Ninaeva je pogledom potražila Randa, ili nekog njoj poznatog Aijela. Čisto sumnja da će Avijenda biti s njima; ona je sigurno u Kaemlinu sa Elejnom, i pomaže joj da osigura presto Andora. Ninaevu je i dalje mučila griža savesti zbog toga što ih je ostavila, ali neko je morao da pomogne Randu da očisti saidin. Nije mogla da ga pusti da sam radi tako nešto. Nego, gde je on?
Ninaeva stade na granici između saldejskog i novog aijelskog logora. Vojnici s kopljima klimnuše joj u znak poštovanja. Aijeli u smeđoj i zelenoj odeći klizili su preko trave, pokreta skladnih kao tekuća voda. Žene u plavim i zelenim haljinama nosile su rublje od potoka koji je tekao pored majura. Borovi širokih iglica njihali su se na vetru. U logoru je vrvelo kao na seoskom vašarištu za Bel Tin. Kuda je Kecuejn otišla? A onda oseti usmeravanje na severoistoku. Ninaeva se nasmeši pa odlučnim korakom pođe u tom smeru, tako da se čulo kako joj žuta suknja oštro šušti. To usmerava ili neka Aes Sedai ili neka Mudra. I dabome, ubrzo ugleda jedan veći aijelski šator, podignut na rubu zelenog. Pođe pravo prema njemu, a njen pogled - ili možda glas koji je prati - ohrabri saldejske vojnike da joj se sklone s puta. Device koje su čuvale ulaz nisu ni pokušale da je zaustave.
Rand je stajao u šatoru, odeven u crno i crveno, i listao karte na jednom stamenom drvenom stolu, držeći levu ruku iza leđa. Bašer je stajao pored njega, klimajući - kao da to čini samome sebi - zagledan u jednu malu kartu pred sobom.
Rand diže pogled čim Ninaeva uđe. Kada je on to počeo da toliko liči na Zaštitnika, s tim trenutnim procenjivačkim pogledom? Kada su mu oči naučile da prepoznaju svaku pretnju, a telo postalo napeto kao da svakog časa očekuje napad? Nije trebalo da dozvolim da ga ona žena odvede iz Dve Reke, pomislila je. Evo šta mu je to učinilo.
Smesta se namršti zbog sopstvene gluposti. Da je Rand ostao u Dvema Rekama, poludeo bi i možda bi ih sve uništio - naravno, pod pretpostavkom da ga u tome ne preteknu Troloci, Seni ili Izgubljeni. Da Moiraina nije došla po Randa, sada bi bio mrtav. A s njim bi nestala sva svetlost i nada koju svet ima. Samo joj je teško da se odrekne svojih starih predrasuda.
„A, Ninaeva", obrati joj se Rand, opustivši se i vrativši se svojim kartama. On pokaza Bašeru da pogleda jednu od njih, pa se opet okrenu prema njoj. „Baš sam nameravao da pošaljem nekoga po tebe. Stigli su Ruark i Baer."
Ninaeva izvi jednu obrvu i prekrsti ruke. „Je li?“, bezizražajno ga upita. „A ja pretpostavila da to što su svi ovi Aijeli u taboru znači da su nas Šaidoi napali."
Lice mu se skameni na njenu zajedljivost, a taj njegov pogled postade... opasniji. Ali onda se razvedri, odmahujući glavom, skoro kao da hoće da je razbistri. Kao da se vratilo nešto malo onog starog Randa - Randa koji je bio nevini čobanin. „Da, naravno da si ti to primetila", reče. „Drago mi je što si došla. Počećemo čim se poglavari vrate. Zahtevao sam da se najpre pobrinu da se njihovi ljudi smeste, pa da tek onda počnemo."
Mahnu joj da sedne; na podu je bilo jastuka, ali ne i stolica. Aijeli ih izbegavaju, a Rand je zasigurno želeo da se osećaju prijatno. Ninaeva ga odmeri, iznenađena zbog toga koliko je ona napeta. Ma koliko on bio uticajan, i dalje je samo vunoglavi seljak. Jeste.
Ali nije mogla da zaboravi onaj pogled u njegovim očima, onaj blesak gneva. Kaže se da je kruna iskvarila mnoge ljude. Ona namerava da se postara da se to ne desi i Randu al’Toru, ali šta bi mogla da uradi ako on iznenada reši da naredi da je bace u tamnicu? Ne bi on to valjda učinio, zar ne? Ne Rand.
Semirhag je kazala da je poludeo, pomislila je Ninaeva. Kazala je... da on čuje glasove iz svog prošlog života. Da li se to događa kada onako naheri glavu, kao da osluškuje nešto što niko drugi ne može da čuje?
