Ona duboko udahnu, pa požuri ka glavnoj utvrdi. Prošla je pored Branilaca u njihovim besprekorno čistim uniformama, s rebrastim i naduvanim gornjim delovima rukava i glatkim i oblim oklopnim prsnicima. Prošla je pored mladih konjušara, koji su verovatno svi do jednoga sanjali o tome da odenu iste takve uniforme, ali sada samo vraćaju konje u konjušnice da im se da seno i da se istimare. Prolazila je pored desetina slugu u lanenim livrejama, koje su nesumnjivo daleko udobnije od Ninaevine modre vunene haljine.
Glavna utvrda beše ogromno kameno zdanje čije su okomite zidove samo prozori narušavali. Tamo je i dalje videla mesto gde je Met uništio deo kamenog zida svojom iluminatorskom vatrom kada je došao da nju i ostale spase iz zatočeništva. Glupi mladić. Gde li je on? Nije ga videla... baš odavno.
Još otkad je Ebou Dar pao pred Seanšanima. Na neki način, osećala se kao da ga je napustila, premda to nikada ne bi priznala. Ma, dovoljno se osramotila pred Kćeri Devet meseca kada je uzela u odbranu tu protuvu! I dalje ne zna šta li joj je bilo pa da to učini.
Met ume da se stara o sebi. Verovatno se veseli u nekoj krčmi, dok oni pokušavaju da spasu svet - nalivajući se pićem i kockajući se. Rand je nešto drugo. Bilo je daleko lakše izlaziti na kraj s njim dok se ponašao kao drugi muškarci - dok je bio tvrdoglav i nezreo, ali predvidljiv. Ovaj novi Rand hladnih osećanja i hladnoga glasa u njoj budi veoma veliku uznemirenost.
Ninaeva se još nije najbolje upoznala sa uzanim hodnicima u Kamenu, tako da se često gubila. Njenom nesnalaženju u prostoru nije pomagalo to što su hodnici i zidovi često znali da menjaju mesta. Pokušavala je da takve priče zanemari kao sujeverne gluposti, ali juče se probudila i otkrila da se njena soba iznenada i tajanstveno premestila. Njena vrata su se otvarala na glatki zid od iste one glatke stene od koje je čitav Kamen načinjen. Bila je prisiljena da pobegne kroz kapiju i zgranula se kada je videla da je njen prozor na mestu dva sprata višem nego sinoć!
Kecuejn je kazala da se to dešava zbog toga što Mračni dodiruje svet, a to izaziva raspredanje Šare. Kecuejn mnogo toga priča, ali Ninaeva nešto od toga nije želela da čuje.
Dva puta se izgubila dok je lutala kroz hodnike, ali na kraju joj je ipak pošlo za rukom da stigne do Kecuejnine sobe. Rand makar nije zabranio svojim kućepaziteljima da joj dodele odaje. Ninaeva pokuca - naučila je da joj je pametnije da kuca - pa je ušla.
Aes Sedai iz Kecuejnine grupe - Merisa i Korela - sedele su u sobi, plele i srkutale čaj, pokušavajući da «e izgleda kao da poslužuju tu prokletu ženu. Kecuejn je tiho razgovarala s Min, koju je u poslednje vreme skoro u potpunosti zauzela za sebe. Min to izgleda ne smeta, možda i zbog toga što baš i nije lako provoditi vreme sa Random. Ninaeva oseti talas saosećanja prema toj devojci. Njoj je Rand samo prijatelj; sve ovo mora da je mnogo gore za onoga ko deli njegovo srce.
Kada Ninaeva zatvori vrata za sobom, svi pogledi se ustremiše ka njoj. „Mislim da sam ga pronašla", izjavi.
„A koga to, dete?“, upita Kecuejn, listajući jednu od Mininih knjiga.
„Perina", odgovori Ninaeva. „Bila si u pravu; Rand je zaista znao gde je on."
„Izvrsno!", reče Kecuejn. „Svaka ti čast; izgleda da ipak možeš da budeš od neke koristi."
Ninaeva nije bila sigurna šta joj više ide na živce - ta nezgrapna pohvala, ili to što joj se srce ispunilo ponosom kada ju je čula. Nije ona neka devojka bez pletenice pa da živi za pohvale te žene!
„Pa?“ Kecuejn diže pogled s knjige. Ostale nastaviše da ćute, mada se Min na tren nasmešila Ninaevi u znak čestitanja. „Gde je on?“
Ninaeva zinu da joj odgovori, a onda se suzdrža. Šta li je to u vezi s tom ženom što je tera da želi da joj se pokorava? To nije Jedna moć, niti bilo šta nalik tome. Kecuejn jednostavno odaje utisak neke stroge, ali poštene bake. Jedne od onih kojima nikad ne smeš da se usprotiviš, ali koje ti daju kolače kao nagradu za to što očistiš pod kada ti je rečeno.
