Egvena se pitala štabi poglavari klanova imali da kažu o tome. Naravno, često su se žalili kako se Mudre mešaju u poslove koji ih se ne tiču, pa možda i ne bi bili iznenađeni. Svi poglavari su izgledali kao razboriti ljudi snažne volje, ali su joj se pred ujedinjenim Mudrima činili kao Seoski savet pred Ženskim krugom njene postojbine.
Ipak, Moiraina je ovoga puta bila u pravu.
„Ako Rand...“, zausti Egvena, ali Bair je odlučno saseče. „Kasnije ćemo čuti šta imaš da kažeš, devojko. Tvoje znanje o Randu al’Toru je vredno, ali ćeš mirovati i slušati dok ti se ne obratimo. I ne mrgodi se, inače ćeš piti samo čaj od plavog trna.“
Egvena napravi zgrožen izraz lica. Poštovanje prema Aes Sedai, makar to bilo i poštovanje kakvo su međusobno gajili oni koji su ravnopravni, nije se odnosilo i na učenice – čak ni na jednu za koju su verovali da je Aes Sedai. Za svaki slučaj, ipak je držala jezik za zubima. Moglo se desiti da je Bair , pošalje po vrećice s biljem, posle čega bi joj naredila da sama skuva taj neverovatno gorak čaj; jedina svrha tog napitka bila je da ukloni neraspoloženje ili natmurenost, ili šta je već zasmetalo Mudroj, a sam ukus bio je dovoljan lek. Avijenda je utešno potapša po ruci.
„Vi, dakle, verujete da to neće biti razorno po same Aijele?“ Sigurno nije lako zvučati ledeno poput planinskog potoka kada vas od glave do pete obliva nakupljena vlaga i sopstveni znoj, ali Moiraina pri tom nije pokazala nikakav napor. „To će biti ponovljeni Aijelski rat. Ubijaćete, spaljivaćete i pljačkati gradove kao i onda, sve dok se svaki muškarac i žena ne okrenu protiv vas.“
„Petina nam pripada, Aes Sedai“, kaza Melaina, pa zabaci dugu kosu preko ramena kako bi ga istrljala staerom. Iako otežala od vlage i pare, kosa joj se presijavala kao svila. „Više nismo uzimali ni od drvoubica.“ Zurila je u Moirainu, previše otvoreno i značajno; znali su da je Kairhijenjanka. „Vaši kraljevi i kraljice uzimaju isto toliko u porezima.“
„A kada se narodi budu ujedinili protiv vas?“, istrajavala je Moiraina. „U Aijelskom ratu, ujedinjenjem su uspeli da vas odbiju. To može ponovo da se dogodi, uz ogromne gubitke života sa obe strane.“
„Niko se među nama ne boji smrti, Aes Sedai“, odvrati Amis nežno se osmehujući, kao da nešto objašnjava detetu. „Život je jedan san iz koga se svi moramo prenuti pre nego što uronimo u drugi. Osim toga, samo su četiri klana prešla Zmajev zid pod anduinom. Šest je već na okupu, a rekla si da Rand al’Tor namerava da povede sve.“
„Proročanstvo Ruideana kaže da će nas slomiti.“ Melainine zelene oči zaiskriše; možda zbog Moiraine, a možda i zato što nije bila toliko sumorno raspoložena koliko je zvučala. „Zar je bitno hoće li se to dogoditi ovde ili iza Zmajevog zida?“
„Zbog vas će izgubiti podršku svih zemalja zapadno od Zmajevog zida“, kaza Moiraina. Izgledala je mirno kao i uvek, ali glas joj beše oštar kao da je spremna da sažvaće kamenje. „Ne sme izgubiti njihovu podršku!“
„Njega podržava narod Aijela“, reče Bair svojim krhkim ali nepokolebljivim glasom. Naglašavala je reči vitlajući tankim metalnim oruđem. „Klanovi nikada nisu bili narod, ali nas on sada ujedinjuje.“
„Nećemo ti pomoći da ga preokreneš, Moiraina Sedai“, podjednako čvrsto dodade Amis.
Bair reče: „Sad nas možeš napustiti, Aes Sedai, ako ti je volja. Završile smo s pričom koju si povela i nećemo dalje govoriti o tome ove noći.“ Zvučala je u isti mah ljubazno i odbojno.
„Napustiću vas“, odvrati Moiraina, ponovo potpuno spokojna. Zvučala je kao da je to bio njen predlog, njena odluka. Već je bila navikla da Mudre jasno daju do znanja kako ne poštuju prevlast Kule. „Imam drugih poslova.“
Ovoliko je, naravno, moralo biti istina. Verovatno se ticalo Randa. Egvena je znala da je najbolje ćutati; da je Moiraina želela da je obavesti o bilo čemu, ona bi je i obavestila – a pošto nije... verovatno će uslediti neko Aes Sedai migoljenje da se izbegnu laži ili gruba opomena da je se to ne tiče. Moiraina je znala da je „Egvena Sedai od Zelenog ađaha" prevarantkinja. Trpela je tu laž pred drugima, ali kad god je mogla davala je Egveni do znanja gde joj je mesto.
