„Malo je ljudi kao što je Rodel Ituralde", kaza Bašer. On bi svakako bio od velike pomoći kad bi bio na našoj strani. Oduvek sam se pitao da li bih mogao da ga pobedim."
„Ne“, opet odgovori Rand, gledajući kartu. Sudeći po onome što je Ninaeva mogla da vidi, na karti je bilo prikazano gde su se vojske usredsredile, i sve je bilo dodatno obeleženo. Aijeli su bili uredna gomila oznaka povučenih ugljenom preko gornjeg dela Arad Domana; Ituraldeove snage bile su duboko u Almotskoj ravnici, boreći se protiv Seanšana. Sredina Arad Domana bila je pravo more rasejanih crnih obeležja, što su verovatno bile lične vojske raznih velmoža.
„Ruarče, Baele", reče Rand, „hoću da ugrabite pripadnike Saveta trgovaca."
Šatorom zavlada tišina.
„Mladiću, jesi li siguran da je to pametno?", naposletku upita Kecuejn.
„U opasnosti su od Izgubljenih", reče Rand, lupkajući prstima po karti. „Ako je Grendal zaista otela Alsalama, onda nam ništa neće vredeti da ga vratimo. On će toliko potpasti pod Prinudu da će biti kao malo dete. Ona nije istančana; nikada nije ni bila. Potrebno nam je da Savet trgovaca izabere novog kralja. To je jedini način da se ovom kraljevstvu vrati mir i red."
Bašer klimnu. „To je smelo."
„Mi nismo otmičari", namršti se Bael.
„Vi ste ono što vam kažem da jeste, Baele", tiho mu odgovori Rand.
„I dalje smo slobodan narod, Rande al’Tore", odvrati mu Ruark.
„Moj dolazak promeniće Aijele", odgovori Rand i odmahnu glavom. „Ne znam šta ćete biti kada se sve ovo završi, ali ne možete da ostanete ono što ste bili. Hoću da vi preuzmete ovaj zadatak na sebe. Od svih koji me slede, vama najviše verujem. Biće mi potrebna vaša lukavost i vaše umeće šunjanja ako ćemo da otmemo pripadnike Saveta, a da ne izazovemo još veći rat u ovoj zemlji. Vi možete da se ušunjate u njihove palate i dvorove baš kao što ste se uvukli u Kamen Tira.“
Ruark i Bael se zgledaše i namrštiše.
„Kada otmete Savet trgovaca", nastavi Rand, očigledno ne hajući za njihove brige, „uvedite Aijele u gradove kojima su ti trgovci vladali. Postarajte se da tim gradovima ne zavlada metež. Povratite red, kao što ste to učinili u Bandar Ebanu. Odatle krenete da lovite razbojnike i namećete vladavinu zakona. Morski narod će ubrzo dopremiti hranu. Najpre zauzmite gradove na obali, pa krenite ka unutrašnjosti. Za mesec dana, Domanci bi trebalo da vam prilaze, umesto da beže od vas. Ponudite im bezbednost i hranu, a red će se sam uspostaviti."
Iznenađujuće razuman plan. Rand je zaista pametan - za jednog muškarca. Ima mnogo dobrog u njemu - i možda je on zaista pravi vođa, samo kada bi mogao da ovlada svojom naravi.
Ruark nastavi da se češka po bradi. „Davrame Bašeru, pomoglo bi kada bi nas pratili neki od tvojih Saldejaca. Mokrozemci ne vole da slede Aijele. Ako mogu da se pretvaraju da su mokrozemci na čelu, onda je daleko verovatnije da će nam prilaziti."
Bašer se zasmeja. „Takođe ćemo biti lepe mete. Čim ugrabimo nekoliko pripadnika tog Trgovačkog saveta, ostatak njih će zacelo poslati ubice na nas!“
Ruark se grohotom nasmeja, kao da je to sjajna šala. Aijelska duhovitost je sama po sebi krajnje čudna. „Sačuvaćemo ti život, Davrame Bašeru. Ako nam to ne uspe, napunićemo te slamom i staviti u sedlo onog tvog konja, pa ćeš poslužiti kao sjajan tobolac za njihove strele!"
Bael se na to glasno zasmeja, a Device pored ulaza opet počeše da razgovaraju jezikom znakova.
Bašer se zasmeja, mada se činilo da ni on baš ne razume šta je tu smešno. „Jesi li siguran da je ovo ono što želiš?" upita Randa.
Rand klimnu. „Odvoj nešto vojnika i pošalji ih sa aijelskim vojskama, onako kako Ruark odluči."
„A šta je sa Ituraldeom?" upita Bašer, gledajući kartu. „Neće biti mira čini on shvati da smo napali njegovu domovinu."
Rand je na trenutak samo lupkao po karti. „Lično ću se pobrinuti za njega", naposletku odgovori.
