Jedna Devica prinese dobro poznatu hrastovu kutiju. Očigledno je reč o onoj. Kecuejn se besno okrenu prema njemu. „Pretražio si moju sobu!“
„Nisam znao da si u poseti Mudrima", odgovori Al’Tor. Blago nakloni glavu Sorilei i Amis u znak poštovanja, a one mu kolebljivo uzvratiše naklon. „Poslao sam sluge da te obiđu, pošto sam se bojao da je Semirhag pokušala da ti se osveti."
„Nije trebalo da diraju ovo", reče Kecuejn, prihvatajući kutiju od Device. „Bila je obložena veoma zamršenim štitovima."
„Ne dovoljno zamršenim", odvrati Al’Tor, okrećući se od nje. I dalje je stajao pored otvorenog prozora i gledao logor.
Sobom zavlada muk. Narišma se tiho raspitivao kako je Min, ali zaćutao je kada je Al’Tor zamukao. Rand očigledno smatra da je Kecuejn odgovorna za to što je muški a’dam ukraden, ali to je besmislica. Postavila je oko njega najbolje štitove za koje zna, ali ko zna kako sve Izgubljeni mogu da se provuku pored štitova?
Kako je Al’Tor preživeo? I šta je sa preostalim sadržajem te kutije? Da li Al’Tor sada ima pristupni ključ, ili je Semirhag uzela statuicu? Sme li Kecuejn uopšte da pita? Tišina je i dalje trajala. „Šta sad čekaš?" napokon ga upita, i to sa svom lažnom hrabrošću koju je mogla da nakupi. „Očekuješ li izvinjenje od mene?"
„Od tebe?", upita Al’Tor. U glasu mu se nije čuo smeh, već samo ledena ravnodušnost. „Ne, pretpostavljam da bih pre izvukao izvinjenje iz kamena nego od tebe."
„Onda..."
„Prognana si mi s očiju, Kecuejn", tiho joj kaza. „Ako te nakon ove noći opet budem video - ubiću te."
„Rande, ne!" viknu Min i ustade pored kreveta. Nije se ni okrenu prema njoj.
Kecuejn oseti iznenadan nalet straha, ali suzbi ga besom. „Molim?", odsečno upita. „Mladiću, to je ludost. Ja..."
On se okrenu a ona opet zaćuta od tog pogleda. Opasnost je isijavala iz njega, a oči su mu bile tako tmurne da se uplašila više nego što je mislila da je njeno ostarelo srce u stanju da se uplaši. Dok je gledala, vazduh oko njega kao da se zamreška i skoro da joj se učinilo kako u sobi postaje mračnije.
„Ali...", shvati ona da muca. „Ali ti ne ubijaš žene. To svi znaju. Jedva da si u stanju da šalješ Device u opasnost iz straha da ne budu povređene!"
„Bio sam prisiljen da ponovo razmotrim tu naviku", odvrati Al’Tor. „Počevši od noćas."
..Ali..."
„Kecuejn“, on joj tiho kaza, „veruješ li da mogu da te ubijem? Na licu mesta, a da se ne poslužim ni mačem ni Moći? Veruješ li da će se, ako budem hteo, Šara poviti oko mene da ti zaustavi srce? Čistim... slučajem?“
Ta’veren ne radi tako. Svetlosti! Ne radi tako, zar ne? On ne može da povija Šaru u skladu sa svojom voljom, zar ne?
A opet, gledajući ga u oči, poverovala mu je. Protivno razumu, zagledala se u te oči i znala je da će umreti ako ne ode.
Ona lagano klimnu glavom, mrzeći samo sebe i osećajući se čudno nejakom.
On se okrenu od nje i zgleda kroz prozor. „Vodi računa da te ne vidim. Nikada više, Kecuejn. Sada možeš da ideš."
Ona se ošamućeno okrenu - i krajičkom oka ugleda duboku tamu kako zrači iz Al’Tora i još više mreška vazduh. Kada se osvrnu da bolje pogleda, toga više nije bilo. Ona stisnu zube i ode.
„Pripremite se i pripremite svoje vojske", naredi Al’Tor onima koji su ostali, a glas mu odjeknu u prostoriji. „Nameravam da krenem do kraja nedelje."
Kecuejn se uhvati za glavu i nasloni na zid u hodniku, dok joj je srce divlje lupalo a dlanovi se znojili. Ranije se upirala protiv tvrdoglavog, ali dobroćudnog mladića. Neko je uzeo to dete i zamenio ga ovim čovekom - čovekom opasnijim od svakog koga je u životu videla. Svakim danom, on je sve dalji od njih.
A u tom trenutku, ona nema plamenog pojma šta u vezi s tim da radi.