Čim je Moiraina izašla, praćena udarom ledenog vazduha, Amis reče: „Avijenda, sipaj čaj.“
Mlada Aijelka se preplašeno trže, pa jedva došavši do daha promrsi: „Tek treba da ga skuvam.“ Odmah je izbauljala iz šatora, na sve četiri. Drugi nalet vazduha oslabio je paru.
Mudre se zgledaše, iznenađene skoro koliko i Avijenda. I Egvena je bila zbunjena. Avijenda je uvek sposobno obavljala čak i najteža zaduženja, pa makar i u lošem raspoloženju. Nešto ju je začelo namučilo, čim je zaboravila da skuva čaj. Mudre su uvek želele čaja.
„Pojačaj paru, devojko“, kaza Melaina.
Egvena je shvatila da je to bilo upućeno njoj, pošto je Avijenda otišla. Žurno je poprskala kamenje vodom i usmerila vrelinu u kamenje i kotao, sve dok kamenje nije počelo da hrska, a kotao da isijava vrelinu, poput pećnice.
Možda su Aijelke imale naviku da žive ispečene iskaču na hladnoću, ali Egvena nije. Vrući, gusti oblaci pokuljaše i ispuniše šator. Amis zadovoljno klimnu glavom; ona i Melaina videle su, naravno, sjaj saidara oko nje, mada sama to nije mogla. Melaina jednostavno nastavi da se struže staerom.
Otpustivši Istinski izvor, sela je natrag i nagnula se bliže Bair, pa prošapta: „Je li Avijenda nešto neoprostivo zgrešila?“ Nije znala kakva su Avijendina osećanja povodom toga, ali nije bilo razloga da je posramljuje, čak ni krišom.
Bair nije imala slične prepreke. „Misliš na pruge koje je stekla?“, upita sasvim običnim glasom. „Došla je kod mene i kazala kako je danas izrekla dve laži, mada nije htela da prizna kome ni zašto. Naravno, to su njena posla, sve dok ne laže Mudre, ali tvrdila je da njena čast zapoveda da se upotrebi bič.“
„Tražila ti je da...“ Egveni zastade dah, i nije mogla da dovrši.
Bair klimnu glavom, kao da to uopšte nije neobično. „Ošinula sam je koji put više, jer me je zamarala. Ako je u pitanju samo đi, ništa je ne obavezuje da dolazi pred mene. Verovatno su njene takozvane laži nešto potpuno bezazleno, osim pred ostalim Far Dareis Mai. Device, čak i nekadašnje Device, ponekad su mučne kao i muškarci.“ Amis je bezizražajno pogleda, što se osetilo čak i kroz gustu paru. Kao i Avijenda, Amis je bila Far Dareis Mai pre nego što je postala Mudra.
Egvena nije upoznala nijednog Aijela bezbrižnog u pogledu đi’e’toha, bar joj se tako činilo. Ali ovo! Aijeli su potpuno ludi.
Bair je, očigledno, već imala nešto drugo na umu. „Ne sećam se da je u Trostrukoj zemlji ikada bilo ovoliko Zalutalih“, obratila se svima prisutnima. Tako su Aijeli nazivali krpare, Tuata’ane.
„Oni beže od neprilika s one strane Zmajevog zida.“ U Melaininom glasu jasno se čula podrugljivost.
„Čula sam“, polako prozbori Amis, „da su neki od onih koji su pobegli pred beznađem otišli među Zalutale i zamolili da ih prihvate.“ Usledila je duga tišina. Sada se znalo da Tuata’ani imaju isto poreklo kao i Aijeli, samo što su se odlomili pre prelaska u Pustaru, preko Kičme sveta – ali to saznanje je samo produbilo netrpeljivost Aijela.
„On donosi promene“, oštro prošaputa Melaina kroz paru.
„Mislila sam da ste se pomirile s promenama koje je doneo“, progovori Egvena glasom punim saosećajnosti. Mora da im je bilo teško da posmatraju sopstveni život na ivici. Skoro da je očekivala da će je ponovo ućutkati, ali to se nije desilo.
„Pomirile“, ponovi Bair, kao da oseća ukus reči. „Bolje je reći da ih trpimo koliko god možemo.“
„On svemu donosi novi oblik“, oglasi se Amis, zabrinuto. „Ruidean. Zalutali. Beznađe, nakon što je rekao ono što nije smelo biti izgovoreno.“ Mudre – uzgred, i svi drugi Aijeli – još su s nelagodom govorile o tome.