Šta god da polaznice pričaju, Aes Sedai to čuju. Da, Egvena dobija. Ali počinje da gubi zadovoljstvo koje je nekad osećala zbog te pobede. Ko to može da se raduje dok gleda kako se Aes Sedai raspliću kao staro platno? Kome može biti drago zbog toga što je Tar Valon, najveličanstveniji od svih velikih gradova, zatrpan smećem? Ma koliko Egvena prezirala Elaidu, ne može da bude ushićena što vidi toliko nesposobnu Amirlin Tron.
A sada, noćas, suočiće se licem u lice sa Elaidom. Egvena je lagano hodala hodnicima, vodeći računa da ne stigne prerano. Kako da se ponaša za vreme večere? Za devet dana provedenih u kuli, Elaidu nije ni videla. Posluživanje te žene biće opasno. Ako uvredi Elaidu za dlaku previše, mogla bi završiti s glavom na panju. Ali ne može da joj se potčinjava i ulizuje. Neće pasti u naklon pred tom ženom, pa makar je to koštalo života.
Egvena zađe za ugao, pa se tako naglo ukopa u mestu da se skoro zatetura. Hodnik se naprasno završavao kamenim zidom, na kom je bio jarki mozaik. Na mozaiku je bila prikazana neka drevna Amirlin, kako sedi na kitnjasto zlatnom prestolu i pruža ruku da upozori kraljeve i kraljice. Na jednoj pločici pri dnu mozaika pisalo je da je tu prikazana Karajgan Makonar, kako okončava pobunu u Mosadorinu. Egveni je taj mozaik bio blago poznat; kada ga je poslednji put videla, nalazio se na zidu biblioteke Kule. Ali kada ga je tamo videla, Amirlinino lice nije bilo krvavo, a na mozaiku nije bilo ni leševa koji vise s greda.
Katerina stade pored Egvene i preblede. Niko ne voli da priča o tome kako se prostorije i hodnici u Kuli neprirodno premeštaju. Ti preobražaji bili su ozbiljan podsetnik da su svađe oko vlasti sporedne naspram velikih i strašnih nedaća u svetu. Bilo je to prvi put da je Egvena videla kako se ne samo hodnik pomerio, već i da se neki prikaz promenio. Mračni se budi, a sama Šara podrhtava.
Egvena se okrenu i ode od premeštenog mozaika. Sada ne može da se usredsredi na te stvari. Pod se riba tako što se najpre odabere jedna tačka i onda se krene na posao. Ona je svoju tačku odabrala. Bela kula mora da se zaceli.
Nažalost, to skretanje će potrajati. Egvena nevoljno ubrza korak, ne bi valjalo da porani, ali ne bi baš volela ni da okasni. Njene dve stražarke takođe požuriše, tako da su im suknje šuštale dok su se vraćale kroz nekoliko hodnika. Egvena usput primeti Alvijarin kako pognute glave zamiče za ugao, krećući se prema radnoj sobi nadzornice polaznica. Dakle, ipak ide da bude kažnjena. Zbog čega li se zadržala?
Dva zaokreta i jedno hladno kameno stepenište kasnije, Egvena zatiče sebe kako prolazi kroz deo Kule koji pripada Crvenom ađahu, pošto je to sada najkraći put do Amirlininih odaja. Po zidovima su visile crvene tapiserije, naglašene grimiznim podnim pločicama. Žene koje su hodale tim hodnicima bile su strogih lica, sve do jedne, i sve su nosile šalove pažljivo nameštene preko ramena i ruku. I tu, u odajama sopstvenog ađaha - gde bi trebalo da su samouverene - delovale su nesigurno i sumnjičavo, čak i prema slugama koji su žurili oko njih, s Plamenom Tar Valona na nedrima. Egvena je prolazila kroz hodnike, priželjkujući da ne mora toliko da žuri, pošto tako deluje potčinjeno. Sada ništa ne može u vezi s tim. U središtu Kule, popela se stepeništem nekoliko spratova, na kraju stigavši do hodnika koji vodi do Amirlininih odaja.
Zbog toga što je bila zauzeta polazničkim dužnostima i poukama, nije imala mnogo vremena da razmišlja o svom suočavanju s lažnom Amirlin. To je žena koja je svrgla Sijuan, žena koja je naredila da se Rand pretuče i žena koja je gurnula sve Aes Sedai na sam rub propasti. Elaida mora da spozna Egvenin bes, mora da bude ponižena i posramljena! Ona...
Egvena stade pred Elaidinim pozlaćenim vratima. Ne.
S lakoćom je zamislila šta bi se desilo. Elaida bi pobesnela, a Egvena bi bila prognana u mračne ćelije ispod kule. Kakvo bi dobro to donelo? Ona ne sme da se suoči s tom ženom - ne još. To bi dovelo samo do trenutnog zadovoljstva, nakon kojeg bi usledio težak neuspeh.
