Korela i Merisa - koje u poslednje vreme kao da stalno poslužuju Kecuejn - nastavile su da vezu u istovetnim stolicama pored ognjišta. Kecuejn im je to predložila kako bi im ruke bile zauzete dok čekaju. Izgleda kao da drevna Aes Sedai retko kada radi bilo šta, a da to nije nauk za nekoga.
Od Aes Sedai zavetovanih Randu tu je trenutno samo Beldejn. Kecuejn je sedela pored Min i čitala svoju knjigu. Ninaeva je hodala napred-nazad, povremeno cimajući svoju pletenicu. Niko nije pominjao napetost koja je zavladala u prostoriji.
O čemu Rand i Tam pričaju? Hoće li Randov otac moći da ga promeni?
Sobica je bila skučena. S tri stolice na tepihu ispred ognjišta, klupom postavljenom uz jedan zid i Ninaevom koja je koračala ispred vrata kao vezano pseto, jedva da je bilo dovoljno prostora da se čovek mrdne. Zbog glatkih kamenih zidova ta sobica je delovala kao kutija, naročito pošto je imala samo jedan prozor, otvoren da ulazi svež noćni vazduh, iza Kecuejn. Žeravica u ognjištu i svetiljke na podu odavali su svetlost. Zaštitnici su tiho pričali u susednoj prostoriji.
Da, jeste skučeno, ali uzevši u obzir njeno progonstvo, Kecuejn je imala sreće što uopšte ima odaje u Kamenu.
Min uzdahnu i vrati se Primedbama o Zmaju. Pažnju joj opet privuče ona rečenica. Držače u rukama sečivo svetlosti i tri če biti jedno. Šta to znači?
„Kecuejn“, kaza Min, pružajući knjigu. „Mislim da je tumačenje ove rečenice pogrešno."
Beldejn opet ispusti tihi - skoro nečujan - prezrivi frktaj.
„Beldejn, imaš li nešto da kažeš?“, upita Kecuejn, ne dižući pogled sa svoje knjige, jednog istorijskog dela pod naslovom Pravilno kročenje Moći.
„Ne baš, Kecuejn Sedai“, vedro odgovori Beldejn. Zelena je imala lice koje bi nekima možda bilo lepo, i na kom su se videli tragovi njenog saldejskog porekla. Pošto je bila dovoljno mlada da joj lice još nije poprimilo bezvremeni izgled, često kao da je previše pokušavala da se dokaže.
„Beldejn, očigledno si nešto pomislila kada je Min progovorila", odgovori Kecuejn, okrećući stranicu. „Da čujem."
Beldejn blago pocrvene - čovek primećuje tako nešto ako provodi mnogo vremena sa Aes Sedai. One imaju osećanja, samo što ih veoma prikriveno iskazuju. To jest, naravno, ako Aes Sedai o kojoj je reč nije Ninaeva. Jeste da se poboljšala u obuzdavanju svojih osećanja, ali... pa, ona je i dalje Ninaeva.
„Mislim da je ovo dete zabavno kada lista te knjige, kao da je učenjakinja“, kaza Beldejn.
Min bi te reči prihvatila kao izazov da ih čuje od većine ljudi, ali Beldejn ih je izgovorila kao činjenicu.
Kecuejn okrenu stranicu. „Shvatam. Min, šta si mi to kazala?"
„Ništa bitno, Kecuejn Sedai."
„Devojko, nisam te pitala je li to bitno", odbrusi Kecuejn. „Zatražila sam da ponoviš šta si rekla. Da čujem."
Min uzdahnu. Niko ne ume da te ponizi više nego što to znaju Aes Sedai, jer one to čine bez pakosti. Moiraina je jednom prilikom to jednostavno objasnila Min: većina Aes Sedai smatra kako je bitno ustanoviti uticaj u trenucima kada nema velikog sukoba, da bi ljudi znali kome da se obrate kada dođe do nedaća.
Sve je to veoma izluđujuće.
„Rekla sam“, ponovi Min, „da je ova rečenica pogrešna. Čitam primedbe o Karetonskom ciklusu. Sađijus tvrdi da se ova rečenica o tome da će tri postati jedno odnosi na ujedinjenje tri kraljevstva pod Zmajevim barjakom. Ali ja mislim da on greši.“
„A zašto", upita Kecuejn, „ti misliš da znaš nešto više od jednog poznatog i priznatog izučavaoca proročanstava?"
„Zato što", nakostreši se Min, „ta teorija nema smisla. Rand zapravo ima samo jednu krunu. To bi možda bio dobar stav da nije dao Tir Darlinu. Ali ta teorija više ne važi. Mislim da se ova rečenica nekako odnosi na način na koji on mora da upotrebi Kalandor."
