Выбрать главу

Ako se sada lako izvuče iz svega toga, šta će on misliti o njoj? Misliće da je on pobedio i da je ona pokazala kako ne ume da drži svoju reč. Nema šanse da ona dopusti da se to dogodi.

Sem toga, nema namere da omogući Lelejni da ona bude ta koja ju je oslobodila. To bi samo njen dug prebacilo s Brina na nju. Aes Sedai bi ga naplatila daleko tananije, ali svaki novčić bio bi joj ovako ili onako naplaćen, makar kroz zahteve koje nameće odanost.

„Lelejna", tiho kaza Sijuan, „nemam nikakve sumnje u našeg čestitog vojskovođu. Međutim, on upravlja našim vojskama. Zar mu se zaista može verovati da će raditi ono što je neophodno bez ikakvog nadzora?"

Lelejna frknu. „Nisam sigurna da se bilo kom muškarcu može verovati bez nadzora."

„Mrzim da mu perem rublje", nastavi Sijuan. Pa, zaista mrzi - bez obzira na to što neće prestati da to radi ni za sve zlato u Tar Valonu. „Ali ako sam zbog te dužnosti u njegovoj blizini, s načuljenim ušima..."

„Da", kaza Lelejna, lagano klimnuvši glavom. „Uviđam da si u pravu. Sijuan, neću zaboraviti tvoju žrtvu. U redu, slobodna si da se povučeš."

Lelejna se okrenu, bacivši pogled na svoju ruku, kao da čezne za nečim. Verovatno sanja o danu kada će ona - kao Amirlin - moći da pruži svoj prsten Velike zmije na poljubac kada se rastaje s drugom sestrom. Svetlosti, ali Egvena mora da se što pre vrati. Uljem premazana srebrozuba! Plamena uljem premazana srebrozuba!

Sijuan pođe ka rubu logora Aes Sedai. Brinova vojska opkoljavala je njihov logor obrazujući veliki prsten, ali ona je bila na suprotnoj strani tog prstena. Biće joj potrebno dobrih pola sata da stigne do njegovog zapovedničkog položaja. Srećom, našla je nekog vozara koji je tovario potrepštine da ih kroz kapiju preveze do vojske. Oniži prosedi čovek smesta je pristao da je pusti da se vozi s repama, mada je delovao zbunjeno zbog toga što nije htela da uzme konja, kako priliči njenom položaju jedne Aes Sedai. Pa, nije toliko daleko, a vožnja s povrćem je sudbina daleko manje ponižavajuća nego da bude prisiljena da se trucka na konjskim leđima. Ako Garet Brin bude hteo da se žali zbog njenog kašnjenja, održaće mu bukvicu - svakako će mu održati!

Zavalila se uz jednu vreću repe, pustivši da joj noge u smeđim suknjama vise preko kraja kola. Dok su se taljige kotrljale uz blagi uspon, pružao joj sc pogled na logor Aes Sedai - s belim šatorima i uređen poput nekog grada. Oko njega je bio prsten vojske, s manjim šatorima podignutim u urednim pravim linijama, a oko njih je bio sve veći prsten logorskih sledbenika.

Iza svega toga krajolik je bio smeđ sada kada su se zimski snegovi istopili, ali nema prolećnog rastinja. Okolina je bila načičkana gustišima žbunastog hrasta; senke u dolinama i vijugavi stubovi dima iz odžaka ukazivali su na to da su u daljini neka sela. Iznenađujuće je kako joj je ta ravnica dobro poznata i draga. Kada je prvi put došla u Belu kulu, bila je ubeđena da nikada neće zavoleti tu kopnom opkoljenu seosku sredinu.

Sada, kada je više godina proživela u Tar Valonu nego u Tiru, ponekad joj je teško da se priseti one devojčice koja je krpila mreže i sa ocem rano izjutra plovila u ribu. Postala je nešto drugo, žena koja umesto ribom trguje tajnama.

Tajne, te silne tajne koje svime vladaju. Postale su joj život. Nije znala za ljubav, sem kratkotrajnih mladalačkih veza. Nije imala vremena za veze, niti mnogo prostora za prijateljstva. Usredsredila se samo na jedno: nalaženje Ponovorođenog Zmaja. Pomaganje njemu, davanje smernica njemu i, uz malo nade, obuzdavanje njega.

Moiraina je poginula na tom istom zadatku, ali ona je makar imala prilike da se nagleda sveta. Sijuan je omatorila - duhom, ako već ne telom - zavučena u Kulu, povlačeći svoje uzice i terajući svet da igra kako ona svira. Postigla je neke dobre stvari. Vreme će reći jesu li ti njeni napori bili dovoljni.

