„Ko?"
„Delana Moselejn", odgovori Sijuan. „Hi njena služavka, Halima. Najverovatnije da je reč o Halimi, pošto ja veoma dugo poznajem Delanu.“ Egvena samo malo razrogači oči. Halima je nju služila. Egvenu je dodirivao i služio jedan od Izgubljenih. Dobro je prihvatila te vesti, kao prava Amirlin.
„Ali Anaiju je ubio muškarac", primeti Egvena. „Jesu li ta ubistva po nečemu drugačija?"
„Ne. Anaiju nije ubio muškarac, več žena koja je koristila saidin. Mora da je bilo tako - to je jedino što ima smisla.
Egvena lagano klimnu. Sve je moguće kada je reč o Mračnom. Sijuan se nasmeši od zadovoljstva i ponosa. Ta devojka uči da bude Amirlin. Svetlosti, ona jeste Amirlin!
„Ima još nečeg?", upita Egvena.
„Ne što se te teme tiče", odgovori Sijuan. „Nažalost, pobegle su od nas. Nestale su istog dana kada smo ih otkrile."
„Pitam se šta ih je upozorilo."
„Pa, to je povezano s drugim stvarima koje moram da ti kažem." Sijuan duboko udahnu. Najgore je prošlo, ali ni naredni deo nije baš lagan. „Toga dana je bio sastanak Dvorane, kom je prisustvovala Delana. Na tom sastanku jedan Aša’man je izjavio kako oseća da u logoru neki muškarac usmerava. Mislimo da joj je to stavilo do znanja da je otkrivena. To smo povezale tek pošto je Delana pobegla. Isti taj Aša’man nam je ispričao da je jedan njegov saborac susreo ženu koja može da usmerava saidin."
„A zašto je Aša’man bio u logoru?", ledeno upita Egvena.
„Bio je poslat kao izaslanik", objasni Sijuan. „Od Ponovorođenog Zmaja. Majko, izgleda da su neki od tih ljudi koji slede Al’Tora vezali za sebe Aes Sedai."
Egvena samo jednom trepnu. „Da. Čula sam glasine o tome, ali nadala sam se da su preterane. Je li taj Aša’man rekao ko je Randu dao dozvolu da počini takvo zlodelo?"
„On je Ponovorođeni Zmaj", namršti se Sijuan. „Mislim da on smatra kako njemu dozvola nije potrebna. Ali, u njegovu odbranu, izgleda da nije znao šta se dešava. Žene koje su njegovi ljudi vezali za sebe poslala je Elaida s naređenjem da unište Crnu kulu."
„Da“, napokon Egvena pokaza tračak osećanja. „Dakle, glasine su istinite. Čak suviše istinite." Njena prelepa haljina zadrža svoj kroj, ali postade tamno-smeđa kao aijelska odeća. Egvena kao da nije ni primetila tu promenu. „Zar nedaćama obeleženoj Elaidinoj vladavini nikada neće doći kraj?"
Sijuan samo odmahnu glavom. „Ponuđeno nam je četrdeset sedam Aša’mana, kao svojevrsna nadoknada, da ih mi vežemo za sebe. To teško da je poštena razmena, ali Dvorana je odlučila da, bez obzira na to, prihvati tu ponudu."
„I treba“, kaza Egvena. „Moraćemo da se pobrinemo za tu Zmajevu glupost nešto kasnije. Možda su njegovi ljudi delali bez njegovih neposrednih naređenja, ali Rand mora da preuzme odgovornost za to. Muškarci. Koji za sebe vezuju žene!“
„Tvrde da je saidin očišćen", kaza Sijuan.
Egvena izvi obrvu, ali ne usprotivi se tome. „Da", kaza, „rekla bih da je to razumna mogućnost. Naravno, biće nam potrebno da to potvrdimo. Ali opačina se pojavila kada se činilo da je bitka dobijena; zašto se ne bi desilo da nestane kada izgleda kao da sve odlazi u čisto ludilo?"
„Nisam o tome tako razmišljala", odgovori Sijuan. „Pa šta da radimo, majko?"
„Neka se Dvorana postara za to", kaza Egvena. „Izgleda da im to dobro ide od ruke."
„Bolje bi im išlo kada bi se ti vratila, majko."
„S vremenom ću se vratiti", odgovori Egvena. Zavali se u stolicu i ukrsti prste u krilu, nekako delujući znatno starije nego što bi joj se to po licu reklo. „Za sada moram da budem ovde. Moraćeš da se postaraš da Dvorana radi ono što bi trebalo. Imam velikog poverenja u tebe."
„I zahvalna sam na tome, majko", odgovori Sijuan, držeći sav svoj osećaj osujećenosti u sebi. „Ali počinju da se otržu mom navođenju. Lelejna je počela da se ponaša kao druga Amirlin - i to čini pretvarajući se da podržava tebe. Uvidela je da delanjem u tvoje ime zapravo služi sebi."
