Amis opet klimnu kao u znak odobravanja. Jesu li ta pitanja nekakvo iskušavanje?
„Da li bi se udala za njega?", upita Amis.
Mislila sam da ne pričamo o Avijendi „glupoj šiparici", pomislila je Avijenda, ali naravno da to nije izgovorila. Takve stvari se ne govore Amis.
„Udaču se za njega", odlučno odgovori. „To nije mogućnost, već sigurnost.“ Amis je oštro pogleda na te reči ali Avijenda ne odstupi. Svaka Mudra koja kaže nešto pogrešno zaslužuje da bude ispravljena.
„A mokrozemka Min Faršo?", upita Amis. „Ona ga očigledno voli. Šta ćeš da učiniš u vezi s njom?"
„Ona je moja briga", odgovori Avijenda. „Postići ćemo sporazum. Razgovarala sam s Min Faršo i verujem da će biti lako raditi s njom."
„I s njom ćeš postati provosestra?" upita Amis, tek blago zvučeći kao da joj je to smešno.
„Postići ćemo dogovor, Mudra."
„A šta ako ne možete?"
„Hoćemo", odlučno odgovori Avijenda.
„Kako možeš biti tako sigurna u to?“
Avijenda se pokoleba. Jednim delom sebe, želela je da na to pitanje odgovori samo tišinom, trčeći pored žbunja koje još nije olistalo i ništa ne odgovarajući. Ali ona je samo učenica i premda je niko ne može naterati da odgovori, dobro je znala da će Amis pritiskati sve dok taj odgovor ne čuje. Avijenda se samo nadala da neće zaraditi previše toha svojim odgovorom.
„Znaš li za Minina predviđanja?", upita Avijenda.
Amis klimnu.
„Jedno od tih predviđanja u vezi je s Random al’Torom i trima ženama koje će on voleti. Drugo je u vezi s decom koju ću roditi Kar’a’karnu."
Ništa više nije rekla, a Amis je nije pritiskala. Obe su znale da će se pre neki Kameni Pas povući nego što će neko od Mininih predviđanja biti pogrešno.
S druge strane, dobro je znati da će Rand al’Tor biti njen, premda će morati da ga deli. Naravno, ne zavidi Elejni, ali Min... pa, Avijenda je zapravo ne poznaje dovoljno dobro. Bez obzira na to, ono predviđanje je utešno - ali takođe mučno. Avijenda voli Randa al’Tora zato što je tako ona rešila, a ne zato što je tako suđeno. Naravno, Minino predviđanje nije tvrdilo da će Avijenda zaista moći da se uda za Randa, pa je stoga možda pogrešno rekla Amis. Da, on će voleti tri žene i tri žene će voleti njega, ali - da li će Avijenda naći neki način da se uda za njega?
Ne, budućnost nije sigurna, što ju je u izvesnoj meri utešilo. Možda bi trebalo da bude zabrinuta, ali nije bila. Povratiće svoju čast, a onda će se udati za Randa al’Tora. Možda će on ubrzo nakon toga poginuti, ali možda i danas upadnu u zasedu i nju pogodi strela. Briga ništa ne rešava.
Ali toh je nešto drugo.
„Mudra, pogrešno sam rekla", kaza Avijenda. „Nagovestila sam da predviđanje govori kako ću se udati za Randa al’Tora. To nije tačno. Sve tri ćemo ga voleti i mada to nagoveštava brak, ne znam sa sigurnošću."
Amis klimnu. Nema toha; Avijenda se dovoljno brzo ispravila. To je dobro. Ne želi da navuče još sramote, preko one koju već nosi na sebi.
„Onda dobro", reče Amis, gledajući stazu ispred sebe. „Hajde da razgovaramo o današnjoj kazni."
Avijenda se malo opusti. Dakle, i dalje ima vremena da otkrije šta je to pošlo po zlu. Mokrozemci aijelske običaje često brkaju s kažnjavanjem, ali mokrozemci slabo razumeju čast. Čast ne potiče od kažnjavanja, već od prihvatanja kažnjavanja i povraćene časti. To je suština toha - spremnost da se poniziš kako bi povratio ono što si izgubio. Čudno joj je to što mokrozemci to ne uviđaju; zaista, čudno je to što oni ne slede đi’e’toh nagonski. Šta je život bez časti?
Amis, s punim pravom, nije htela da kaže gde je to Avijenda pogrešila. Međutim, ona nije nikako uspevala da to sama otkrije, a biće manje osramoćena ako do tog odgovora dođe kroz razgovor. „Da“, oprezno reče Avijenda, „trebalo bi da budem kažnjena. Vreme koje sam provela u Kaemlinu preti da me oslabi."