Ali, Svetlosti - ne može ni da se nakloni Elaidi! Amirlin ne radi takvo šta!
Ili... ne. Amirlin radi ono što se od nje traži. Šta je važnije? Bela kula ili Egvenin ponos? Jedini način da pobedi u toj bici jeste da pusti Elaidu da misli kako ona pobeđuje. Ne... Ne, jedini način da pobedi jeste da pusti Elaidu da misli kako nema bitke.
Može li Egvena da bude uljudna dovoljno dugo da preživi tu noć? Nije sigurna. Međutim, Elaida se mora osećati kao da ima svu vlast i da je Egvena prikladno krotka kada se ta večera bude završila. Najbolji način da to postigne a da pri tome sačuva makar malo ponosa jeste da ništa ne priča.
Tišina. To će te večeri biti njeno oružje. Pribravši se, Egvena pokuca.
Njeno prvo iznenađenje usledilo je kada joj je vrata otvorila Aes Sedai. Zar Elaida nema sluge za te stvari? Ta sestra Egveni nije bila poznata, ali bezvremeno lice bilo je jasno prepoznatljivo. Žena je, sudeći po njenom šalu, pripadala Sivom ađahu, a bila je vitka i bujnih nedara. Zlatnosmeđa kosa padala joj je do polovine leđa, a pogled joj je bio usplahiren, kao da je u poslednje vreme bila pod velikim pritiskom.
Elaida je sedela unutra. Egvena je zastala u dovratku, prvi put videvši svoju suparnicu otkad je s Ninaevom i Elejnom otišla iz Bele kule u lov na Crni ađah - a činilo joj se da se ta prekretnica dogodila pre čitave večnosti. Zgodna i dostojanstvena, Elaida kao da je izgubila malo svoje strogosti. Sedela je samouvereno i blago se smešeći, kao da razmišlja o nekoj šali koju samo ona razume. Stolica u kojoj je sedela bila je skoro kao neki presto - u duborezu, pozlaćena i obojena u crveno i belo. Za stolom je bilo još jedno mesto, verovatno za bezimenu Sivu sestru.
Egvena nikada pre toga nije bila u Amirlininim odajama, ali mogla je da zamisli kako su Sijuanine odaje izgledale. Jednostavne, ali ne stroge. S tek dovoljno ukrasa da se vidi kako je to soba neke važne osobe, ali ne dovoljno da skreću pažnju. Kod Sijuan sve bi imalo svrhu i namenu - a možda i nekoliko namena odjednom. Stočići sa skrivenim pretincima. Tapiserije koje služe kao karte. Ukršteni mačevi iznad ognjišta, namazani uljem u slučaju da zatrebaju Zaštitnicima.
Ili možda ona to samo umišlja. Međutim, ne samo da je Elaida za svoje odaje odabrala druge prostorije, već su i ukrasi u njima bili primetno skupoceni. Nisu sve odaje bile ukrašene - priča se da ona svakoga dana svojim odajama dodaje nove prostorije - ali to što jeste opremljeno, bilo je opremljeno veoma bogato. Nove svilene draperije - sve crvene - vise sa zidova i tavanice. Na tairenskom ćilimu na podu bile su prikazane ptice u letu, a bio je tako tanano izatkan da je podsećao na sliku. Po prostoriji su bili raštrkani komadi nameštaja koji su pripadali raznim stilovima i koje su razni majstori napravili, ali svaki komad nameštaja bio je bogato ukrašen duborezom i intarzijama od belokosti. Na jednom su bile loze, na drugom isprepleteni čvorići, a na trećem izukrštane zmije.
Ešarpa preko Elaidinih ramena daleko više je izluđivala od njenog razbacivanja i razmetljivosti. Na njoj je bilo šest pruga. Ne sedam, već šest! Mada Egvena nije odabrala ađah za sebe, odlučila bi se za Zeleni. Međutim, to nije sprečilo da je preplavi talas besa kada je videla da je sa šala uklonjena plava. Niko ne može jednostavno raspustiti jedan od ađaha, pa makar taj neko bio Amirlin Tron!
Ali Egvena zadrža jezik za zubima. Cilj tog sastanka je preživljavanje. Egvena može da istrpi batine i bol zarad dobra Kule - ali može li da istrpi i Elaidinu bahatost?
„Nema naklona?" upita Elaida kada Egvena uđe u sobu. „Rekle su mi da si tvrdoglava, pa, onda ćeš posetiti nadzornicu polaznica kada se ova večera završi i obavestićeš je o svom propustu. Šta imaš da kažeš na to?“