Rand mora da se promeni. Zarad Lana. Zarad svih njih. A ona nema predstave šta da učini, sem da - nažalost - veruje Kecuejn. Ninaeva proguta gordost i progovori. „Znaš li gde se nalazi statua ogromnog mača, koja je pala na zemlju kao da se u nju zariva?"
Korela i Merisa zbunjeno se zgledaše.
„To je šaka amanrukane." Kecuejn se okrenu od Min i izvi obrvu. „Koliko učenjaci znaju, čitava statua nikada nije završena. Nalazi se blizu Džehanskog druma."
„Perin logoruje u njenoj senci."
Kecuejn napući usne. „Pretpostavljala sam da će krenuti na istok, prema zemljama koje je Al’Tor osvojio." Duboko udahnu. „Dobro. Smesta krećemo po njega." Zastade, pa pogleda Ninaevu. „U odgovor na tvoje pređašnje pitanje, dete, Perin zapravo nije bitan za naše namere."
„Nije?" upita Ninaeva. „Ali..."
Kecuejn diže jedan prst. „S njime su neki ljudi koji su ključni. Jedan naročito."
45
Kula stoji
Egvena je lagano hodala kroz pobunjenički tabor, odevena u grimiznu haljinu čija je suknja bila razdeljena za jahanje. Boja njene haljine privukla je poprilično iznenađenih pogleda. Uzevši u obzir sve što je Crveni ađah učinio, nije bilo verovatno da će te Aes Sedai ikada više nositi tu boju. To su primetile čak i služavke u logoru, pa su počele da prodaju svoje crvene ili modre haljine, ili da ih seku u krpe.
Egvena je baš tražila grimiznu. Sestre u Kuli stekle su naviku da nose isključivo boju svog ađaha, što je samo pomoglo raspirivanju podela. Premda je dobro ponositi se svojim ađahom, opasno je pretpostavljati kako ne možeš da veruješ onima koje nose druge boje. Egvena pripada svim ađasima. Danas crvena boja za nju označava mnogo toga. Predstojeće ponovo ujedinjenje s Crvenim ađahom. Podsetnik na podelu koja se mora prevazići. Znamenje krvi koja će biti prolivena - krvi dobrih ljudi, koji se bore da odbrane Belu kulu.
Krv mrtvih Aes Sedai koje su pre manje od sat vremena obezglavljene po Egveninom naređenju.
Sijuan je pronašla njen prsten Velike zmije; baš joj je prijalo što joj je opet na prstu.
Nebo je bilo sivo kao železo, a kroz vazduh se pronosio miris prašine, koja je pratila užurbanost u logoru. Žene su žurno prale odeću, kao da kasne s pripremama svojih poslodavaca za neku proslavu. Polaznice su trčale - doslovno trčale - s jednog časa na drugi. Aes Sedai su prekrštenih ruku stajale i streljale pogledima sve koji nisu pratili taj žustar korak.
Osećaju današnju napetost, pomislila je Egvena. I ne mogu a da ne budu razdražene zbog toga. Prethodna noč donela je seanšanski napad, posle kog je usledio povratak Amirlin, koja je jutro provela čisteči Aes Sedai. A sada je došlo popodne, a s njim dobovanje ratnih doboša.
Čisto je sumnjala da je Brinov logor u takvom stanju. Brin je zacelo pripremio svoje ljudstvo za napad; verovatno je mogao da napadne Belu kulu u svakom trenutku bilo kog dana od početka opsade. Njegovi vojnici odlučiće ishod ovog rata. Egvena neće narediti da njene Aes Sedai jašu u bitku, zaobilazeći svoje zavete da ne koriste Moć za ubijanje. Čekaće tu i odlaziće samo da bi Lečile.
Ili da bi bile pozvane ako se sestre iz Bele kule zaista priključe bici. Svetlost dala da Elaida uvidi mudrost u tome da se to zabrani. Biće to zaista crn dan ako Aes Sedai primene Moć jedna protiv druge.
Može li ovaj dan biti crnji?, pitala se Egvena. Mnoge Aes Sedai kraj kojih je prolazila u logoru gledale su je sa strahopoštovanjem i s malčice užasa u očima. Nakon dugog odsustva, Amirlin se vratila - i sa sobom donela uništenje i sud.
Preko pedeset Crnih sestara umireno je, pa pogubljeno. Egvena je osećala mučninu svaki put kada bi pomislila na te smrti. Šerijam kao da je osećala olakšanje kada je došao red na nju, premda je ubrzo počela da se otima, jeca i očajava. Priznala je nekoliko uznemirujućih zločina, kao da se nada da će joj njena spremnost da progovori obezbediti pomilovanje.
