To znači da mora brzo naučiti šta god da mora da nauči. Veoma brzo.
Na jednoj čistini posred šumarka borovog drveća sastadoše se s drugom skupinom Aijela. Tle je bilo prekriveno debelim pokrivačem od opalih sivih iglica, a visoka debla parala su nebo. Mereno nazorima koji važe za klanove i septe, ta skupina je bila mala - u njoj je bilo jedva dve stotine ljudi. Posred Čistine stajale su četiri Mudre, sve četiri odevene u prepoznatljive smeđe vunene suknje i bele bluze. Avijenda je bila slično odevena, što joj je sada bilo prirodno, kao što joj je nekada kadin’sor bio prirodan. Izvidnica se rasturi i muškarci i Device odoše da se pridruže pripadnicima svojih klanova ili društava. Ruark se pridruži Mudrima, a Avijenda pođe za njim.
Sve Mudre - Amis, Bair, Melaina i Nadera - smesta je pogledaše. Iz kog god razloga, nijedna od njih nije delovala zadovoljno njom. Avijenda se pokoleba. Ako sada ode, hoće li to izgledati kao da pokušava da umakne njihovoj pažnji? Sme li se usuditi da tu ostane i dovede sebe u opasnost da se one još više naljute na nju?
„Pa?“, upita Amis Ruarka. Premda je Amis imala belu kosu, delovala je veoma mlado. U njenom slučaju, to nije bilo zbog toga što je usmeravala Moć - kosa joj se zasrebrila još dok je bila dete.
„Bilo je kao što su izviđači opisali, hladu srca mog“, odgovori joj Ruark. „Još jedna jadna družina mokrozemskih izbeglica. Nisam video nikakvu skrivenu opasnost među njima.“
Mudre klimnuše, kao da su upravo to i očekivale. „To je deseta povorka izbeglica za manje od nedelju dana", reče ostarela Bair, vodnjikavih plavih očiju duboko zamišljenih.
Ruark klimnu. „Kruže glasine da Seanšani napadaju luke na zapadu. Možda ljudi beže u unutrašnjost kako bi izbegli napade." On pogleda Amis. „Ova zemlja ključa kao voda prolivena po ognjištu. Klanovi ne znaju šta Rand al’Tor želi od njih.“
„Bio je veoma jasan", primeti Bair. „Biće mu drago da ti i Dobrejn Taborvin osvojite Bandar Eban, kako je tražio."
Ruark klimnu. „Ali njegove namere svejedno nisu jasne. Tražio je od nas da ponovo uspostavimo red. Da li ćemo onda služiti kao mokrozemski gradski stražari? To nije za Aijele. Zabranjeno nam je da osvajamo, pa stoga ne dobijamo petinu, ali ono što radimo silno liči na osvajanje. Naređenja koja Kar’a’karn izdaje umeju da istovremeno budu jasna, ali zbunjuća. Rekao bih da je nadaren na to.“
Bair se nasmeši, klimajući glavom. „Možda namerava da učinimo nešto sa ovim izbeglicama."
„A šta da radimo s njima?" upita Amis, odmahujući glavom. „Zar smo mi Šaidoi, pa da se od nas očekuje da mokrozemce pretvaramo u gai’šaine?"
Po njenom glasu jasno se videlo šta ona misli i o Šaidoima i o zamisli da se od mokrozemaca stvaraju gai’šaini.
Avijenda klimnu u znak saglasnosti. Kao što Ruark reče, Kar’a’karn ih je poslao u Arad Doman da „uspostave red". Ali to je mokrozemski pojam; Aijeli svoj red nose sa sobom. Istina, rat i bitke su haotični, ali Aijeli svi do jednog znaju gde im je mesto i delaće u okviru toga. I sitna deca razumeju šta je čast i toh, pa će uporište nastaviti da živi čak i nakon što su sve vođe i Mudre pobijeni.
S mokrozemcima nije tako. Oni jurcaju kao hrpa divljih guštera iznenada bačenih na usijano kamenje, koji ne mare kuda beže. Čim su njihove vođe obuzete drugim stvarima ili im je pažnja skrenuta na neka druga pitanja, zavladaju razbojništvo i metež. Snažni otimaju od slabih, a čak ni kovači nisu bezbedni.
Šta Rand al’Tor očekuje da Aijeli u vezi s tim učine? Oni ne mogu da čitavu naciju poduče šta je to đi’e’toh. Rand al’Tor im je kazao da izbegavaju ubijanje domanskih vojnika. Ali ti vojnici - često iskvareni i skloni razbojništvu - deo su nevolja.
„Možda će nam objasniti nešto više kada stignemo do tog njegovog majura", kaza Melaina odmahujući glavom tako da joj crveno-zlatna kosa zablista na svetlosti. Ispod njene bluze taman je počelo da se nazire da je bremenita. „A iako to ne učini, zacelo nam je bolje u Arad Domanu, nego da i dalje lenčarimo u zemlji drvoubica."
