Hurin, shvatio je. To me muči. To što sam video Hurina.
Nastavio je da hoda, ispravljajući leđa. Mora da bude snažan - ili da makar deluje snažno - u svakom trenutku.
Hurin je zaostavština iz jednog prošlog života. Iz vremena kada se Met i dalje rugao Randovim kaputima, kada se Rand nadao da će se oženiti Egvenom i nekako vratiti u Dve Reke. Putovao je s Hurinom i Loijalom, rešen da zaustavi Fejna i povrati Metov bodež, da dokaže kako je prijatelj. Premda Rand to tada nije znao, bilo je to jednostavnije vreme. Tada bi mu pomisao da stvari mogu postati i zamršenije nego to što misli da ga prijatelji mrze bila veoma čudna.
Boje mu se uskomešaše pred očima. Perin hoda kroz mračni logor, a onaj kameni mač se diže iznad njega. Prizor pred njegovim očima se promeni i ukaza mu se Met, koji je i dalje u onom gradu. Je li to Kaemlin? Zašto on može da bude blizu Elejne, kada Rand mora da bude tako daleko od nje? Jedva da kroz vezu oseća njena osećanja. Tako mu nedostaje. Nekada su jedno drugome krali poljupce upravo u hodnicima te utvrde.
Ne, pomislio je. Ja sam snažan. Čežnja je osećanje koje on ne srne da oseća. Žal za prošlošću nikuda ga neće dovesti. Pokuša da suzbije i jedno i drugo, pa zamače na jedno stepenište i stade da silazi, naprežući telo, pokušavajući da se zadiše.
Da li sada bežimo od prošlosti?, tiho ga je upitao Lijus Terin. Da. To je dobro. Bolje da bežimo nego da se suočavamo s njom.
Vreme koje je Rand provodio s Hurinom okončalo se kod Falmea. Svi ti dani bili su mu nerazaznatljivi. Promene koje su mu se tada dogodile - shvatanje da mora da ubija, da se nikada neće vratiti životu koji je voleo - behu ono o čemu nije mogao da razmišlja. Pošao je prema Tiru, skoro u bunilu, razdvojen od svojih prijatelja, srećući Išamaela u snovima.
To poslednje se ponovo dešava.
Rand izlete na jedan od nižih spratova utvrde, duboko dišući. Njegove Device su ga sledile, nimalo zadihane. On pođe niz hodnik i uđe u ogromnu odaju s redovima širokih i stamenih stubova, koje čovek ne može da obuhvati rukama. Srce Kamena. Nekoliko Branilaca zauze stav mirno i pozdravi kada Rand prođe između njih.
Uđe pravo u središte Srca. Nekada je Kalandor tu lebdeo i blistao. Kristalni mač je sada kod Kecuejn. Nada se da nije i njega izgubila, kao što je uradila s muškim a’damom. Randu zapravo nije ni stalo do njega. Kalandor je loše oruđe; da bi ga koristio, muškarac mora da se potčini ženskoj volji. Sem toga, jeste moćan - ali ni izbliza kao Čoedan Kal. Pristupni ključ je daleko bolja alatka. Rand ga nežno dodirnu, gledajući mesto gde je Kalandor nekada lebdeo.
To ga je oduvek kopkalo. Kalandor je oružje o kom proročanstva govore. U Karetonskom ciklusu se kaže da Kamen neće pasti sve dok se Kalandor ne nađe u rukama Ponovorođenog Zmaja. Neki učenjaci su taj odlomak tumačili tako da znači da niko nikada neće uzeti taj mač u ruke. Ali proročanstva ne rade tako - njihova je svrha da budu ispunjena.
Rand je izučavao Karetonsko proročanstvo. Nažalost, odgonetanje njegovog značenja bilo je ravno pokušaju da se raspetlja stotinu jardi zamršenog konopca - i to jednom rukom.
Uzimanje Mača Koji Se Ne Može Dodirnuti bilo je jedno od prvih velikih proročanstava koje se ispunilo. No je li to što je on uzeo Kalandor beznačajno, ili je korak ka nečemu? Svi znaju proročanstvo, ali malo njih postavlja pitanje koje bi trebalo da je neizbežno. Zašto? Zašto Rand mora da uzme mač? Da li stoga da bi ga koristio u Poslednjoj bici?
Mačje od niže vrednosti kao sa’angreal, a on čisto sumnja da je predviđeno da ga koristi kao običan mač. Zašto proročanstva ne pominju Čoedan Kal?
Njih je upotrebio da očisti opačinu. Pristupni ključ Randu daje moć daleko veću od one koju Kalandor može da mu pruži, a ta moć nije ničim uslovljena. Statuica je sloboda, a Kalandor samo još jedna kutija - ali u proročanstvima se Čoedan Kal i njihovi ključevi ne pominju.
