„Mirni, ljudi!", zaurla Brin. „Odraću vam kožu s leđa ako makar nategnete luk!"
Vojnici smesta spustiše svoje lukove.
Žena u daljini primeni neko tkanje koje Egvena nije mogla da razazna, a onda joj se obrati očigledno pojačanim glasom. „Želimo da razgovaramo sa Egvenom al’Ver", reče Andaja. „Je li ona prisutna?"
Egvena takođe pojača svoj glas pomoću tkanja. „Ovde sam, Andaja. Reci ostalima koje su došle s tobom da izađu kako bih mogla da ih vidim."
Za divno čudo, one poslušaše tu zapovest. Još devet žena je izašlo na most, a Egvena ih je sve odmerila od glave do pete. „Deset Predstavnica", kaza, vraćajući Brinu njegov durbin i pustivši tkanje kako bi mogla da govori a da joj glas ne bude pojačan. „Po dve iz svakog ađaha, sem Plavog i Crvenog."
„To obećava." Brin se počeša po bradi.
„Pa, možda su ovde kako bi zahtevale da se predam", primeti Egvena. „Dobro", kaza ona, opet pojačavajući glas pomoću Moći. „Šta hoćete od mene?"
„Došle smo", poče Andaja, pa se pokoleba. „Došle smo da te obavestimo kako je Dvorana Bele kule odlučila da te uzdigne na mesto Amirlin Tron."
Sijuan zgranuto i oštro uzdahnu, a Brin opsova sebi u bradu. Nekoliko vojnika promrmlja kako je to zamka. Ali Egvena samo sklopi oči. Usuđuje li se da se nada? Pretpostavljala je da je do njenog neželjenog spasavanja došlo prebrzo - ali ako su pripreme koje je obavila pre nego što su je Sijuan i Gavin odveli bile dovoljne...
„Šta je sa Elaidom?" zatraži da čuje Egvena, otvorivši oči. Glas joj je grmeo preko mosta. „Jeste li svrgle još jednu Amirlin?"
Na drugoj strani na trenutak je vladala tišina. „Dogovaraju se.“ Brin je digao svoj durbin.
Trenutak kasnije, Andaja je progovorila. „Elaida do Avrinji, Čuvarka Pečata, Plamen Tar Valona, Amirlin Tron... zarobljena je u sinoćnjem napadu. Nije poznato gde se nalazi. Pretpostavlja se da je mrtva, ili na drugi način onemogućena da izvršava svoje dužnosti."
„Tako mi Svetlosti!" Brin spusti durbin.
„Ništa više nije ni zaslužila", promrmlja Sijuan.
„Nijedna žena to ne zaslužuje", kaza Egvena Brinu i Sijuan. Rasejano se dodirnu po vratu. „Bolje da je umrla.“
„Ovo bi mogla biti zamka", kaza Brin.
„Ne vidim kako", odgovori Sijuan. „Andaja je vezana zavetima. Ona nije bila na tvom spisku Crnih, zar ne, Egvena?"
Egvena odmahnu glavom.
„Majko, ja i dalje oklevam", reče Brin.
Egvena opet izatka svoje tkanje. „Hočete li pustiti moju vojsku da uđe? Da li ćete prihvatiti ostale Aes Sedai da se vrate i ponovo ustanoviti Plavi ađah?"
„Predvidele smo te zahteve", kaza Andaja. „Biće ispunjeni."
Zavlada takav muk da se čulo samo pljuskanje talasa po obalama reke ispod mosta.
„Onda prihvatam", odgovori Egvena preko mosta.
„Majko", oprezno poče Sijuan. „Ovo je možda ishitreno. Možda bi trebalo da razgovaraš sa..."
„To nije ishitreno", Egvena pusti tkanje i oseti talas nade kako je obuzima. „Ovo je ono što smo htele." Pogleda Sijuan. „Sem toga, ko si ti da mi soliš pamet o ishitrenosti?" Sijuan spusti pogled. „Generale, pripremi ljudstvo za prelazak mosta i dovedi Predstavnice iz pozadine. Pošalji glasnike u logor Aes Sedai sa ovim vestima i postaraj se da tvoji ljudi ispred drugog mosta znaju da neće biti bitke."
„Da, majko." Brin okrenu konja i izdade nužna naređenja.
Duboko uzdahnuvši, Egvena mamuznu konja preko mosta. Sijuan promrlja ribarsku psovku i pođe za njom. Egvena je čula kako je i Gavinov konj sledi, a za njim i odred vojnika - nakon Brinovog odsečnog naređenja.
Egvena prejaha reku, dok joj se kosa uvezana crvenim trakama vijorila. Osećala se nekako neobično - na pleća joj se sručilo breme shvatanja šta su sve upravo izbegli. Međutim, to breme je ubrzo zamenio sve veći osećaj zadovoljstva i radosti.