„Najpre želim da znam zašto je Perin toliko važan." Ninaeva odsečnim korakom uđe u sobu i sede na jedino preostalo mesto, obojenu drvenu stoličicu. Kada sede, shvati da je za nekoliko palaca niža od ostalih stolica. Osećala se kao neka učenica ispred Kecuejn. Skoro da tog trenutka ustade, ali onda shvati da bi to samo privuklo još veću pažnju.
„Fuj!", izusti Kecuejn. „Zadržala bi to znanje za sebe, pa makar to značilo da će tebi dragi ljudi izgubiti živote?"
„Hoću da znam u šta se to upuštam", tvrdoglavo odvrati Ninaeva. „Hoću da znam da Rand neće biti samo još više povređen ako ti ja to budem rekla."
Kecuejn frknu. „Usuđuješ se da misliš kako bih ja povredila tog glupog dečaka?"
„Ne usuđujem se da pretpostavljam išta drugo", odbrusi Ninaeva. „Ne dok mi ne kažeš šta to radiš."
Kecuejn sklopi knjigu - Odjeci njegove dinastije - delujući uznemireno. „Hoćeš li mi barem reći kako je prošao susret s Krajišnicima?" upita. „Ili ćeš i to da kriješ?"
Zar ona misli da će joj tako lako skrenuti pažnju? „Prošao je loše, kao što se moglo očekivati", odgovori Ninaeva. „Ukopali su se ispred Far Madinga i odbijaju da se susretnu s Random, ako on ne uđe u Čuvarev domet i tako se odseče od Izvora."
„Je li on to dobro podneo?" upita Korela sedeći na postavljenoj klupi, pribijenoj uz jedan zid. Malčice se smešila; činilo se kao da su jedino njoj promene u Randu zabavne, a ne užasavajuće. Mada, ona jeste jedna od žena koje su vezale Aša’mane za sebe gotovo čim im se ukazala prva prilika.
„Je li on to dobro podneo?", ravnim glasom ponovi Ninaeva. „Zavisi. Da li ti to što je uzeo ona spaljeni ter’angreal i zapretio da će okupljenu vojsku zasuti ognjenom kišom zvuči kao da je on to dobro podneo?“
Min preblede. Kecuejn izvi obrvu.
„Sprečila sam ga", dodade Ninaeva. „Ali jedva. Ne znam. Možda... možda je već prekasno da učinimo bilo šta kako bismo ga promenile."
„Taj mladić će se opet smejati", kaza Kecuejn, tiho ali snažno. „Nisam živela ovoliko dugo da bih sada pretrpela neuspeh."
„Zašto je to bitno?“, upita Korela.
Ninaeva se zgranuto okrenu.
„Pa?“, Korela spusti ono što je krpila. „Zašto je to bitno? Očigledno ćemo uspeti.“
„Svetlosti!" reče Ninaeva. „Odakle ti ta zamisao?"
„Upravo smo čitavo popodne provele ispitujući ovu devojku o njenim predviđanjima." Korela klimnu ka Min. „Uvek se obistinjuju, a ona je videla stvari koje očigledno ne mogu da se dese, sem nakon Poslednje bitke. Stoga znamo da će Rand pobediti Mračnoga. Šara je to već utvrdila. Možemo prestati da se brinemo."
„Ne", kaza joj Min. „Grešiš."
Korela se namršti. „Dete, da li ti to kažeš da si lagala u vezi s tim stvarima koje si videla?"
„Ne", odgovori joj Min. „Ali ako Rand izgubi, onda nema Šare."
„Devojka je u pravu." Kecuejn je zvučala iznenađeno. „Ono što ovo dete vidi jesu tkanja u Šari iz još dalekog vremena - ali ako Mračni pobedi, on će u potpunosti uništiti Šaru. To je jedini način da se predviđanja ne obistine. To važi i za druga proročanstva i Proricanje. Naša pobeda ni u kom slučaju nije osigurana."
Na te reči, u prostoriji zavlada muk. Oni se ne igraju seoskog potkusurivanja ili toga koja je država moćnija. Na kocki je sve što je stvoreno.
Svetlosti. Smem li da zadržim za sebe ovo saznanje, ako postoje ma kakvi izgledi da će to pomoći Lanu? Srce joj se cepa od pomisli na njega, a preostalo joj je malo mogućnosti. Zapravo, izgleda da su Lanova jedina nada vojske koje Rand može da okupi i kapije koje njegovi ljudi mogu da otvore.