8
Čiste košulje
To se nazivalo „nebom lučkog kapetana". Ti tmurni oblaci, koji su hirovito i mrgudno zaklanjali sunce. Možda ostali - u tom logoru odmah ispred Tar Valona - nisu primetili te trajne oblake, ali Sijuan Jeste. Nema tog moreplovca koji ih ne bi primetio. Nisu dovoljno mračni da bi bili vesnici oluje, niti dovoljno svetli da bi nagoveštavali kako će plovidba biti glatka.
Takvo nebo je nestalno. Čovek može da isplovi i da i ne vidi ni kap kiše, niti tračak olujnog vetra. A može i da se bez upozorenja nađe usred vihora. Pritvorni su ti oblaci.
Većina luka naplaćuje dnevnu nadoknadu za svako plovilo koje je u njima ukotvljeno, ali kada šiba oluja - kada nijedan ribar ne može da uhvati ulov - ta nadoknada se ih polovi ili u potpunosti ukida. Međutim, kada je ovakvo vreme, kada je oblačno ali nema dokaza da će biti oluje, lučki kapetan če naplatiti punu nadoknadu. I tako ribar mora da odluči. Ili da ostane u luci i da čeka, ili da ode u ribolov kako bi zaradio za lučki ceh. Uglavnom se ne dešava da dođe oluja. Uglavnom je bezbedno.
Ali ako oluja ipak dođe po takvom danu, obično je veoma gadna. Većina najstrašnijih orkana u istoriji izrodila se iz tog „neba lučkog kapetana". Zato neki ribari imaju i drugo ime za takve oblake. Nazivaju ih velom ribe-lava.
A vreme je već danima takvo, bez ikakvih promena. Sijuan se naježi, pa se bolje ogrnu šalom. To je loše znamenje.
Čisto je sumnjala da je mnogo ribara tog dana rešilo da isplovi.
„Sijuan?“, pozva je Lelejna, glasom u kom se čula razdraženost. „Molim te požuri. I neću više da slušam bilo kakve sujeverne gluposti o nebu. Mislim, zaista." Visoka Aes Sedai se okrenu i nastavi pločnikom.
Sujeverje?, uvređeno je pomislila Sijuan. Hiljadu pokolenja mudrosti nije sujeverje. To je zdrav razum! Ali ništa nije rekla, već je požurila za Lelejnom. Oko nje je logor Aes Sedai odanih Egveni nastavio sa svojim svakodnevnim životom, postojano kao zupčanici u satu. Ako su Aes Sedai u nečemu dobre, onda je to održavanje reda. Šatori su podignuti u skupinama, po ađasima, kao da oponašaju tlocrt Bele kule. Bilo je malo muškaraca u logoru, a i većina onih koji su bili u prolazu - vojnici koje je Garet Brin poslao nekim poslom, ili konjušari koji se staraju o konjima - brzo su završavali šta su imali. Žene koje su tu radile bile su daleko brojnije u odnosu na njih, a mnoge su otišle čak toliko daleko da su po suknjama ili grudnjacima izvezle Plamen Tar Valona.
Jedna od čudnih stvari u vezi s tim taborom - ako se izuzme činjenica da su tu umesto soba podignuti šatori i da se logorom prostiru drveni pločnici umesto popločanih hodnika - bio je broj polaznica. Sada ih ima na stotine i stotine. Zapravo, mora da ih je već preko hiljadu, što je mnogo više nego što je u Kuli bilo otkad se pamti. Kada se Aes Sedai opet ujedine, moraće da si otvore polazničke odaje koje već decenijama nisu u upotrebi. Možda će im čak biti potrebna i druga kuhinja.
Polaznice su žurile unaokolo okupljene u porodice, a većina Aes Sedai pokušavala je da ne obraća pažnju na njih. Neke su to činile iz navike; ko još obraća pažnju na polaznice? Ali druge su to činile iz nezadovoljstva. Po njihovom mišljenju, žene dovoljno stare da budu majke i babe - pri čemu mnoge od njih zaista jesu majke i babe - ne bi trebalo da se upisuju u knjigu polaznica. Ali šta da se radi? Egvena al’Ver, Amirlin Tron, obznanila je da će tako biti.
Sijuan je i dalje mogla da vidi zabezeknutost nekih Aes Sedai pored kojih je prolazila. Egvena je trebalo da bude pod budnim i pažljivim nadzorom Šta je pošlo po zlu? Kada im se Amirlin otrgla? Sijuan bi osećala daleko veće potajno zadovoljstvo zbog tih pogleda samo da se nije brinula zbog toga što je Egvena i dalje zatočena u Beloj kuli. To je zaista veo ribe-lava. Postoji mu gućnost za veliki uspeh, ali i za veliku nedaću. A onda je požurila za Lelejnom.