Njena bela kobila malčice diže glavu, prelazeći svilastom grivom preko Egveninih šaka. Na drugoj strani mosta, Predstavnice su čekale, nemo i ozbiljno. Kula se uzdizala iza njih. Ranjena, okrvavljena.
Ali i dalje stoji. Svetlosti, stoji!
46
Ponovno iskivanje
Pošto je kao pobednica prešla tarvalonski most, taj dan je Egveni prošao munjevito. Požurila je u Belu kulu, tako da je Gavinu i Sijuan jedva pošlo za rukom da održe korak s njom. Egvenu su u Kuli dočekale sluge; Predstavnice su je čekale u Dvorani.
Sluge su je odvele u jednu odaju zidova popločanih drvetom, u kojoj nije bilo nikakvih ukrasa, već samo dve kožne stolice. Egvena je nikada nije videla; to je, izgleda, bila nekakva čekaonica blizu Dvorane. U njoj se osećao miris kože, a u jednom uglu je plamteo mali gorionik.
Ubrzo je jedna Smeđa sestra, pomalo nalik na žabu, zvana Lejrejn ušla i uputila Egvenu u pravi način obavljanja obreda. Sitna žena kovrdžave kose kao da ni najmanje nije bila svesna značaja tog trenutka, a Egvena je nikada u životu nije videla. Verovatno je ona jedna od onih Smeđih, koje živote provode tumarajući između polica u biblioteci, izlazeći odatle samo jednom po stoleću, ili tako nešto, da izdaju uputstva odgovarajućim Amirlin. Egvena ju je pažljivo saslušala: jednom je već prošla kroz taj obred, ali on je veoma zamršen.
I dalje se sećala svoje usplahirenosti tog dana, pre svih tih meseci, kada je u Salidaru bila uzdignuta. Tada je još bila zbunjena onim što se dešava. Ona? Amirlin?
Te kolebljivosti više nema. Ona zapravo ni najmanje nije zabrinuta zbog mogućnosti da negde pogreši u obredu. To je samo obred, a važna odluka je već doneta. Dok je Egvena slušala Lejrejn, čula je kako se Sijuan ispred vrata raspravlja s jednom od sestara, tvrdeći da je Egvena već uzdignuta i da taj obred nije potreban. Egvena ućutka Lejrejn dižući ruku i pozva Sijuan.
Sijuan proviri kroz vrata.
„Sijuan, uzdigle su me pobunjenice", strogo joj kaza Egvena. „Ove žene zaslužuju priliku da takođe ustanu za mene. U suprotnom, nikada neću moći da zadobijem njihovu odanost. Obred mora ponovo da se izvede."
Sijuan se namršti, ali klimnu. „U redu."
Lejrejn zausti da nastavi sa uputstvima, ali Egvena je opet ućutka još jednim pokretom, zbog čega zaradi prekoran uzdah. „Sijuan, kakve vesti imaš?"
„Pa“, poče Sijuan, otvarajući vrata još malčice, „Brin je veći deo svoje vojske preveo preko mostova i smenio Gardu Kule s položaja na utvrdama, pa ih poslao - zajedno sa čitavim nizom svojih odreda - da pomognu u gašenju požara po gradu. Seanšani su zapalili neke kuće da bi olakšali sebi povlačenje dok su bežali."
To je objašnjavalo manjak vojske na preprekama - skupa sa saznanjem da je Dvorana bila zauzeta raspravom da U da uzdigne Egvenu ih ne. Verovatno nisu ni shvatale koliko su blizu rata.
„Šta hoćeš da uradiš sa sestrama iz svog logora?", upita je Sijuan. „Počinju da se pitaju."
„Reci im da se okupe ispred Kapije sutona", odgovori joj Egvena. „Neka se razvrstaju po ađasima, s Predstavnicama postrojenim ispred njih. Kada završim sa obredom, pozdraviću ih i zvanično prihvatiti njihovo izvinjenje zbog pobune i poželeti im dobrodošlicu nazad u Kulu."
„Prihvatiti njihovo izvinjenje?“, s nevericom upita Sijuan.
„Sijuan, pobunile su se protiv Kule", odgovori Egvena, gledajući je. „Bez obzira na potrebu zbog koje su to učinile, postoji razlog za to izvinjenje."
„Ali ti si bila s njima!"
„Više ne predstavljam samo njih", odvrati Egvena. „Predstavljam Kulu. Čitavu Kulu. A Kula mora da zna kako pobunjenice žale zbog podele do koje je došlo. Ne moraju da lažu i da kažu kako bi više volele da su ostale u Kuli, ali mislim da jeste prikladno da izraze tugu i žaljenje zbog poteškoća nastalih usled podele. Razrešiću ih krivice, pa ćemo moći da nastavimo sa zaceljivanjem."
„Da, majko", reče joj Sijuan, mireći se sa sudbinom. Egvena krajičkom oka ugleda Tesan kako stoji iza vrata, klimajući glavom s tarabonskim pletenicama na Egvenine reči.