Za Randa je to bilo izluđujuće, jer su proročanstva - na neki način - najveća kutija koja ga je najviše i sputavala od svih njih. Zatočen je u tim kutijama. Na kraju će ga ugušiti.
Kazao sam im..., prošaptao je Lijus Terin.
Šta si im kazao?, hteo je da čuje Rand.
Da plan neće uspeti, veoma tihim glasom odgovori Lijus Terin. Da sirova sila ne može da ga zauzda. Moj plan su nazvali lakomislenim, ali ta oružja koja su stvorili bila su preopasna. Previše užasavajuća. Nijedan čovek ne bi trebalo da ima toliku Moć...
Rand se borio s mislima, sa glasom, sa sećanjima. Nije mogao da se seti plana Lijusa Terina da se zapečati zatvor Mračnoga. Čoedan Kal - jesu li oni zato napravljeni?
Da li je to odgovor? Je li Lijus Terin doneo pogrešnu odluku? Zašto se, onda, oni ne pominju u proročanstvima?
Rand se okrenu da izađe iz prazne odaje. „Nemojte više da čuvate ovo mesto“, kaza Braniocima. „Ovde nema ničega vrednog. Nisam siguran da ga je ikada bilo.“
Ljudi su delovali zgranuto i užasnuto, kao deca koju je voljeni otac upravo prekorio. Ali dolazi rat, a on nema namere da ostavi vojnike da brane praznu sobu.
Rand stisnu zube i izađe u hodnik. Kalandor. Gde li ga je Kecuejn sakrila? On zna da je ona zauzela odaje u Kamenu, opet iskušavajući granice svog izgnanstva. Moraće da učini nešto u vezi s tim. Možda da je izbaci iz Kamena. On požuri uz kameno stepenište, pa onda siđe s njega na nasumično odabranom spratu, nastavljajući da se kreće. Izludeo bi kada bi samo sedeo.
Iz sve snage se trudi da ga razne vrpce ne uvežu, ali na kraju će se proročanstva postarati da uradi ono što mu je suđeno. Ta proročanstva su lukavija i pritvornija od svake Aes Sedai.
Bes navre u njemu, pokušavajući da mu se otme. Onaj tihi glas zadrhta od te bure. Rand se levom rukom nasloni na zid, pa pognu glavu i stisnu zube.
„Biću snažan", prošapta. Ali bes nije hteo da ga napusti. A i zašto bi? Krajišnici mu prkose. Seanšani mu prkose. Aes Sedai se pretvaraju da mu se pokoravaju, ali obeduju s Kecuejn njemu iza leđa i skaču na njene zapovesti.
A Kecuejn mu najviše prkosi. Ostaje u njegovoj blizini, ruga se njegovim zapovestima i izvrće njegove namere. On izvadi pristupni ključ iz džepa, prelazeći prstima po njemu. Poslednja bitka je na obzorju, a on ono malo vremena što ima provodi odlazeći na sastanke s ljudima koji ga vređaju. Mračni svakoga dana sve više rastače Šaru, a oni koji su se zavetovali da će štititi granice kriju se u Far Madingu.
Osvrnu se oko sebe, duboko dišući. Nešto mu je bilo poznato u vezi s tim hodnikom. Nije bio siguran zašto; bio je isti kao svi drugi. Zlatno-crveni ćilimi. Ispred njega raskršće hodnika.
Možda nije trebalo da dopusti da Krajišnici prežive svoje prkošenje. Možda bi trebalo da se vrati i postara se da nauče da ga se boje. Ali ne. Nisu mu potrebni. Prepustiće ih Seanšanima. Ta krajiška vojska će poslužiti da uspori njegove neprijatelje na jugu. Možda će to zadržati Seanšane da ga ne napadaju s boka dok on izlazi na kraj s Mračnim.
Ali... postoji li, možda, neki način da trajno zaustavi Seanšane? On pogleda pristupni ključ. Jednom je pokušao da upotrebi Kalandor da bi se borio protiv stranih zavojevača. Tada još nije shvatao zašto je tako teško obuzdavati taj mač - Kecuejn mu je tek nakon njegovog napada, koji se završio propašću njegovih snaga, ispričala ono što zna o njemu. Rand mora da bude u krugu s dve žene da bi mogao bezbedno koristiti Mač Koji To Nije.
To je bio njegov prvi veliki neuspeh u ulozi vojnog zapovednika.
Ali sada ima bolju alatku. Najmoćniju alatku ikada stvorenu; zacelo nijedno ljudsko biće ne može u sebi držati više Jedne moći nego što je on držao kada je čistio. Spaljivanje Grendal i Natrinove humke zahtevalo je svega delić Moći koju Rand može da prizove.