„Proveo sam veći deo svog života čitajući na svetlosti jedne sveće, Sijuan“, odgovori joj on, okrećući novi list i ne dižući pogled. „I samo da znaš da mi je vid jednako dobar kao kada sam bio dečak.“
„O?“, upita Sijuan. „Dakle, hoćeš da kažeš da ti je vid i u mladosti bio slab?“
Brin se isceri, ali nastavi da čita. Sijuan glasno frknu, kako bi bila sigurna da če je čuti, pa izatka kuglu svetlosti i posla je da lebdi iznad njegovog stola. Budala muška. Nema ona namere da mu dopusti da toliko oslepi i pogine u bici od nekog napada koji neće primetiti. Nakon što je postavila svetlo pored njegove glave - možda ipak malčice preblizu da bi mu bilo prijatno a da se ne pomeri - otišla je da skine odeću s kanapa za rublje koji je razvukla sredinom šatora. On se ni u jednom trenutku nije pobunio zbog toga što je raširila konopac za sušenje po sredini šatora, niti zbog toga što rublje suši u šatoru, pa ga nije ni skinuo. To je bilo razočarenje. Radovala se tome što će ga zbog toga grditi.
„Jedna žena iz spoljnog logora danas mi je prišla", kaza Brin, pomerivši stolicu u stranu, pa uzevši još jednu hrpu stranica. „Ponudila mi je usluge pranja rublja. Okupila je pralje u logoru i tvrdi da može da mi pere stvari daleko brže i bolje od jedne rasejane služavke."
Sijuan se ukoči, pa krajičkom oka pogleda Brina, koji je listao svoje hartije. Njegova jaka vilica bila je sleva obasjana ravnomernom belom svetlošću njene kugle, a zdesna treperavom narandžastom svetlošću sveće. Neki ljudi u starosti deluju nejako, a drugi umorno ili zapušteno. Brin je jednostavno postao dostojanstven, kao nekakav stub isklesan rukom majstora vajara, pa prepušten zubu vremena. Godine nisu umanjile Brinovu delotvornost niti snagu. Jednostavno su mu porosile slepoočnice srebrom i naborale lice mudrošću.
„A šta si ti kazao toj ženi?“, upita ona.
Brin okrenu list. „Kazao sam joj da sam zadovoljan pranjem mog rublja." On diže glavu i pogleda je. „Sijuan, moram reći da sam iznenađen. Pretpostavljao sam da se jedna Aes Sedai neće preterano razumeti u takve poslove, ali moje uniforme su retko kada bile u tako savršenom spoju uštirkanosti i udobnosti. Za to te treba pohvaliti."
Ona se okrenu od njega, skrivajući da je pocrvenela. Budala jedna! Pred njom su kraljevi klečali! Obmanjivala je Aes Sedai i pripremila spas čitavog čovečanstva! A on je hvali zato što je dobra pralja!
Stvar je u tome što je za Brina to bila iskrena i značajna pohvala. On ne gleda s visine pralje, niti glasnike. On se prema svima ponaša ravnopravno. Niko ne dobija na ugledu u očima Gareta Brina time što je kralj ili kraljica - čovek dobija na ugledu time što poštuje svoje zavete i izvršava svoju dužnost. Njemu je pohvala zbog dobrog pranja jednako značajna kao odlikovanje dodeljeno nekom vojniku koji nije pobegao pred neprijateljem.
Ona ga opet pogleda. I dalje je gleda. Budala jedna! Žurno skide još jednu njegovu košulju i poče da je presavija.
„Nikada mi nisi do kraja objasnila zašto si prekršila zavet", kaza joj on.
Sijuan se ukoči, gledajući zadnji zid šatora, po kom su poigravale senke od rublja i dalje okačenog na konopcu. „Mislila sam da si razumeo“, reče mu ona, nastavljajući da presavija košulju. „Imala sam važne vesti za Aes Sedai u Salidaru. Sem toga, nisam mogla dopustiti da Logan bude na slobodi. Morala sam da ga nađem i da ga odvedem u Salidar.“
„To su izgovori", primeti Brin. „O, znam da je sve to istina - ali ti si Aes Sedai. Možeš da navedeš četiri činjenice i da ih iskoristiš za prikrivanje istine jednako uspešno kao što bi se neko drugi poslužio lažima."
„Dakle, hoćeš da tvrdiš kako sam ja lažljivica?“, zatraži da čuje ona.
„Ne“ odgovori Brin. „Samo da si prekršila zakletvu."
Ona ga razrogačeno pogleda. Ma, ima da mu...
A onda se pokoleba. Gledao ju je, obasjan s dva izvora svetlosti, zamišljenog pogleda. Suzdržanog, ali ne optužujućeg. „Znaš, to me je pitanje dovelo ovamo", reče joj. „Zato sam te čitavim putem proganjao. Zato sam se naposletku zavetovao ovim pobunjenim Aes Sedai, mada nisam imao želje da budem uvučen u još jedan rat kod Tar Valona. Sve sam to učinio zato što sam morao da razumem. Morao sam da znam. Zašto? Zašto bi jedna žena s takvim očima - takvim strastvenim očima, koje bude jezu u čoveku - prekršila svoju zakletvu."
