„Pošalji glasnika", kaza Rand vojniku, nestrpljivo sklanjajući pismo u džep.
„Reci Darlinu da nastavi s novačenjem. Hoću da pozovu u vojsku svakog Tairenca koji može da drži mač i da ga ili obuči za borbu ili da ga pošalje u kovačnice. Poslednja bitka je blizu. Veoma blizu.“
„Da, moj gospodaru Zmaju", odgovori vojnik pozdravljajući.
„Reci mu da ću poslati Aša’mana kada budem želeo da krene", dodade Rand. „I dalje nameravam da ga pošaljem u Arad Doman, ali najpre moram da vidim šta su Aijeli otkrili."
Vojnik se pokloni i povuče. Rand se opet okrenu prema Morskom narodu. Jedna od njih mu priđe.
„Koramure", obrati mu se ona, klimajući glavom. Harina je bila jedna zgodna sredovečna proseda žena. Bluza joj je bila plava, toliko jarka da bi i Krpara zadivila, a imala je po pet debelih zlatnih prstenova u svakom uhu, kao i nosni lančić načičkan zlatnim medaljonima.
„Nisam očekivala da ćeš nas lično dočekati", nastavi Harina.
„Imam pitanja za tebe koja nisu mogla da čekaju."
Harina ga zatečeno pogleda. Ona je izaslanica Morskog naroda, upućena Koramuru, što je njihovo ime za Randa. Besni su na Randa zbog toga što je nedelje proveo bez nekoga od njih da pazi na njega - jer im je obećao da će ta osoba sve vreme biti s njim - ali Logan mu je pomenuo koliko su se kolebali da pošalju Harinu nazad. Zašto? Je li napredovala na svom društvenom položaju, pa postala previše važna da bi mu bila na raspolaganju? Može li neko postati previše važan da bi Koramuru bio na raspolaganju? Mnogo toga u vezi s Morskim narodom njemu nema smisla.
„Odgovoriću ako mogu", kolebljivo mu kaza Harina. Iza nje nosači počeše da prenose njene stvari kroz kapiju. Flin je stajao s druge strane i držao je otvorenom.
„Dobro", kaza Rand, koračajući napred-nazad pred njom dok je govorio. Povremeno se osećao toliko iznureno - iscrpljeno do srži - da je znao kako mora sve vreme da se kreće. Da ne staje. Ako stane, neprijatelji će ga stići. Ili to, ili će klonuti od iznurenosti - i umne i telesne.
„Reci mi sledeče", htede on da čuje dok je koračao. „Gde je brodovlje koje mi je obećano? Domanci gladuju dok žito truli na istoku. Logan je kazao da ste pristali na moje zahteve, ali nisam nigde video vaše brodove. Prošle su nedelje!"
„Naši brodovi su brzi", odbrusi mu Harina, „ali velika je razdaljina koju valja prevaliti - a moramo da plovimo pučinom kojom vladaju Seanšani. Zavojevači su bili veoma revnosni kada je o izvidnicama reč i naši brodovi su nekoliko puta morali da se okrenu i daju u beg. Zar si očekivao da ćemo ti trenutno dopremiti tu hranu? Možda si postao nestrpljiv zbog ovih zgodnih kapija, Koramure. Mi moramo da se nosimo sa stvarnostima prevoza i ratovanja bez obzira na to što ti ne moraš."
Po njenom glasu reklo bi se da će on u ovom slučaju morati da se nosi s tim stvarnostima. „Očekujem učinak", odmahnu Rand glavom. „Ne očekujem odlaganja. Znam da Vam se ne dopada to što ste prisiljeni da poštujete sporazum, ali neću da trpim odugovlačenje samo da bi se nešto dokazalo. Ljudi umiru zbog vaše sporosti."
Harina ga pogleda kao da ju je ošamario. „Zacelo", zausti ona, „Koramur neće da kaže kako mi nećemo da ispunimo našu pogodbu."
Morski narod je tvrdoglav i gord, a gospe od talasa više od većine njih. One su kao čitava rasa Aes Sedai. Pokoleba se. Ne bi trebalo da je tako vređam - samo zato sto sam izludeo od drugih stvari. „Ne", naposletku joj odgovori. „Ne, neću to da kažem. Reci mi, Harina, jesi li mnogo kažnjena zbog svog udela u našem sporazumu?"
„Obesili su me za gležnjeve, potpuno nagu, i šibali remenom sve dok više nisam mogla da vrištim." Ona se zgranuto razrogači čim joj te reči poleteše sa usana. Ljudi često govore ono što nisu nameravali da priznaju kada se nađu pod uticajem Randove prirode ta’verena.
