„Istina", reče Melaina. „Ali vidi šta se desilo Šaidoima."
„Mudra, nisam ja rekla da su oni u pravu", primeti Avijenda. Odred vojnika kolebljivo je pokušavao da staklastu crnu grudvu odvoji od tla. Izgleda da se stopila sa zemljom. Avijenda spusti glas. „Nisu u pravu što preispituju Kar’a’karna, ali oni ipak razgovaraju međusobno. Rand al’Tor mora da shvati kako oni neće doveka trpeti njegove uvrede. Možda se neće okrenuti protiv njega, kao Šaidoi, ali ne bi me čudilo da Timolan - na primer - odluči da se jednostavno vrati u Trostruku zemlju i ostavi Kar’a’karna njegovoj bahatosti."
Melaina klimnu. „Ne brini. Svesni smo te... mogućnosti."
To znači da je neka Mudra poslata da smiri Timolana, koji je poglavar Mijagoma Aijela. Ne bi to bilo prvi put. Zna li Rand al’Tor koliko se Mudre iza njegovih leđa trude da sačuvaju odanost Aijela? Verovatno da ne zna. On njih vidi kao jednu ujedinjenu skupinu, koja mu je zakleta na vernost i koju može da koristi kako hoće. To je jedna od Randovih velikih slabosti. On ne uviđa da Aijeli, baš kao i drugi ljudi, ne vole da ih koriste kao alatke. Klanovi su daleko slabije povezani nego što on misli. Krvne zavade su skrajnute zarad njega. Zar on ne razume koliko je to neverovatno? Zar ne vidi koliko je to savezništvo klimavo?
Ali on ne samo što je mokrozemac rođenjem, već nije ni Mudra. Malu Aijela uviđa šta Mudre rade u desetak različitih oblasti. Kako joj je život delovao jednostavno dok je bila Devica! Zapanjilo bi je da je tada shvatila koliko se toga odvija a da ona za to ne zna.
Melaina je zurila u spaljenu zgradu. „Ostatak ostatka", reče, kao da govori sebi u bradu. „A šta ako nas ostavi spaljene i slomljene kao što su ove daske? Šta će onda biti sa Aijelima? Da li ćemo se šepajući vratiti u Trostruku zemlju i nastaviti da živimo kao ranije? Mnogi neće hteti da odu odavde. Ovi krajevi su previše bogati."
Avijenda trepnu zbog težine tih reči. Retko kada je razmišljala o onome što če se desiti nakon što Kar’a’karn završi s njima. Trenutno je usredsređena na sadašnji trenutak, na to da povrati svoju čast i da bude pored Randa al’Tora ti Poslednjoj bici, kako bi ga štitila. Ali jedna Mudra ne može da razmišlja samo o sadašnjici ili sutrašnjici. Mora da razmišlja o budućim godinama i vremenima koje će vetar tek doneti.
Ostatak ostatka. Slomio je Aijele kao narod. Šta će biti s njima?
Melaina pogleda Avijendu i lice joj omekša. „Idi u šatore, dete, i odmori se. Izgledaš kao šaradan koji je tri dana gmizao po pesku."
Avijenda se zagleda u svoje ruke i vide pahulje pepela od požara. Odeća joj je bila potpuno mokra i umrljana garom, a pretpostavljala je da joj je i lice podjednako prljavo. Ruke je bole od toga što je čitav dan nosila kamenje. Kada se pomirila s tom iznurenošću, iscrpljenost ju je pogodila kao vihor. Stisnula je zube i prisilila sebe da ostane na nogama. Nema namere da se osramoti tako što će izgubiti svest! Ali okrenula se da ode, kao što joj je rečeno
„O, Avijenda", pozva je Melaina. „Sutra ćemo porazgovarati o tvojoj kazni."
Ona se zgranuto okrenu.
„Zbog toga što nisi završila s kamenjem", dodade Melaina, opet gledajući »paljenu kuću. „I zbog toga što ne učiš dovoljno brzo. Idi."
Avijenda uzdahnu. Nova pitanja i nova nezaslužena kazna. To jeste u nekakvoj vezi - ali u kakvoj?
Previše je iznurena da bi sada o tome razmišljala. Sve što želi jeste da legne u krevet - i shvatila da se čežnjivo priseća onih mekanih i debelih dušeka u palati u Kaemlinu. Potisla je te misli iz glave. Ako čovek spava tako duboko, ušuškan u perjane jastuke i jorgane, biće previše opušten da bi se probudio ako neko bude pokušao da ga ubije u snu! Kako li je samo dopustila Elejni da je ubedi u to da spava u jednoj od tih mekanih smrtonosnih zamki?
A onda, dok se borila s tom mišlju, jedna druga joj sinu u glavi. Pomisao na Randa al’Tora, kako se odmara u svojoj sobi. Mogla bi da ode kod njega...