Amis frknu. „Devojko, nisi ništa slabija nego dok si nosila koplja. Rekla bih da si prilično snažnija. Vreme koje si provela sa svojom prvosestrom važno je za tebe.“
Dakle, to nije to. Kada su Dorinda i Nadera došle po nju, kazale su joj da mora nastaviti svoju obuku. Ali za sve vreme otkad su Aijeli pošli za Arad Doman, Avijenda nije bila ničemu podučavana. Dodeljeno joj je da nosi vodu, krpi šalove i da služi čaj. Određivane su joj svakakve kazne, bez objašnjavanja šta je to loše učinila. A kada uradi nešto očigledno - kao što je odlazak u izvidnicu kada to ne bi trebalo da radi - njena kazna je uvek veća nego što prestup zavređuje.
Skoro kao da je kazna upravo ono što Mudre žele da ona nauči, ali to nije moguće. Nije ona neki mokrozemac koji mora da nauči koji su putevi časti. Čemu stalno kažnjavanje bez obrazloženja, sem da je oduči od neke teške greške koju je načinila?
Amis odveza nešto što joj je visilo sa pojasa. Vunena vrećica koju joj je pružila bila je otprilike veličine pesnice. „Zaključile smo", kaza ona, „da smo bile previše popustljive. Vreme je dragoceno i nije nam ga ostalo dovoljno da budemo istančane."
Avijenda prikri svoje iznenađenje. Njihovo prethodno kažnjavanje bilo je istančano?
„Stoga“, nastavi Amis, pružajući vrećicu, „uzećeš ovo. Unutra je seme. Neko seme je crno, drugo je smeđe, a treće je belo. Večeras, pre spavanja, razvrstaćeš ga po boji i prebrojati koliko ga koje boje ima. Ako pogrešiš, opet ćemo ga izmešati i počećeš ponovo."
Avijenda shvati da je zabezeknuta i zatetura se toliko da skoro stade. Nošenje vode je nužan posao. Krpljenje odeće je nužan posao. Spremanje je važan posao, naročito ako u maloj skupini nema gai’šaina.
Ali ovo... ali to je beskoristan posao! Ne samo da je nebitan, već i besmislen. To je kazna koja se određuje samo najtvrdoglavijim i najsramotnijima. Skoro... to je skoro kao da je Mudre smatraju za da’tsang!
„Slepnikovih mi očiju“, prošapta prisiljavajući sebe da nastavi da trči. „Šta sam to učinila?“
Amis je pogleda, ali Avijenda skrenu pogled. I jedna i druga znaju kako ona ne želi da čuje odgovor na to pitanje. Nemo uze vrećicu. Ta joj je kazna donela najviše poniženja među svim kaznama koje su joj ikada odredile.
Amis otrča da se pridruži ostalim Mudrima. Avijenda se prenu iz zatečenosti, osećajući kako joj se rešenost vrača. Možda je njena greška daleko veća nego što je mislila. Kazna koju joj je Amis odredila upravo to nagoveštava.
Otvori vrećicu i baci pogled u nju. U njoj su bile tri manje prazne vrećice od algode, čija je svrha bila da joj pomognu prilikom razvrstavanja, skoro potpuno prekrivene hiljadama sićušnih semenki. Predviđeno je da svi vide tu kaznu; nameravale su da je posrame. Šta god da je uradila, to je bilo uvredljivo ne samo Mudrima, već i svima oko nje, pa makar oni - baš kao i Avijenda - toga nisu svesni.
To samo znači da mora da bude još rešenija.
4
Suton
Gavin je gledao kako na zapadu sunce pali oblake i poslednja svetlost čili. I sunce je bilo zaklonjeno trajno tmurnim oblacima, baš kao što noću zaklanjaju zvezde od njegovih očiju. Danas su oblaci neprirodno visoko na nebu. Kada je oblačno, vrh Zmajeve planine često je skriven, ali ova gusta siva sumaglica lebdi dovoljno visoko da uglavnom jedva da dodiruje krezubi i slomljeni vrh planine.
„Hajde da ih napadnemo“, prošapta Džisao, koji je na vrhu brda čučao pored Gavina.
Gavin skrenu pogled sa sutona i osmotri i seoce ispod brda. Trebalo je da bude spokojno, izuzev možda ponekog domaćina koji poslednji put pre spavanja obilazi stoku. Trebalo je da bude polumračno i da tek nekoliko lojanica gori u prozorima dok ljudi završavaju večernje obroke.