„Kazala sam da ću se vratiti i ispuniti taj zavet", odgovori Sijuan, pa se okrenu od njega i rasprostre košulju ispred sebe da bi je ispravila.
„Još jedan izgovor", tiho kaza on. „Još jedan odgovor od jedne Aes Sedai. Hoću li ikada čuti istinu od tebe, Sijuan Sanče? Je li iko ikada čuo istinu od tebe?" On uzdahnu, ona začu šuštanje hartije, a svetlost sveće zatreperila je od njegovih blagih pokreta dok se vraćao čitanju svojih izveštaja.
„Dok sam još bila Prihvaćena u Beloj kuli", tiho kaza Sijuan, „bila sam jedna od četiri osobe prisutne prilikom Proricanja kojim je najavljeno rođenje Ponovorođenog Zmaja na padinama Zmajeve planine."
Njegovo šuštanje potpuno prestade.
„Jedna od ostalih prisutnih", nastavi Sijuan, „preminula je na licu mesta. Druga je umrla ubrzo nakon toga. Uverena sam da je nju - samu Amirlin Tron - umorio Crni ađah. Da, postoji. Ako ikome drugom kažeš da sam to priznala, iščupaću ti jezik.
U svakom slučaju, pre nego što je umrla, Amirlin je poslala Aes Sedai da traže Zmaja. Jedna po jedna, te žene su nestale. Crne mora da su mučenjem izvukle njihova imena iz Tamre pre nego što su je ubile. Ona ih ne bi tako lako odala. Ponekad se i dalje ježim kada pomislim šta je sve zacelo pretrpela.
Ubrzo smo ostale samo nas dve koje smo znale šta se dogodilo. Moiraina i ja. Nije trebalo da čujemo Proricanje. Bile smo samo Prihvaćene i u toj prostoriji našle smo se slučajno. Ubeđena sam da je Tamri nekako pošlo za rukom da sakrije od Crnih kako se zovemo - jer da to nije učinila, nesumnjivo bismo bile ubijene baš kao ostale.
I tako smo preostale samo nas dve. Jedine dve osobe na svetu koje su znale šta se bliži. To jest, jedine dve koje su služile Svetlosti. I stoga sam učinila ono što sam morala, Garete Brine. Posvetila sam svoj život pripremi za Zmajev dolazak. Zaklela sam se da ću nas provesti kroz Poslednju bitku. Da ću učiniti šta god bude neophodno - šta god - kako bih nosila to breme koje mi je dato. Postojala je samo još jedna osoba kojoj sam mogla da verujem, a ona je sada mrtva."
Sijuan se okrenu i pogleda ga preko šatora u oči. Lahor zamreška zidove Šatora i plamen sveće zatreperi od strujanja vazduha, ali Brin je nepomično sedeo i gledao je.
„I tako, Garete Brine", nastavi ona, „morala sam da odložim ispunjenje zakletve koju sam tebi dala zbog toga što sam imala druge zakletve. Zavetovala sam se da ću ovo sprovesti do kraja, a Zmaj se još nije suočio sa svojom sudbinom kod Šajol Gula. Svako mora da ispunjava zakletve po njihovom redosledu važnosti. Kada sam ti se zaklela, nisam ti obećala da ću te smesta služiti. Namerno sam pazila na to. Ti to možda zoveš igrom reči kakvom se služe Aes Sedai. Ja to zovem nečim drugim."
„A to je?“, upita je on.
„Neophodnim postupkom da bi se ti zaštitio, Garete Brine - ti, tvoje zemlje i tvoji ljudi. Kriviš me zbog gubitka jednog ambara i nekoliko krava. Pa, predlažem ti da razmisliš o cehu koji će tvoji ljudi platiti ako Ponovorođeni Zmaj pretrpi neuspeh. Ponekad se cena mora platiti kako bi se značajnija dužnost ispunila. Očekivala sam da će jedan vojnik to razumeti."
„Trebalo je da mi kažeš", reče joj on, i dalje je gledajući pravo u oči. „Trebalo je da objasniš ko si."
„Šta", upita Sijuan. „Da li bi mi poverovao?"
On se pokoleba.
„Sem toga", iskreno mu kaza ona, „nisam ti verovala. Koliko se sećam, naš prethodni sastanak nije bio naročito... prijatan. Jesam li smela da se igram lime, Garete Brine, i to sa čovekom kog ne poznajem? Da li sam mogla da mu odam tajne koje samo ja znam i koje su morale da se prenesu novoj Amirlin Tron? Je li trebalo da protraćim makar i tren kada čitav svet nosi omču oko vrata?"