Taj oprez biće im od koristi kada Troloci stignu do njih - pod pretpostavkom da ih Seanšani do tada ne pokore i na silu nateraju da služe u njihovoj vojsci. Ninaeva opet pocima svoju pletenicu.
Misli joj se opet okrenuše Lanu. Mora da učini nešto! Ali Rand nikako da se opameti. To znači da im jedino preostaje Kecuejnin tajni plan.Ali ta glupa žena odbija da ga objasni. Ninaeva je povukla prvi potez, nudeći joj savezništvo, a kako je Kecuejn na to odgovorila? Naravno, nadmeno i bahato. Kako li se samo usudila da prihvati Ninaevu u svoju skupinicu Aes Sedai kao da je ona bila neko dete, izgubljeno u šumi!
Kako će Ninaevin zadatak - da otkrije gde je Perin - pomoći Lanu? Protekle nedelje Ninaeva je pritisla Kecuejn da joj otkrije nešto više, ali nije uspela u tome. „Dete, izvrši ovaj zadatak kako treba“, kazala joj je Kecuejn, „pa ćemo ti možda u budućnosti dodeliti još odgovornosti. Ti povremeno umeš da budeš svojeglava, a to ne smemo da dopustimo."
Ninaeva uzdahnu. Trebalo bi da sazna gde je Perin - ali kako to da učini? Dvorečani su od slabe vajde. Mnogi su putovali s Perinom, ali dugo nisu viđeni. Nalaze se negde na jugu, verovatno u Altari i Geldanu. Ali to je preveliko područje da bi se moglo pretražiti.
Trebalo je da zna da joj Dvorečani neće obezbediti lak odgovor. Kecuejn je očigledno već pokušala da lično stupi u dodir s Perinom, pa mora da je u tome pretrpela neuspeh. Zato je taj zadatak dodelila Ninaevi. Je li Rand poslao Perina u nekakav tajni poduhvat?
„Rande?", pozva ga ona.
On je nešto mrmljao sebi u bradu.
Ona zadrhta. „Rande“, reče mu oštrije.
On prestade da mrmlja, pa je pogleda krajičkom oka. Učini joj se da mu u pogledu vidi sakriven bes, duboko u njemu, ljutnju zbog toga što ga je prekinula. A onda je taj pogled nestao i zamenila ga je užasavajuća ledena suzdržanost. „Da?“, upita je on.
„Da li... znaš gde je Perin?"
„On ima zadatke koji su mu dodeljeni i izvršava ih“, reče joj on, okrećući se da je ne gleda. „Zašto želiš da znaš?“
Najbolje je da ne pominje Kecuejn. „I dalje se brinem za njega. I za Meta.“
„Ah“, kaza joj Rand. „Ti baš nisi navikla na laganje, zar ne, Ninaeva?“
Ona oseti kako crveni. Kada je on to naučio da tako dobro čita ljude! „Jesam zabrinuta za njega, Rande al’Tore", odbrusi mu ona. „On je miran i nenametljiv - i uvek je previše popuštao svojim prijateljima."
Eto. Neka Rand malo razmisli o tome.
„Nenametljiv", zamisli se Rand. „Da, pretpostavljam da je i dalje takav. Ali miran? Perin više nije tako... miran."
Dakle, imao je skorih dodira s Perinom. Svetlosti! Kako li je Kecuejn znala za to i kako li je Ninaevi to promaklo? „Rande, ako si Perina poslao da radi nešto za tebe, zašto to držiš u tajnosti? Zaslužujem da..."
„Nisam se sastajao s njim, Ninaeva", odgovori joj Rand. „Smiri se. Jednostavno ima ponečeg što znam. Perin, Met i ja smo povezani."
„Kako? Kako to mi..."
„Ninaeva, to je sve što ću o tome reći", prekide je Rand, tiho sasekavši njenu rečenicu.
Ninaeva zaćuta, opet stiskajući zube. Druge Aes Sedai pričaju o vladanju svojim osećanjima, ali one očigledno ne moraju da se nose s Random al’Torom. I Ninaeva bi mogla da bude spokojna, kad se od nje ne bi očekivalo da izlazi na kraj s najbandoglavijom muškom budalom koja je ikada navukla čizme na noge.
Neko vreme su jahali u tišini, a oblačno nebo je visilo nad njima kao siva mahovina. Sastajalište s Krajišnicima zapravo je jedno obližnje raskršće. Mogli su da Putuju neposredno tamo, ali Device su ubedile Randa da stignu nedaleko odatle, pa da se opreznije približe raskršću. Putovanje je veoma zgodno, ali ume da bude opasno. Ako tvoji neprijatelji znaju gde ćeš se pojaviti, moglo bi ti se desiti da otvoriš kapiju i da te dočeka red strelaca.
Čak i slanje izviđača kroz kapiju nije jednako bezbedno kao što je Putovanje u tačku gde te niko ne očekuje.