Ona zadrhta. Min je bila prisutna, naravno, i sedela je u jednom uglu i čitala knjigu: Nakon Slamanja. Min je delovala previše usredsređeno na te stranice; prisluškivala je razgovor Randa i Ninaeve. Šta li ona misli o promenama koje je pretrpeo? Ona mu je bliža od ma koga drugog - toliko bliska da bi im Ninaeva održala takvu bukvicu da ne hi znali gde se nalaze, samo da su svi oni opet u Emondovom Polju. Bez obzira na to što nisu u Emondovom Polju, a ona više nije Mudrost, jasno je Randu stavila do znanja da joj to što se dešava nije milo. Njegov odgovor bio je veoma jednostavan: „Ako bih je uzeo za ženu, moja smrt bi joj nanela još veći bol.“
Naravno, još gluposti. Ako čovek namerava da se zaputi u opasnost, onda je to još veći razlog za ženidbu. Očigledno. Ninaeva sede na pod, nameštajući suknje i namerno ne razmišljajući o Lanu. On mora da prevali tako dug put i...
I ona mora da se postara da njegova veza bude preneta na nju pre nego što on stigne do Pustoši. Za svaki slučaj.
Odjednom se ispravi. Kecuejn. Ta žena nije tu; sem stražara, u šatoru su samo Rand, Ninaeva, Min i Bašer. Da li ona to namerava nešto što Ninaeva...
Kecuejn uđe. Sedokosa Aes Sedai bila je odevena u jednostavnu sivosmeđu haljinu. Ona se ne oslanja na odeću da bi privukla pažnju na sebe, već na svoj uticaj - i naravno, oni zlatni ukrasi svetlucaju joj u kosi. Korela uđe za njom.
Kecuejn izatka štit protiv prisluškivanja. Rand se nije pobunio protiv loga. On bi trebalo da više drži do sebe - ta žena gotovo da ga je ukrotila i uznemirujuće je koliko joj on toga dopušta. Kao na primer, da ispituje Semirhag. Izgubljeni su previše moćni, previše opasni da bi se bilo ko prema njima ponašao olako. Semirhag je trebalo da bude umirena istog trena kada su je zarobili... premda je Ninaevino mišljenje o tome neposredno povezano s njenim iskustvom s Mogedijen u zarobljeništvu.
Korela se nasmeši Ninaevi; ima običaj da se svima smeši. Kecuejn, po običaju, nije obraćala pažnju na Ninaevu. To joj sasvim odgovara. Ninaeva nema nikakve potrebe za njenim blagoslovom. Kecuejn misli da može da naređuje svima oko sebe samo zbog toga što je starija od svih ostalih Aes Sedai. Pa, Ninaeva pouzdano zna da starost nema mnogo veze s mudrošću. Čen Bjui je bio mator kao kamen, ali isto toliko pametan.
U narednih nekoliko minuta mnoge druge Aes Sedai i logorski zapovednici pristigoše u šator; možda je Rand zaista poslao glasnike i možda je odista hteo da pozove Ninaevu. Među pridošlicama je bila i Merisa sa svojim Zaštitnicima, među kojima je i Aša’man Džahar Narišma, sa zvoncima na krajevima pletenica. Damer Flin, Elza Penfel i nekoliko Bašerovih zapovednika lakođe su stigli. Rand je oprezno i zabrinuto dizao pogled kada svako od njih ude, ali smesta se vraćao svojim kartama. Da li ga to obuzima bezrazložan strah? Neki luđaci sumnjaju u svakoga.
Na kraju su se pojavili i Ruark i Bael, skupa s nekoliko drugih Aijela. Prošli su kroz veliki šatorski ulaz kao mačke u lovu. Za divno čudo, u toj skupini je bilo nekoliko Mudrih - koje je Ninaeva osetila kada su se približile. Kod Aijela ne događaji smatraju ili poslom za poglavare klanova, ili poslom za Mudre - baš kao u slučaju Seoskog saveta i Ženskog kruga u Dvema Rekama. Je li ih Rand pozvao da prisustvuju, ili su one iz nekog svog razloga same rešile da dođu?
Ninaeva je pogrešno pretpostavila gde je Avijenda; zgranula se kada je ugledala visoku riđokosu ženu iza Mudrih. Kada je otišla iz Kaemlina? I zašto nosi tu rasenjenu i iznošenu tkaninu?
Ninaevi se nije ukazala prilika da bilo šta pita Avijendu jer je Rand klimnuo Ruarku i ostalima, pa im pokazao da sednu, što su oni i učinili. Rand je ostao da stoji pored stola s kartama. Ruke su mu bile iza leđa i šakom je držao patrljak, delujuči zamišljeno. Nije odugovlačio. „Ispričajte mi šta ste radili u Arad Domanu", obrati se on Ruarku. „Izviđači mi kažu da ovom zemljom teško da vlada mir."