Vatra se povukla; ostala je samo čađava hrpa, iz koje je zračila velika vrelina. Zid pored nje i čitav ulaz pretvorili su se u razjapljenu pocrnelu rupu. Avijenda nastavi da povlači vodu i da je baca na tu garež, mada je počela da se oseća izuzetno umorno. Upravljanje tolikom vodom od nje je zahtevalo da usmerava skoro do svojih krajnjih granica.
Ubrzo voda prestade da šišti. Avijenda smanji svoj tok, pa ga onda pusti da potpuno stane. Tle oko nje bilo je natopljeno, počrnelo i snažno se osećao miris vlažnog pepela. Komadići drveta i gareži plutali su po blatanjavoj vodi, a i upe koje su nastale kada je iz tla istrgla komade zemlje pretvorile su se u bare. Kolebljivo je pošla napred, kako bi pogledala grudvu u koju su se pretvorili ostaci nesrećnog vojnika. Bila je staklasta i crna, kao opsidijan, i presijavala je od vode. Avijenda uze parče oprljenog drveta - koje je sila njenog vodenog stuba odlomila od zida - i gurnu tu hrpu. Bila je čvrsta i nepomična.
„Plamen te spalio!", zaurla neko. Avijenda diže pogled. Rand al’Tor prođe kroz razjapljenu rupu u koju se sada prednji deo vlastelinske kuće pretvorio. Zagleda se u nebo i zatrese pesnicom. „Mene tražiš! Ubrzo ćeš imati taj svoj rat!“
„Rande", kolebljivo mu se obrati Avijenda. Vojnici su se okupili na travniku, delujući zabrinuto, kao da očekuju bitku. Zbunjene sluge proviriše iz prostorije na majuru. Sve je to trajalo manje od pet minuta.
„Zaustaviću te!“, zaurla Rand, tako da se i slugama i vojnicima oteše uzvici ili aha. „Čuješ li me! Dolazim po tebe! Ne traći svoju moć! Biće ti potrebna protiv mene!"
„Rande!“, viknu Avijenda.
On se ukoči, pa je ošamućeno pogleda. Ona ga pogleda pravo u oči i oseti njegov bes, skoro kao vrelinu onog plamena od pre nekoliko trenutaka. On se okrenu i ljutito vrati u zgradu, pa pođe uz garavo drveno stepenište.
„Svetlosti!", začu se jedan bojažljivi glas. „Da li se ovakve stvari često dešavaju kada je on u blizini?"
Avijenda se okrenu i ugleda mladića u nepoznatoj uniformi kako stoji i gleda šta se dešava. Bio je vižljast, svetlosmeđe kose i bakarne puti - nije upamtila kako se zove, ali bila je prilično sigurna da je on jedan od zapovednika koje je Rand doveo sa sobom nakon sastanka s Rodelom Ituraldeom.
Okrenu se prema metežu, slušajući kako vojnici u daljini uzvikuju naređenja. Bašer je stigao i preuzeo zapovedništvo, naređujući ljudima da motre na rub logora, mada im je verovatno samo davao nešto da rade. To nije početak napada. To je samo još jedan od dodira Mračnoga po svetu, kao što se meso kvari, bube i pacovi pojavljuju ni iz čega i ljudi umiru od čudnih bolesti.
„Da“, odgovori Avijenda na čovekovo pitanje, „često se dešava. Makar češće u blizini Kar’a’karna nego na drugim mestima. Je li među tvojim ljudima bilo sličnih događaja?"
„Čuo sam priče", odgovori on. „Samo sam ih zanemarivao."
„Nisu sve priče preterivanja", odgovori ona, gledajući počrnele ostatke onog vojnika. „Zatvor Mračnoga je slab."
„Krvavi pepeo", kaza mladić okrećući se. „Rodele, u šta si nas to uvukao?" Čovek odmahnu glavom i ode odsečnim koracima.
Bašerovi niži zapovednici stadoše da uzvikuju naređenja, okupljajući ljude kako bi počeli sa čišćenjem. Da li će Rand sada napustiti taj majur? Kada se mehurovi zla pojave, ljudi često žele da odu. Mada, kroz vezu s njim nije osećala nikakvu užurbanost. Zapravo... izgleda da se vratio na spavanje! Raspoloženje tog čoveka postalo je nestalno kao Elejnino u trudnoći.
Avijenda odmahnu glavom i poče da skuplja spaljene komade drveta, kako bi pomogla sa čišćenjem. Dok je radila, nekoliko Aes Sedai izađe iz zgrade i poče da zagleda kolika je šteta. Čitav prednji deo majura bio je čađav, a rupa na mestu gde se do maločas nalazio ulaz bila je najmanje petnaest stopa široka. Jedna od žena, Merisa, odmeri Avijendu od glave do pete. „Šteta", reče.