Egvena napući usne. „Mislila bih da će Romanda biti u prednosti, uzevši u obzir to da je ona otkrila Izgubljenog."
„Mislim da je ona pretpostavila da će biti u prednosti", odgovori Sijuan, „ali previše je vremena provela uživajući u svojoj pobedi. Lelejna je, uz prilično truda i napora, postala najodaniji sluga kakvog je ma koja Amirlin u istoriji imala. Kako priča, čovek bi pomislio da ste vas dve najbliže prijateljice. Postavila me je za svoju poslušnicu i svaki put kada se Dvorana sastane, od nje se čuje Egvena je htela ovo ili Setite se šta je Egvena kazala kada smo to učinile
„Pametno", primeti Egvena.
„Briljantno", uzdahnu Sijuan. „Ali znamo da će jedna od njih na kraju steći ogromnu prednost nad drugom. Stalno je skrećem ka Romandi, ali ne znam koliko će mi dugo polaziti za rukom da joj skrećem pažnju."
„Učini najbolje što možeš", reče joj Egvena. „Ali ništa ti ne brini ako Lelejna ne pristane na to da joj pažnja bude skrenuta."
Sijuan se namršti. „Ali ona ti krade mesto!"
„Time što ga gradi", smešeći se odgovori Egvena. Tek tada primeti da joj je haljina postala smeđa, pa je za tren oka vrati nazad, i ne prekidajući razgovor.
„Elejnin pokušaj urodiće plodom samo ako se ja ne vratim. Ona koristi mene kao izvorište vlasti. Kada se budem vratila, neće imati drugog izbora no da prihvati moje vodstvo. Sav svoj trud utrošiće na izgradnju mog ugleda."
„A šta ako se ne vratiš, majko?“, tiho upita Sijuan.
„Onda će biti bolje da Aes Sedai imaju snažnu predvodnicu", odgovori Egvena. „Ako Lelejna bude ta koja će za sebe osigurati toliku snagu, onda neka tako i bude."
„Znaš, ona ima dobrih razloga da se postara da se ne vratiš", saopšti joj Sijuan. „U najbolju ruku - sve što ima stavlja kao ulog protiv tebe."
„Pa, ne možeš je kriviti zbog toga." Egvena se opusti dovoljno da se namršti. „I ja bih bila u iskušenju da se kladim protiv sebe, samo da sam napolju. Sijuan, jednostavno ćeš morati da izađeš s njom na kraj. Ne mogu dopustiti da budem rasejana. Ne kada ovde vidim toliko mnogo mogućnosti za uspeh i ne kada je cena za neuspeh tako velika."
Sijuan je dobro znala kada Egvena tvrdoglavo stisne vilicu. Noćas je neće ubediti. Sijuan će jednostavno morati da se prilikom njihovog narednog postanka opet okuša u tome.
Zbog svega toga - čišćenja saidina, Aša’mana, mrvljenja Kule - naježila se i zadrhtala krajnje nelagodno. Mada se većim delom svog života pripremala z.i ovaj čas, i dalje je duboko uznemirava to što su ti dani napokon svanuli. „Poslednja bitka zaista se bliži", kaza Sijuan, mahom samoj sebi.
„Zaista", ozbiljno odgovori Egvena.
„A ja moram da se suočim s njom s jedva tračkom svojih nekadašnjih moći", mršteći se kaza Sijuan.
„Pa, možda možemo da ti nabavimo angreal kada se Kula zaceli", primeti Egvena. „Kada pojašemo protiv Senke, koristićemo sve što imamo."
Sijuan se nasmeši. „To bi bilo lepo, ali ne nužno. Valjda gunđam iz navike. Zapravo, učim kako da se nosim sa svojim... novim okolnostima. Sada kada nam uvidela da to ima svojih prednosti... nije mi tako teško da to istrpim."
Egvena se namršti, kao da pokušava da shvati kakve to prednosti smanjena snaga može da donese. Naposletku, samo odmahnu glavom. „Elejna mi je jednom spomenula prostoriju u Kuli prepunu predmeta moći. Pretpostavljam da ta prostorija zaista postoji?"
„Naravno", reče Sijuan. „To je skladište u podrumu. Nalazi se na drugom nivou podruma, na severoistočnoj strani. To je sobica sa običnim drvenim vratima, ali ne možeš da je promašiš. To je jedina prostorija u zaključanom hodniku."
Egvena klimnu sama za sebe. „Pa, ne mogu poraziti Elaidu sirovom silom ali svejedno je lepo znati za to. Imaš li o još nečemu da me izvestiš?"
„Trenutno ne, majko", odgovori Sijuan.