Ne žali zbog svog života. Ali u tom trenutku, dok je prolazila pored vojnih Šatora - a taljige se tresle od rupa i brazdi u putu, tako da su zveketale kao suve riblje kosti u loncu - zavidila je Moiraini. Koliko se puta Sijuan potrudila da kroz prozor pogleda taj prelepi zeleni krajolik, pre nego što je sve uvelo i postalo bolešljivo? Ona i Moiraina tako su se naporno borile da spasu ovaj svet, ali ostavile su sebe bez ičega na svetu u čemu bi mogle da uživaju.

Možda je Sijuan pogrešila kada je ostala s Plavima, za razliku od Leane, koja je iskoristila priliku kakvu joj je pružilo to što je umirena i Isceljena da promeni ađah i stupi u Zeleni. Ne, pomislila je Sijuan dok su se kola tresla i dok se osećao opori miris repe. Ne, i dalje sam usredsređena na spasavanje ovog sveta, plamen ga spalio. Ona neće prelaziti u Zeleni. Mada, kada pomisli na Brina, ipak poželi da je Plavi u ponečem sličniji Zelenom.

Sijuan koja je bila Amirlin nije imala vremena za veze, ali šta je sa Sijuan poslušnicom? Navođenje ljudi da rade ono što želiš pomoću tihih obmana zahteva daleko više umeća i veština nego prisiljavanje pomoću sve sile koju ima Amirlin Tron, a pokazalo se da je to takođe više ispunjava. Ali upravo stoga nema ni teško breme odgovornosti koje je osećala svih onih godina provedenih na čelu Bele kule. Ima li, možda, u njenom životu mesta za još nekoliko promena?

Kola stigoše do suprotne strane vojnog tabora, a ona odmahnu glavom zbog sopstvene gluposti, a onda skoči na tle, pa u znak zahvalnosti klimnu vozaru. Zar je ona devojčica, jedva dovoljno stara za svoj prvi celodnevni lov na crnu ribu? Nema svrhe razmišljati o Brinu na taj način. Bar ne trenutno. Mnogo toga ima da uradi.

Krenula je rubom logora, tako da su joj vojni šatori ostali s leve strane. Smrkavalo se, a svetiljke koje su sagorevale dragoceno ulje obasjavale su straćare i šatore podignute bez ikakvog reda s njene desne strane. Ispred nje, mala kružna palisada bila je podignuta na vojnoj strani. Nije obuhvatala čitavu vojsku - zapravo, palisada je bila tek tolika da u njoj bude nekoliko desetina zapovedničkih šatora i nekoliko većih šatora za sastanke. Namena te palisade bila je da u slučaju nužde služi kao utvrda, ali i da uvek bude središte vojske - Brin je smatrao da je pametno imati opipljivu prepreku koja razdvaja tabor od mesta gde on održava sastanke sa svojim nižim zapovednicima. S obzirom na svu pometnju u logoru onih koji su se sakupili da prate vojsku i s tako dugim obodom tabora koji je trebalo obilaziti, uhodama bi bilo previše lako da se u suprotnom prikradu njegovim šatorima.

Palisada je bila završena svega tri četvrtine, ali rad na njoj napreduje veoma brzo. Možda će s vremenom on rešiti da ipak tim stubovima okruži čitavu vojsku - ako opsada potraje dovoljno dugo. Brin je za sada bio mišljenja da jedno malo, utvrđeno zapovedničko sedište vojnicima govori ne samo o bezbednosti, već i zrači izvesnim ugledom.

Osam stopa dugi drveni kočevi dizali su se iz tla ispred nje kao nekakav red stražara, šiljcima prema nebu. Za vreme opsade vojskovođa obično ima više nego dovoljno ljudske snage za takve poslove. Stražari na kapiji palisade znali su da nju treba da propuste, pa je brzo otišla do Brinovog šatora. Ona zaista ima rublja za pranje, ali najveći deo toga verovatno će morati da sačeka do jutra. Trebalo bi da se nađe sa Egvenom u Tel’aran’riodu čim padne mrak, a sjaj sutona već je počeo da bledi.

Kao i obično, Brinov šator je bio tek slabašno osvetljen. Dok se većina ljudi napolju razbacivala uljem, on je škrtario. Većina njegovih ljudi živi bolje od njega. Budala od čoveka. Sijuan uđe u šator a da se nije najavila. Ako je on dovoljno glup da se ne presvlači iza paravana, onda je dovoljno glup da ga ona gleda kako to radi.

Sedeo je za svojim stolom i radio na svetlosti jedne jedine svece. Izgleda da je čitao izveštaje izviđača.

Sijuan frknu, pustivši da šatorsko krilo padne za njom. Nijedna jedina svetiljka! Taj čovek! „Garete Brine, upropastićeš oči čitajući na tako slabom svetlu."