„Da, Mudra“, reče Avijenda i spusti pogled. Nije mislila da če je osramotiti to što je otišla s Ruarkom - viđala je druge Mudre kako rade slične stvari.
Ali ja nisam Mudra, podsetila je sebe. Ja sam samo učenica. Bair nije kazala da Mudre ne mogu u izvidnicu, već samo da to nije bilo na Avijendi. Dakle, reč je o njoj - i o onome što je uradila - ili što možda i dalje radi - i tako naljutila Mudre.
Misle li da ju je vreme koje je provela sa Elejnom smekšalo? Avijenda se i sama često brine da to nije istina. Dok je bila u Kaemlinu, počela je da uživa u svilenim haljinama i kupanju. Na kraju se tek slabašno bunila kada je Elejna izmislila izgovore da je oblači u vezene i čipkane haljine. I dobro je što su Mudre došle po nju.
Ostale su samo stajale i gledale je sa iščekivanjem, lica nalik na crveno pustinjsko kamenje, bezizražajnih i strogih. Avijenda opet stisnu zube. Završiće svoje podučavanje i zaslužiti čast. Hoće.
Začu se zov za pokret i muškarci i žene u kadinsorima potrčaše u malim družinama. Mudre su se kretale jednako lako kao ratnici, iako su bile u širokim suknjama. Amis dodirnu Avijendu po ruci. „Trčaćeš sa mnom kako bismo mogle da razgovaramo o tvojoj kazni.“
Avijenda britko potrča pored Mudre. Bila je to brzina koju svi Aijeli mogu da održavaju u nedogled. Njena skupina, iz Kaemlina, sastala se s Ruarkom dok je on iz Bandar Ebana putovao u susret Randu al’Toru, koji se nalazio u zapadnom delu zemlje. Dobrejn Taborvin, jedan Kairhijenjanin, i dalje je održavao red u prestonici, gde je navodno otkrio jednog pripadnika domanske vlasti.
Možda su Aijeli mogli ostatak puta prevaliti Putujući kroz kapiju. Ali to nije bilo daleko - svega nekoliko dana peške - a krenuli su dovoljno rano da stignu u zakazano vreme bez koriščenja Jedne moći. Ruark je hteo da lično izvidi krajolik oko majura koji Rand al’Tor koristi kao uporište. Ostali Gošijeni ili Taardad Aijeli pridružiće im se tamo, ako je potrebno - koristeći i kapije.
„Avijenda, šta misliš, šta Kar’a’karn hoće od nas ovde, u Arad Domanu?" upita je Amis dok je trčala.
Avijenda se jedva suzdrža da se ne namršti. Šta je s njenom kaznom? „To je neobičan zahev“, odgovori ona, „ali Rand al’Tor ima mnogo čudnih zamisli, čak i za jednog mokrozemca. Ovo neće biti najčudnija dužnost koju nam je zadao.“
„A to što je Ruarku ta dužnost nelagodna?"
„Čisto sumnjam da je poglavaru klana nelagodno", odgovori Avijenda. „Pretpostavljam da je Ruark rekao samo ono što je čuo od drugih, kako bi to preneo Mudrima. Ne želi da posrami ostale otkrivajući ko je to izneo svoje strahove."
Amis klimnu. Kakva je svrha tog propitivanja? Zacelo je ta žena pretpostavila isto. Nije razumno očekivati da se obratila Avijendi za savet.
Neko vreme jahali su u tišini, ne spominjući kažnjavanje. Jesu li joj Mudre oprostile neznani prestup? Neće je valjda tako obeščastiti. Avijenda mora da dobije dovoljno vremena da odgonetne šta je to učinila, ili će sramota u suprotnom postati nepodnošljiva. Možda i opet pogreši, samo ovoga puta još gore.
Amis ničim nije pokazivala o čemu razmišlja. Ta Mudra je nekada bila Devica, baš kao Avijenda. Prekaljena je, čak i za Aijele. „A Al’Tor lično?“, upita Amis. „Šta misliš o njemu?"
„Volim ga", odgovori Avijenda.
„Nisam pitala Avijendu, glupu šiparicu", odbrusi Amis. „Pitala sam Avijendu Mudru."
„On je čovek s mnogo bremena na sebi", oprezno odgovori Avijenda. „Bojim se da su zahvaljujući njemu samom mnoga od njih teža nego što moraju biti. Nekada sam mislila da postoji samo jedan način da čovek bude snažan, ali od svoje prvosestre naučila sam da nije tako. Rand al’Tor to još nije naučio, ili barem ja tako mislim. Brinem se da ne pomešam čvrstinu sa snagom."