„Shvatam", kaza Kecuejn, okrećući još jednu stranicu u svojoj knjizi. „To je veoma neuobičajeno tumačenje." Beldejn se nasmeši, vraćajući se svom vezu. „Naravno", dodade Kecuejn, „potpuno si u pravu."
Min diže pogled.
„Upravo me je ta rečenica navela da se upustim u istraživanja o Kalandoru", nastavi Kecuejn. „Nakon velike potrage, otkrila sam da se mač može koristiti na pravi način jedino u trojnom krugu. To je verovatno krajnje značenje te rečenice."
„Ali to nagoveštava da će Rand u nekom trenutku morati da upotrebi Kalandor u krugu", kaza Min, opet čitajući tu rečenicu. Koliko je njoj poznato, on to nikada nije učinio.
„Nagoveštava", potvrdi Kecuejn.
Min odjednom oseti uzbuđenje. Možda nagoveštaj. Nešto što Rand ne zna, ali bi moglo da mu pomogne! Samo... Kecuejn je već znala za to. Dakle, Min ipak nije otkrila ništa bitno.
„Mislim", poče Kecuejn, „da valja odati priznanje kada je to zasluženo. Napokon, ne sme se trpeti loše ponašanje."
Beldejn smrknuto diže pogled s veza. A onda, neočekivano, ustade i izađe iz prostorije. Njen Zaštitnik, mladi aša’manski vojnik po imenu Karldin, smesta izađe iz sporedne odaje, pa pređe preko prostorije u kojoj su bile Aes Sedai i izađe za Beldejn u hodnik ispred vrata. Kecuejn frknu, pa se vrati svojoj knjizi.
Vrata se zatvoriše, a Ninaeva pogleda Min pre nego što nastavi da korača. Min je mnogo toga videla u tom pogledu. Ninaeva je razdražena što niko drugi ne deluje usplahireno. Takođe je dovodi do ludila to što nisu iznašle neki način da prisluškuju Randov i Tamov razgovor. A očigledno je prestravljena zbog Lana. Min to razume. Ona se slično oseča zbog Randa.
I... da li se to neko predviđanje odjednom pojavilo iznad Ninaevine glave? Ona kleči nad nečijim lešom i u držanju joj se vidi da oseća patnju i jad. Predviđanje već sledećeg trena nestade.
Min odmahnu glavom. To je bilo predviđanje koje ona nije mogla da protumači, pa ga je zanemarila. Ne može da traći svoje vreme da sve njih odgoneta. Na primer, onaj crni nož koji se u poslednje vreme vrti Beldejn nad glavom mogao bi značiti bilo šta.
Usredsredila se na knjigu. Dakle, Rand će upotrebiti Kalandor u trenutku kada bude deo kruga? Tri postaju jedno? Ali iz kog razloga i s kime? Ako će se boriti protiv Mračnoga, onda nema smisla da on bude u krugu kojim upravlja neko drugi, zar ne?
„Kecuejn", poče ona. „Ovo i dalje nije kako treba. Ovde ima još nečeg. Nečeg što nismo otkrile."
„U vezi s Kalandorom?" upita žena.
Min klimnu glavom.
„I ja tako pretpostavljam", odgovori Kecuejn. Kako je neobično slušati je kako govori iskreno! „Ali nije mi pošlo za rukom da utvrdim šta. Kada bi samo onaj glupi mladić ukinuo moje izgnanstvo, mogle bismo da se posvetimo važnijim..."
Vrata Kecuejnine odaje otvoriše se uz tresak, tako da Merisa zatečeno poskoči u stolici. Ninaeva odskoči od vrata - koja samo što je ne udariše.
U dovratku je stajao, veoma besan, Tam al’Tor. Streljao je Kecuejn pogledom. „Šta si mu to uradila?" zatraži da čuje.
Kecuejn spusti knjigu. „Ništa nisam uradila tom mladiću, sem što sam ga ohrabrila da bude uljudniji. Ponekad mi se čini da je to nauk koji bi i drugi članovi njegove porodice mogli da nauče."
„Pazi šta pričaš, Aes Sedai“, procedi Tam. „Jesi li ga ti videla? Čitava prostorija kao da se zamračila kada je ušao. A ono lice - video sam više osećanja u očima leševa! Šta se desilo mom sinu?“
„Dakle“, upita Kecuejn, „vaš ponovni susret nije prošao kako smo se nadali?"
Tam duboko udahnu, a bes kao da istog trena minu iz njega. I dalje je bio odlučan, u pogledu mu se i dalje videlo nezadovoljstvo, ali srdžba je nestala. Min je viđala Randa kako istom tom brzinom ovladava sobom, pre nego što su stvari pošle po zlu u Bandar Ebanu.