Ne! Ne dok ne povrati svoju čast. Neće da ode pred njega kao prosjakinja. Otići će kao časna žena. Pod pretpostavkom da ikada shvati šta to radi pogrešno.
Odmahnu glavom i otrča prema aijelskom logoru, podignutom pored travnjaka.
12
Neočekivani susreti
Egvena je hodala ogromnim hodnicima Bele kule, izgubljena u mislima. Njene dve Crvene čuvarke hodale su za njom. Poslednjih nekoliko dana delovale su nadureno. Elaida im je sve češće i češće naređivala da ostaju sa Egvenom; mada su se smenjivale, skoro uvek su dve bile s njom. Ali izgleda da su osećale kako ih Egvena više smatra pratiljama nego tamničarkama.
Prošlo je više od mesec dana otkad joj je Sijuan u Tel’aran’riodu prenela one uznemirujuće vesti, ali Egvena je i dalje razmišljala o tome. Ti događati su podsetnik na to da se svet raspada. Ovo je vreme kada bi Bela kula trebalo da bude izvor postojanosti. Umesto toga, podelila se iznutra, dok ljudi Randa al’Tora vezuju sestre za sebe. Kako je Rand mogao da dopusti taku nešto? Očigledno da je od dečaka s kojim je ona odrasla malo toga ostalo Naravno, malo toga je ostalo i od mlađane Egvene. Prošla su vremena kada je izgledalo kao da je njima dvoma suđeno da se uzmu i prožive život na imanju u Dvema Rekama.
Za divno čudo, to ju je navelo da pomisli na Gavina. Koliko li je vremena prošlo otkad ga je poslednji put videla i otkad joj je krao poljupce u Kairhijenu? Gde li je sada? Je li bezbedan?
Usredsredi se, kazala je u sebi. Izribaj deo poda na kom radiš pre nego što pređeš na ostatak kuće. Gavin može da se stara o sebi - u prošlosti je pokazao da je sasvim sposoban za to. A u nekim slučajevima i previše sposoban.
Sijuan i ostale pobrinuće se za to pitanje Aša’mana. Druge vesti daleko više uznemiruju. Jedna od Izgubljenih u logoru? Žena, ali koja usmerava saidin umesto saidara? Egvena bi to nekada smatrala nemogućim. Ali svojim očima je videla aveti u dvoranama Bele kule, a hodnici kao da se svakoga dana premeštaju. To je samo još jedan znak.
Naježi se. Halima je dodirivala Egvenu, navodno je masirajući kako bi je prošle glavobolje. Te glavobolje su nestale istog trena kada je Egvena zarobljena; zašto nije pomislila na to da ih možda Halima izaziva? Šta li je ta žena spletkarila? Preko kojih će se skrivenih konopaca Aes Sedai saplesti - kakve li je zamke postavila?
Jedan po jedan deo poda. Očisti ono do čega možeš da se pružiš, pa nastavi dalje. Sijuan i ostale moraće da se postaraju i za Halimine spletke.
Egvenu je bolela zadnjica, ali taj bol joj postaje sve manje bitan. Ponekad se smejala kada prima batine, a ponekad ne. Remen je nebitan. Drugi bol - ono što se dešava s Tar Valonom - daleko je veći. Klimnu jednoj skupini u belo odevenih polaznica dok su u hodnicima prolazile pored nje, a one na tren padoše u naklone. Egvena se namršti, ali nije ih prekorila - samo se nadala da neće od Crvenih koje su je pratile zaraditi pokore zbog toga što su iskazale poštovanje Egveni.
Zaputila se u odaje Smeđeg ađaha, u onaj deo koji se sada nalazi u krilu. Mejdani je odugovlačila sa svojom ponudom da obučava Egvenu. Zapovest je naposletku stigla danas, nedeljama nakon one večere sa Elaidom. Međutim, i divno čudo, Bene Nalsad takođe je ponudila da je danas podučava. Egvena nije razgovarala sa šijenarskom Smeđom još od onog njihovog prvog razgovora, od pre nekoliko nedelja. Nikada se nije desilo da je ista žena dvaput podučava. Ali toga jutra su joj rekli njeno ime, uz saopštenje da će to biti prva jutarnja poseta.
Kada je stigla do istočnog krila, u kom je sada bio smešten Smeđi ađah, njene Crvene stražarke nevoljno su zauzele položaje u hodniku ispred odaja, čekajući da se ona vrati. Elaida bi verovatno više volela da one ostanu sa Egvenom, ali nakon što su Crvene počele da onako zahtevno štite svoje granice, slabi su izgledi da bi neki drugi ađah - čak i blage Smeđe - dopustio dvema crvenim sestrama da uđu u njihove odaje. Egvena ubrza korak pošto kroči na smeđe pločice, prolazeći pored užurbanih žena u neuglednim haljinama prigušenih boja. Dan će joj biti pun, sa sastancima koji su joj zakazani sa sestrama, batinanjem koje bi trebalo da primi i redovnim polazničkim ribanjem podova i drugim zadacima.