„Napokon si uzela novog Zaštitnika?", upita ona Sijuan.
Žena je pogleda ispod oka. „Jesam", odgovori.
Brin je delovao iznenađeno i malčice posramljeno.
„Generale, potrudi se koliko god možeš da je čuvaš od nevolja", reče mu Egvena, gledajući Sijuan pravo u oči. „Ona je u poslednje vreme dosta tih nevolja preturila preko glave. Nosim se mišlju da je prepustim tebi, da je iskoristiš kao pešadinca. Verujem da bi vojni poredak možda bio dobar za nju i da bi je podsetio kako ponekad poslušnost ume da bude važnija od preduzimljivosti."
Sijuan klonu, pa skrenu pogled.
„Sijuan, još nisam rešila šta ću s tobom", tišim glasom joj reče Egvena. „Ali bes mi se raspirio, a poverenje sam izgubila. Ako želiš da ti opet verujem, moraćeš da utuliš ovo prvo, a da raspiriš ono drugo."
Ona skrenu pogled sa Sijuan i premesti ga na vojskovođu, koji je delovao kao da mu je loše. Verovatno zbog toga što je primoran da oseća Sijuaninu sramotu.
„Generale, treba te pohvaliti zbog hrabrosti koju si pokazao kada si dopustio da te ona veže", kaza Egvena Brinu. „Shvatam da je sprečavati nju da upada u nevolje skoro nemoguće zaduženje, ali imam poverenja u tebe."
Vojskovođa se opusti. „Majko, daću sve od sebe", reče on, pa okrenu konja i pređe pogledom duž redova vojnika. „Trebalo bi da vidiš nešto. Ako bi htela?"
Ona klimnu glavom, pa okrenu konja i pojaha za njim niz put. Selo je u tom delu bilo kaldrmisano; seosko stanovništvo beše raseljeno, a glavna ulica zakrčena hiljadama Brinovih vojnika. Sijuan je sledila Egvenu, a za njom je išao Gavin. Lelejna i Romanda ostale su s drugim Predstavnicama kada im je Egvena mahnula. Njihova nova poslušnost pokazuje se korisnom, naročito otkad su rešile da će sada pokušavati da nadmaše jedna drugu u borbi za Egveninu naklonost. Verovatno se obe nadmeću za mesto njene nove Čuvarke, sada kada više nema Šerijam.
Vojskovođa povede Egvenu do prvih borbenih redova, a Egvena pripremi tkanje Vazduha, čisto za slučaj da neko odapne strelu u njenom smeru. Sijuan je pogleda, ali ništa ne reče na tu predostrožnost. Trebalo bi da je nepotrebna - Garda Kule nikada ne bi odapela strele na jednu Aes Sedai, čak ni u takvom sukobu. Međutim, to se već ne može reći za Zaštitnike, a nesrečni slučajevi znaju da se dese. Elaidi će baš biti zgodno ako se neka zalutala strela njenoj suparnici zarije u grlo.
Kaldrma na putu ustilknu pred kamenim pločama kada prođoše kroz Darein, a one opet ustupiše mesto mermernim ispred mosta Alinder - veličanstvene bele građevine koja je preko čitave reke vodila ka Tar Valonu. Tu je bilo ono što je Brin želeo da joj pokaže: s druge strane mosta, iza prepreke od kamenja i velikih balvana, nalazio se odred Garde Kule, s Plamenom Tar Valona na ešarpama. Nema ih više od hiljadu.
Brinov napadački odred brojao je deset hiljada vojnika.
„Znam da brojno stanje nikada nije bilo ono što nas je sprečavalo da napadnemo“, poče Brin. „Ali Garda Kule trebalo bi da je u stanju da na bojno polje izvede više ljudi nego što se tamo nalazi, naročito s ljudima iz grada pozvanim u vojnu službu. Čisto sumnjam da su sve ove mesece proveli rezbareči drvene klinove pored vatre i prisećajući se starih dobrih vremena. Ako Čubajn ima zrnce mozga, obučavao je nove vojnike."
„Pa gde su onda svi oni?“, upita Egvena.
„Samo Svetlost zna, majko", reče Brin i odmahnu glavom. „Izgubićemo nešto ljudi probijajući se pored onog odreda, ali ne mnogo. Potući ćemo ih do nogu."
„Zar je moguće da su im Seanšani naneli toliko štete?"
„Ne znam, majko", odgovori Brin. „Sinoć je bilo gadno. Mnogo vatre, mnogo poginulih. Ali moja ocena je da su nastradali u stotinama, a ne u hiljadama. Možda Garda Kule raščišćava ruševine i gasi požare, ali mislim da bi oni ipak okupili više vojske kada sam počeo da prikupljam svoje snage na ovom mestu. Pogledao sam one momke tamo durbinom i primetio poprilično zamućenih i crvenih očiju."