Položili su joj glavu na panj i odrubili je, baš kao i ostalima. Taj prizor beše urezan u Egvenin um - njena nekadašnja Čuvarka leži glave pribijene uz panj, plave tkanine i plamenoriđe kose iznenada okupanih toplom zlatnom svetlošću, koja je granula kada se jedan tanji deo oblaka pomerio ispred sunca. A onda je srebrnasta sekira pala i odsekla joj glavu. Možda će Šara biti blagonaklonija prema njoj kada joj sledeći put bude dopušteno da ima nit u velikoj potki. Ali možda i neće. Smrt nije beg od Mračnoga. Šerijamin užas na kraju nagoveštao je da je ona možda upravo to i mislila kada joj je sekira odsekla glavu.
Sada je Egvena u potpunosti shvatala kako Aijeli mogu da se smeju običnim batinama. Kamo sreće da može provesti nekoliko dana ispod batine, umesto što je morala da naredi pogubljenje žena koje su joj bile drage i s kojima je sarađivala!
Neke Predstavnice zalagale su se za ispitivanje umesto za pogubljenje, ali Egvena je bila čvrsta u svojoj nameri. Pedeset žena je previše da bi se moglo staviti pod štit i pod stražu, a sada kada znaju da umirivanje može da se Izleči, ni to nisu mogle da primene. Ne - u prošlosti se pokazalo u kojoj meri pripadnice Crnog mogu da budu skliske i opasne, a Egveni je dosta da se brine zbog onoga što bi moglo da se dogodi. Iz onoga što se desilo s Mogedijen, naučila je da pohlepa ima svoju cenu, pa makar to bila pohlepa za saznanjima. Ona i ostale bile su previše željne - previše gorde na svoja „otkrića" - da bi rešile svet jedne od Izgubljenih.
Pa, ona neće dopustiti da dođe do slične greške. Zakon je poznat, Dvorana je donela presudu - a to nije bilo učinjeno u tajnosti. Verin je umrla da bi stala u kraj tim ženama, a Egvena će se postarati da njena žrtva nešto znači.
Postigla si veliku stvar, Verin. Veoma veliku. Sve Aes Sedai u logoru bile su primorane da ponovo polože Tri zaveta, a otkrivene su samo tri pripadnice Crnog pored onih koje je Verin navela. Njeno istraživanje bilo je temeljno.
Zaštitnici Crnih su pod stražom. Moraće kasnije da ih razvrstaju, kada bude bilo vremena da se oni koji su zaista Crni razdvoje od onih koji su samo pobesneli zbog toga što su izgubili svoje Aes Sedai. Većina njih potražiće smrt - čak i oni nevini. Možda će moći da ubede nevine Zaštitnike da ostanu u životu dovoljno dugo da bi se bacili u Poslednju bitku.
Skoro dvadeset Crnih sestara s Verininog spiska pobeglo je iako je Egvena preduzela sve moguće mere predostrožnosti. Nije bila sigurna kako su saznale šta se dešava. Brinovi stražari primetih su neke slabije kako pokušavaju da pobegnu i vojnici su izginuli pokušavajući da ih uspore u tome - ali mnogo njih je svejedno pobeglo.
Nema svrhe plakati nad tim. Pedeset Crnih je mrtvo; to je pobeda. Užasavajuća - ali svejedno pobeda.
I tako je ona hodala kroz logor, u crvenoj haljini i čizmama, a smeđa kosa vijorila joj se na vetru privezana grimiznim trakama - koje su označavale potoke krvi koju je ona prolila pre manje od sat vremena. Ne krivi sestre oko sebe zbog prikrivenih pogleda, brige i straha. Niti zbog njihovog poštovanja. Ako je ikada bilo neke sumnje da je Egvena Amirlin, ta sumnja je raspršena. Prihvataju je i boje je se. A ona više nikada neće opet biti u potpunosti deo njih. Odvojena je od njih i to će zanavek ostati.
Jedna prilika u plavom odlučno je prolazila između šatora i približavala se Egveni. Dostojanstvena žena pade u odgovarajući naklon, mada Egvena nije zastala kako bi joj omogućila da poljubi njen prsten Velike zmije, pošto su hodale tako brzo. „Majko", poče Lelejna, „Brin javlja da je sve spremno za napad. Kaže da su zapadni mostovi izvanredna tačka za napad, mada predlaže da se kapije iskoriste kako bi se odredi njegovih ljudi poslali iza bojnih redova Bele kule. Pita je li to izvodljivo.“