi ti škodilo da se povedeš za njom.“
Egvena se zacrvenela, ali je pokušala da zazvuči pokorno: „Potrudiću se, Bair.“ Ovo je bio prvi put da jedna od Mudrih napravi poređenje pred drugima. Ovlaš je pogledala Avijendu i začudila se videvši njen zamišljen izraz. Ponekad je žalila što je njena „skorosestra" tako dobar primer.
„Devojka će naučiti, Bair, ili neće“, razdraženo reče Melaina. „Kasnije je uči hitrosti, ako joj još uvek bude potrebna.“ Bila je jedva deset do dvanaest godina starija od Avijende, i obično je zvučala kao da sedi na trnju. Možda je sedela na nekoj oštroj steni – čak i da jeste, ne bi se pomerila; očekivala bi da stena odstupi. „Ponavljam ti, Moiraina Sedai, Aijeli prate Onoga Koji Dolazi Sa Zorom, a ne Belu kulu.“
Egvena je očito morala sama da dokuči o čemu govore, iz nastavka razgovora.
„Možda je istina“, kaza Amis smirenim glasom, „da će Aijeli ponovo služiti Aes Sedai, ali to vreme još nije došlo, Moiraina Sedai.“ Mirno je gledala Aes Sedai u oči, ne prestajući sa struganjem.
Egvena je znala da će to vreme doći, jer je Moiraina otkrila da neke od Mudrih umeju da usmeravaju. Aes Sedai će putovati ka Pustari tražeći devojke sposobne da prime obrazovanje, i svakako će želeti da povedu sve Mudre koje usmeravaju natrag u Kulu. Nekada je bila zabrinuta da će Mudre biti zastrašene, sputane i odvučene tamo gde su potrebne; Aes Sedai nisu dozvoljavale da žene koje usmeravaju provode previše vremena van Kule. Više se nije brinula – iako Mudre možda jesu. Amis i Melaina bile su po snazi volje ravne bilo kojoj Aes Sedai, kao što su svakodnevno dokazivale pred Moirainom. Bair, koja čak nije ni umela da usmerava, mogla bi vrlo verovatno da natera na poslušnost i Sijuan Sanče.
Što se toga tiče, Bair nije bila najtvrdoglavija Mudra. Ta čast pripadala je još starijoj ženi, Sorilei od septe Džara Čarin Aijela. Mudra uporišta Šende usmeravala je slabije od većine polaznica, ali su druge Mudre pred njom bile poslušne kao gaisaini. Od svoje volje. Ne, nije trebalo brinuti da će iko biti grub prema Mudrima.
„Razumljivo je što želiš da vaše zemlje budu pošteđene“, upade Bair, „ali jasno je da Rand al’Tor ne namerava da nas vodi u kazneni pohod. Niko ko prihvati Onoga Koji Dolazi Sa Zorom, i Aijele, neće biti povređen.“ Dakle, o tome se radilo. Naravno.
„Ne brinu mene samo gubici života ili zemlje.“ Moiraina obrisa znoj sa čela jednim prstom, graciozno poput neke kraljice, ali glas joj beše stegnut kao i Melainin. „Ako mu to dozvolite, posledice će biti razorne. Godine brižljivog smišljanja tek počinju da zru, a on namerava da upropasti sve.“
„S tim što je smišljano u Beloj kuli“, kaza Amis glatko kao da se slaže s njom, „mi nemamo ništa. Mi moramo, s ostalim Mudrima, da razmotrimo šta je najbolje za Aijele. Postaraćemo se da Aijeli učine ono što je najbolje za njih same.“