Aijeli brzo uče i prilagođavaju se, što je zaista iznenađujuće. Pustara je strašno jednolična; svi njeni delovi potpuno su istovetni. Naravno, ona jeste čula neke aijelske stražare kako nešto veoma slično tome govore o mokrozemlju.
To raskršće već godinama nije bilo od neke važnosti. Da je Verin - ili neka druga Smeđa sestra tu - verovatno bi mogla da objasni iz kojih tačno razloga. Sve što je Ninaeva znala bilo je da je kraljevstvo kom su te zemlje nekada pripadale odavno palo i da je jedini njegov ostatak nezavisni grad Far Mading. Točak vremena se okrenuo. I najveća kraljevstva padaju, nestaju i s vremenom se menjaju u lenje njive, kojima vladaju seljaci rešeni da poseju i požanju što bolji ječam. To se desilo Maneterenu, a desilo se i tu. Veliki drum kojim su nekada koračale legije sada se pretvorio u malo poznati seoski putić, kojem je potrebno održavanje.
Dok su nastavljali da jašu, Ninaeva je pustila Mesečinu da zaostane iza Randovog položaja. Tako se našla blizu Narišme, s onom tamnom kosom u pletenicama, na čijim krajevima zveckaju zvončići. Baš kao većina Aša’mana, odeven je u crno, a na okovratniku mu svetlucaju mač i zmaj. Promenio se tih meseci otkad je postao Zaštitnik. Ona više u njemu ne vidi dečaka. To je muškarac, sa skladnim pokretima vojnika i budnim očima Zaštitnika. To je čovek koji je pogledao smrti u oči i borio se protiv Izgubljenih.
„Narišma, ti si Krajišnik", poče Ninaeva. „Imaš li ikakve predstave zašto su oni napustili svoje položaje?"
On odmahnu glavom, šestareći pogledom po okolini. „Ninaeva Sedai, ja sam obućarev sin. Ne razumem se u navike velmoža i gospi." Onda se pokoleba. „Sem toga, više nisam Krajišnik." Značenje tih reči bilo je jasno. On će štititi Randa, bez obzira na to kome je još odan. To je veoma zaštitnički način razmišljanja.
Ninaeva lagano klimnu. „Imaš li neke predstave u šta to jašemo?"
„Oni će održati svoju reč", kaza Narišma. „Krajišnik bi radije poginuo nego što bi prekršio datu reč. Obećali su da će poslati izaslanstvo da se sastane s gospodarem Zmajem. Učiniće upravo to. Ali voleo bih da nam je dopušteno da povedemo svoje Aes Sedai."
Izveštaji govore da je u krajiškoj vojsci i trinaest Aes Sedai. To je opasan broj: broj potreban da se umiri žena ili smiri muškarac. Trinaest žena u krugu može da stavi pod štit i najmoćnije od onih koji su u stanju da usmeravaju. Rand je uporno tražio da u izaslanstvu koje će se susresti s njime ne bude više od četiri od tih trinaest Aes Sedai; zauzvrat je obećao da on neće povesti više od četiri osobe koje mogu da usmeravaju. Dva Aša’mana - Narišmu i Nefa - Ninaevu i sebe.
Merisa i ostale ponašale su se kao druge žene kada dižu dževu - što je u slučaju Aes Sedai značilo mnogo kiselih osmeha i pitanja poput: „Jesi li siguran da to želiš?" - kada im je Rand zabranio da pođu.
Ninaeva primeti da je Narišma napet. „Ne izgleda kao da im veruješ."
„Krajišniku je mesto da čuva Krajinu", odgovori Narišma. „Ja sam bio obućarev sin, ali obučavan sam s mačem, kopljem, lukom, sekirom i praćkom. Čak i pre nego što sam se pridružio Aša’manima, mogao sam da u dvoboju pobedim četvoricu od petorice južnjačkih vojnika. Mi živimo da branimo. Ali oni su otišli. I to baš sada. S trinaest Aes Sedai." On pogleda onim svojim tamnim očima. „Želim da im verujem. Znam da su oni dobri ljudi - ali i dobri ljudi mogu da postupe pogrešno. Naročito kada se to tiče muškaraca koji mogu da usmeravaju."
Ninaeva zaćuta. Narišma je u pravu, mada - kakvog povoda imaju Krajišnici da naškode Randu? Oni se stolećima bore protiv nadiranja Pustoši i Nakota Senke koji živi u njoj, a borba protiv Mračnoga utisnuta im je u duše. Oni se ne bi okrenuli protiv Ponovorođenog Zmaja.
Krajišnici se odlikuju posebnom vrstom časti. Istina, to ume da izludi, ali oni su takvi. Lanova privrženost domovini - naročito nakon što je tako mnogo drugih Malkijera diglo ruke od svog porekla - deo je razloga što ga ona toliko voli. O, Lane - naći ću nekoga da ti pomogne. Neću dozvoliti da se sam zaputiš Senki u ralje.