Avijenda se uspravi, dižući parče čađavog drveta. Odeća joj je i daljo potpuno mokra. Pošto je sunce skriveno onim oblacima, proći će mnogo pro nego što se osuši. „Šteta?", upita. „Zbog majura?" Dežmekasti lord Telen, vlasnik kuće, ječao je sebi u bradu sedeći na jednoj stoličici u ulaznom hodniku, brišući znoj sa čela i odmahujući glavom.
„Ne", odgovori Merisa. „Šteta zbog tebe, dete. Tvoje umeće s tkanjem zaista je zadivljujuće. Da si bila u Beloj kuli, već bi postala Aes Sedai. Tvoje tkanje - pomalo je grubo, ali brzo bi naučila kako da to popraviš, samo da le sestre podučavaju."
Začu se glasan frktaj i Avijenda se munjevito okrenu. Melaina je stajala iza nje. Zlatokosa Mudra prekrstila je ruke ispod nedara, a trbuh je već počeo da joj se ističe zbog trudnoće. Po izrazu njenog lica videlo se da joj nije sve po volji. Kako je Avijenda samo dopustila da joj ta žena priđe s leđa, a da ona to ne čuje? Zbog iznurenosti je postala nemarna.
Melaina i Merisa su se dugo gledale - a onda se visoka Aes Sedai okrenu u mestu tako brzo da joj se zelene suknje zavijoriše i ode da razgovara sa slugama zarobljenim u požaru, pitajući ih je li nekome potrebno Lečenje. Melaina ju je gledala kako odlazi, pa odmahnula glavom. „Nepodnošljiva žena“, promrlja. „Kad se samo setim kakvo smo mišljenje nekada imale o njima!"
„Mudra?", upita Avijenda.
„Avijenda, ja sam snažnija od većine Aes Sedai, a ti si daleko snažnija od mene. Ti tkanjima vladaš i razumeš ih u meri tolikoj da se većina nas oseća posramljeno. Druge se upinju da nauče ono što je tebi prorodno. Grubo tkanje, rekla je! Čisto sumnjam da je bilo koja Aes Sedai, sem možda Kecuejn Sedai, mogla da izvede ono što si ti upravo učinila sa onim vodenim stubom. Premeštanje vode na toliku razdaljinu zahtevalo je da koristiš rečni tok i pritisak."
„Zar sam to uradila?", trepćući upita Avijenda.
Melaina je pogleda, pa onda opet frknu, ali tiho i sebi u bradu. „Da, to si uradila. Dete, ti imaš tako veliki dar."
Avijendi se srce napuni ponosom zbog te pohvale; Mudre retko kada hvale, ali to je uvek iskreno.
„Ali nećeš da naučiš", nastavi Melaina. „Nema mnogo vremena! Evo, Imam još jedno pitanje za tebe. Šta misliš o nameri Randa al’Tora da otme ove domanske trgovačke poglavare?"
Avijenda opet trepnu; bila je toliko umorna da je jedva razmišljala. To što Domanci uopšte biraju trgovce za vođe prkosi zdravom razumu. Kako da trgovac predvodi ljude? Zar trgovci ne moraju da se usredsrede na svoju i obu? To je besmisleno. Hoće li mokrozemci ikada prestati da je zapanjuju svojim čudnim običajima?
I zašto je Melaina to pita baš sada?"
„Mudra, njegov plan mi deluje dobro", odgovori Avijenda. „Ali koplja ne vole to što se koriste za otmice. Mislim da je Kar’a’karn trebalo da govori kao da nudi zaštitu - prisilnu zaštitu - trgovcima. Poglavari bi bolje odgovorili da im je rečeno kako će da štite, a ne da otimaju."
„Ma kako se to zvalo, na kraju bi radili isto.“
„Ali bitno je kako se nešto naziva", odgovori Avijenda. „Nije neiskreno ako su oba pojma istinita."
Melainine oči zablistaše, a Avijenda primeti tračak smeška na njenim usnama. „Šta još misliš o sastanku?"
„Rand al’Tor izgleda i dalje misli da Kar’a’karn može da donosi odluke kao mokrozemski kralj. To je moja sramota. Nisam mu objasnila kako treba da se ponaša."
Melaina odmahnu rukom. „Tu nema tvoje sramote. Svi znamo koliko je Kar’a’karn tvrdoglav. I Mudre su pokušale, ali nijednoj nije pošlo za rukom da ga obuči kako treba."
Dakle, to nije razlog za to što se obeščastila pred Mudrima. Šta li je onda po sredi? Avijenda besno stisnu zube, pa natera sebe da nastavi. „Bez obzira na to, on mora da se podseti. Iznova i iznova. Ruark je mudar i strpljiv čovek, ali nisu svi poglavari klanova takvi. Znam da se neki pitaju je li njihova odluka da slede Randa al’Tora bila greška."