24
Nova predanost
Iznuren od dva dana jahanja, Gavin je sedeo u Izazivačevom sedlu na vrhu jednog brdašca jugozapadno od Tar Valona.
Krajolik oko njega trebalo bi da se zeleni od dolaska proleća, ali padine pred njim bile su prekrivene samo uvelim korovom, poleglim od snegova. Tu i tamo su tisa i crnodrvo narušavali taj jalovi prizor. Prebrajao je više lugova od kojih su ostali samo panjevi. Ratni tabor proždire drveće kao jato gladnih buba, služeći se drvećem za strele, ogrev, zgrade i opsadnu opremu.
Gavin zevnu - čitave noći je naporno jahao. Brinov ratni tabor dobro je ukopan i prepun uskomešane vojske. Tako velika vojska u najboljem slučaju rađa uređeni metež. Mali odred konjice može da putuje bez mnogo stvari, kao što su to Gavinovi Omladinci činih; jedan takav odred može da naraste do nekoliko hiljada ljudi, a da ne postane trom. Za odlične konjanike, kakvi su na primer Saldejci, priča se da mogu da zadrže brzinu i pokretnost i u većim jedinicama, od po sedam ili osam hiljada vojnika.
Ali vojna sila kao što je ta pred njim potpuno je drugačija. Ogromna je i rasprostrta, kao ogroman mehur s jednim manjim logorom u središtu; tu su verovatno Aes Sedai. Brin je takođe zauzeo sve gradiće pored mostova sa obe strane reke Erinin, odsekavši tako ostrvo od snabdevanja zemljom.
Vojska se ugnezdila pored Tal Valona kao pauk koji vreba leptira što leti neposredno ispred paukove mreže. Odredi konjanika dolazili su i odlazili u potrazi za hranom i raznoseći poruke. Na desetine i desetine vojnih odreda konjice ili pešadije. Kao kada pčele napuštaju košnicu dok se druge vraćaju u roj. Istočna strana glavnog logora bila je zakrčena raznolikim straćarama i šatorima, uobičajenim talogom logorskih sledbenika koji se skupljaju oko vojske. U blizini, odmah u granicama glavnog ratnog tabora, zid od zašiljenih stubova - možda pedeset koraka u prečniku - dizao se i obrazovao visok prsten. Verovatno je reč o zapovedničkom položaju.
Gavin je dobro znao da su ga Brinovi osmatrači primetili dok je prilazio, ali niko ga nije zaustavio. Verovatno i neće, ako ne pokuša da odjaše odatle. Jedan čovek - u pristojnom sivom plaštu i čakširama, s belom košuljom na pertlanje - nije preterano zanimljiv. Možda je reč o najamniku koji dolazi da traži posao. Možda je glasnik od nekog mesnog velmože, odaslat da uruči žalbu na neke izviđače. Možda je čak i pripadnik vojske. Premda mnogi Brinovi vojnici nose uniforme, opet ih ima mnogo sa običnim žutim povezom na rukavima, pošto još ne mogu da plate da im se na odeću zašije pravo znamenje.
Ne, jedan čovek koji prilazi vojsci ne predstavlja opasnost - ali jedan čovek koji jaše od vojske jeste razlog za uzbunu. Čovek koji prilazi logoru može biti prijatelj, dušmanin - ili ni jedno ni drugo. Čovek koji pregleda logor pa ode skoro je sigurno uhoda. Sve dok Gavin ne ode pre nego što stavi do znanja kakve su mu namere, Brinovi osmatrači verovatno će ga ostaviti na miru.
Svetlosti, kako bi mu prijalo da legne u krevet. Proveo je dve besane noći, spavajući samo po dva sata, umotan u plašt. Osećao se razdražljivo i plahovito, delimično ljut i na sebe zato što nije hteo da ide u gostionicu, u slučaju da ga Omladinci jure. Trepnu krmeljivim očima i potera konja niz padinu. Sada više nema kuda. Predan je tome.
Ne. Postao je predan toj odluci onog trena kada je ostavio Slita u Dorlanu. Omladinci sada već znaju za neveru svog vođe. Slit im ne bi dozvolio da traće vreme na traganje za njim. Zacelo im je rekao ono što zna. Gavin bi veoma voleo kada bi mogao ubediti sebe u to da će biti iznenađeni, ali često se dešavalo da ga namršteno ih zbunjeno gledaju zbog toga kako priča o Elaidi i Aes Sedai.
Bela kula ne zaslužuje njegovu odanost, ali Omladinci - više ne može da im se vrati. To ga muči; bilo je to prvi put da je njegova kolebljivost razotkrivena pred nekom većom skupinom. Niko ne zna da je on pomogao Sijuan da pobegne, niti je opšte poznato da gaji naklonost prema Egveni.