„Zar su bili toliko strogi?", upita Rand, iskreno iznenađeno.
„Moglo je biti i gadnije. Zadržala sam položaj gospe od talasa svog klana."
Ali očigledno da joj je obraz mnogo ukaljan, ili da je navukla na sebe veliki toh, ili kako god da spaljeni Morski narod naziva čast. Čak i kada on nije prisutan, izaziva bol i patnju.
„Drago mi je da si se vratila", natera on sebe da kaže. Bez osmeha, ali mekšim glasom. Bolje od toga nije mogao. „Harina, zadivila si me svojom staloženošću."
Ona mu klimnu u znak zahvalnosti. „Držaćemo se svoje pogodbe, Korainure. Ne moraš da se bojiš."
Onda se on seti nečega drugog, jedog od provobitnih pitanja koja je nameravao da joj ih uputi. „Harina, imam jedno pomalo osetljivo pitanje u vezi s tvojim narodom."
„Možeš da pitaš", oprezno mu odgovori ona.
„Kako se Morski narod ponaša prema muškarcima koji mogu da usmeravaju?"
Ona se pokoleba. „To nije za kopnovezane."
Rand je pogleda u oči. „Ako pristaneš da odgovoriš, onda ću ja tebi zauzvrat odgovoriti na pitanje." Najbolje je izaći na kraj sa Ata’an Mijere ne pritiscima, već ponuđenom trgovinom.
Ona zastade. „Odgovoriću", kaza mu ona, „ako ti meni odgovoriš na dva pitanja."
„Odgovoriću ti na jedno", kaza on dižući jedan prst. „Ali obećavam ti da ću biti iskren koliko god mogu da budem. Dobro znaš da je to poštena pogodba. Trenutno nemam previše strpljenja."
Harina prinese prste usnama. „Onda je dogovoreno pod Svetlošću."
„Dogovoreno je“, dodade Rand. „Pod Svetlošću. Moje pitanje?"
„Muškarcima koji mogu da usmeravaju pruža se izbor", objasni Harina. „Mogu ili da skoče s pramca svog broda držeći kamen, koji im je takođe privezan za noge, ili da budu iskrcani na nekom golom ostrvu, bez hrane i vode. Ovo potonje se smatra sramotnijim, ali ima onih koji se odlučuju za to kako bi poživeli malo duže."
Istini za volju, ne razlikuje se baš previše od onoga što njegov narod čini kada smiruje muškarca. „Saidin je sada očišćen", kaza joj. „S time mora da se prestane."
Ona napući usne i pogleda ga. „Tvoj... čovek je pomenuo to, Koramure. Nekima je teško da to prihvate."
„Istina je“, odlučno joj reče.
„Nimalo ne sumnjam da si ti ubeđen da je tako."
Rand stisnu zube, boreći se da ga bes ne savlada, dok je stiskao šaku u pesnicu. Očistio je opačinu! On, Rand al’Tor, učinio je delo kakvo nije viđeno još od Doba legendi. I kako se prema tome ophode? Sa sumnjom i nevericom. Većina pretpostavlja da on ludi, pa da se stoga „čišćenje" nije ni dogodilo.
Nikada se ne veruje muškarcima koji mogu da usmeravaju - ali jedino oni mogu da potvrde ono što je Rand kazao! Zamišljao je radost i divljenje zbog te pobede, ali trebalo je da zna da se to neće dogoditi. Premda su muški Aes Sedai nekada poštovani jednako kao ženski, to je bilo davno. Vreme Džorlena Korbesana odavno je izgubljeno. Ljudi se sada sećaju samo Slamanja i Ludila.
Mrze muškarce koji usmeravaju, ali sledeči Randa, služe jednom od njih. Zar ne vide koliko je to protivrečno? Kako da ih ubedi da više nema razloga da ubijaju muškarce koji mogu da dodirnu Jednu moć? Potrebni su mu! Ma, možda je baš među tim ljudima koje Morski narod baca u okean neki novi Džorlen Korbesan!
A onda se ukoči. Džorlen Korbesan je bio jedan od najdarovitijih Aes Sedai pre Slamanja, čovek koji je izradio neke od najzadivljujućijih ter’angreala kakve je Rand u životu video. Samo što ih Rand nije video. To su sećanja Lijusa Terina, a ne njegova. Džorlenova istraživačka ustanova u Šaromu bila je uništena - a on ubijen - naletom Moći iz Rupe.