Egvena je zamišljeno sedela na konju - i bilo joj je drago zbog povetarca koji je duvao s reke, nizvodno. „Generale, niste dovodili u pitanje to je li ovaj napad pametan."
„Majko, nemam naviku da preispitujem naređenja."
„A kada bi vas neko pitao šta mislite o tome?"
„Pitao?" odgovori Brin. „Pa, napad ima taktičkog smisla. Izgubili smo prednost koju nam je pružalo Putovanje, a ako naš neprijatelj može da se snabdeva kada god hoće i da šalje izaslanike gde god hoće, čemu onda opsada? Vreme je da napadnemo, ili da se pokupimo i odemo."
Egvena klimnu - ali svejedno se pokoleba. Taj zlokobni dim na nebu, obogaljena Kula, prestravljeni vojnici bez pojačanja. Sve to kao da je upozorava na nešto.
„Generale, koliko možemo da čekamo pre nego što baš moramo da napadnemo?“, upita ona.
On se namršti, ali ništa je ne zapita, več baci pogled ka nebu. „Več je kasno. Možda sat vremena? Nakon toga če biti previše mračno. Pošto smo u ovolikoj brojčanoj nadmoči, radije ne bih da svemu ovome dodajem nasumičnost noćne bitke.“
„Onda ćemo sačekati sat vremena", naredi Egvena i sede. Ostali su delovali zbunjeno, ali ni reč nisu kazali. Amirlin Tron je rekla svoje.
Štali ona to čeka? Šta joj nagon govori? Egvena je razmišljala o tome dok je vreme prolazilo, na kraju shvativši zbog čega je zastala. Kada se taj potez povuče, više nema povratka. Bela kula je prethodne noći propatila; bilo je to prvi put da je neki neprijatelj iskoristio Jednu moć protiv nje. Egvenin napad biće još jedan prvi put: prvi put da su jedne Aes Sedai povele vojsku u bitku protiv drugih Aes Sedai. Ranije jeste bilo borbi između zavađenih strana u Kuli; sukoba između ađaha, koji su znali da budu i krvavi, kao ono što se desilo nakon Sijuaninog svrgavanja. Tajne istorije pominju takve događaje.
Ali nikada se nije dogodilo da se podele prošire van Kulinih dveri. Nikada se nije desilo da Aes Sedai povedu vojsku preko tih mostova. Ako bi sada došlo do toga, taj bi događaj zanavek obeležio Egvenino vreme provedeno na položaju Amirlin. Šta god drugo postigla u životu, to će verovatno biti u senci današnjeg dana.
Nadala se da će osloboditi i ujediniti. Umesto toga, posvetiće se ratu i pokoravanju. Ako već mora biti tako, onda će izdati zapovest. Ali ipak želi da sačeka do poslednjeg mogućeg trenutka. Ako to znači da će provesti sumornih sat vremena pod oblačnim nebom, dok konji frkću osećajući napetost svojih jahača - neka bude i tako.
Brinovih sat vremena došlo je i prošlo. Egvena se kolebala još malo - onoliko dugo koliko je smela. Jadnim vojnicima na drugoj strani mosta nije došlo nikakvo pojačanje. Oni su samo odlučno zurili iza svojih malih prepreka.
Egvena se nevoljno okrenu da izda zapovest.
„Gle!“ Brin se nagnu napred u sedlu. „Šta je ovo?“
Egvena se opet okrenu prema mostu. U daljini, jedna jedva vidljiva povorka dolazila je niz put. Je li zaista predugo čekala? Da li je Bela kula poslala pojačanja? Hoće li njena tvrdoglava nevoljnost njene ljude stajati života?
Ali ne. To nisu bili vojnici, već žene u suknjama. Aes Sedai!
Egvena diže ruku da zaustavi ma kakve moguće napade njenih vojnika. Povorka je dojahala pravo do prepreka koje je Garda Kule postavila. Trenutak kasnije, jedna žena u sivoj haljini izađe ispred zapreke, praćena jednim jedinim Zaštitnikom. Egvena začkilji, pokušavajući da joj razazna lik, a Brin joj žurno pruži svoj durbin. Egvena ga zahvalno prihvati, ali već je prepoznala ženu. Bila je to Andaja Fore, jedna od novih Predstavnica u Dvorani, izabranih nakon podele. Iz Sivog ađaha. To nagoveštava spremnost da se pregovara.
Sjaj moći okruži tu ženu, a Sijuan zasikta, zbog čega nekoliko obližnjih vojnika digoše svoje lukove. Egvena opet diže ruku. „Brine", strogo kaza. „Neću da moja strana prva odapne strelu, dok ja to ne dozvolim."