Na sastanku s Nagorom Egvena je bila učena logici - a „logičke zagonetke“ koje su joj bile predstavljene zvučale su veoma slično molbi za pomor u odnosu sa Zaštitnikom koji oseća sve veću osujećenost zbog starenja i nemogućnosti da se bori. Egvena je pomogla koliko je mogla, što je Nagora nazvala „besprekornom logikom" pre nego što ju je pustila da ide. Nakon toga, sačekala ju je još jedna poruka, ovoga puta od Suejne, jedne od Predstavnica Žutog ađaha.
Predstavnica! Bilo je to prvi put da je Egveni naređeno da ode kod jedne od njih. Egvena je požurila na taj sastanak i vrata joj je otvorila jedna sluškinja. Suejnine odaje pre su ličile na vrt nego na prave sobe. Budući Predstavnica, Suejna je mogla da traži odaje s prozorima, pa je svoj uvučeni balkon u potpunosti iskoristila da od njega napravi vrt. Međutim, sem toga, u prostoriji su bila razmeštena ogledala, kako bi rasipala svetlost po čitavoj sobi, koju je zauzelo patuljasto drveće u saksijama, žbunje u velikim posudama punim zemlje, pa čak i baštica za šargarepu i ren. Egvena nezadovoljno primeti gomilicu pokvarenih krtola u jednoj posudi, verovatno upravo izvađenih, ili nekako već pokvarenih.
U sobi se osećao snažan miris bosiljka i drugog bilja. Iako u Kuli vladaju nevolje, iako biljke trunu u zemlji, ohrabrio ju je miris života u toj prostoriji sveže prekopane zemlje i biljaka koje rastu. A Ninaeva se uvek žali kako sestre u Beloj kuli zanemaruju korisnost lekovitog bilja! Da je samo mogla da provede malo vremena s punačkom Suejnom.
Egveni je ta žena bila neverovatno prijatna. Suejna ju je provela kroz niz tkanja, pri čemu su mnoga od njih bila u vezi s Lečenjem, u čemu Egvena nikada nije nešto posebno blistala. Ipak, Predstavnica mora da je bila zadivljena njenim umećem, jer se na pola predavanja - Egvena je sedela između dva drveta u saksiji, na jednoj stoličici s jastukom, dok je Suejna sedela u kobnoj naslonjači - ton razgovora promenio.
„Mislim da bismo veoma volele da budeš u Žutom", reče joj ta žena.
Egvena se lecnu. „Nikada nisam bila nešto posebno umešna kada je reč o lečenju."
„Dete, biti Žuta nema veze s veštinom", odgovori Suejna. „To ima veze sa strašću. Ako voliš da donosiš zdravlje, da popravljaš ono što je pokvareno, onda će za tebe biti mesta ovde."
„Zahvaljujem se“, reče Egvena. „Ali Amirlin nema ađaha."
„Da, ali biva uzdignuta iz jednog ađaha. Razmisli o tome, Egvena. Mislim da bi ti ovde bio dobar dom."
Bio je to zapanjujuć razgovor. Suejna očigledno nije smatrala da je Egvena Amirlin, ali činjenica da pokušava da nagovori Egvenu da pristupi tom ađahu govori nešto. To znači da je bar u izvesnoj meri prihvatila da Egvena zaslužuje da bude sestra.
„Suejna", kaza Egvena, iskušavajući koliko daleko može da stigne s tim, „jesu li Predstavnice razgovarale o tome šta da se radi u vezi s napetošću između ađaha?“
„Ne vidim šta tu može da se uradi", odgovori Suejna, gledajući prema svom obraslom balkonu. „Ako su drugi ađasi rešili da Žuti posmatraju kao neprijatelja, ja ih ne mogu naterati da se ponašaju manje glupo."
Oni vrlo verovatno isto to pričaju i u vezi s tobom, pomislila je Egvena, ali je rekla: „Neko mora da učini prvi korak. Ljuštura nepoverenja postala je toliko debela da će je uskoro biti veoma teško razbiti. Ako neke Predstavnice iz različitih ađaha budu viđene kako ručaju zajedno, ili se zajedno šetaju hodnicima, to bi bio vredan nauk ostatku Kule.“
„Možda...", izusti Suejna.
„Suejna, one ti nisu neprijatelji", reče joj Egvena, odlučnijim glasom. Žena se namršti na Egvenu, kao da tek tada shvati ko joj to daje savete.
„Pa, mislim da bi najbolje bilo da ideš svojim putem. Sigurna sam da danas imaš mnogo posla."
Egvena sama izađe, pažljivo izbegavajući grane i saksije. Kada je izašla iz Žutog dela kule i pokupila svoje pratilje iz Crvenog ađaha, nešto je shvatila. Završila je sa sva tri sastanka a da joj nije dodeljena nijedna kazna. Nije baš sigurna šta da misli o tome. Čak je od te tri sestre dve u lice nazvala po imenu!
Počinju da je prihvataju. Nažalost, to je samo mali deo bitke. Veći deo je postarati se da Bela kula preživi pritiske koje je Elaida natovarila njenim žiteljkama.
Mejdanine odaje bile su iznenađujuće udobne i prijatne. Egvena je Sive odu vek smatrala sličnim Belima - savršeni pregovarači, bez strasti, koji nemaju vremena za osećanja ili beznačajne stvari.
Međutim, te odaje su govorile o ženi koja voli da putuje. Po zidovima su bile okačene karte, uramljene u tanane ramove, i postavljene kao da su umetnička dela. Pored jedne karte bila su okačena dva aijelska koplja; na jednoj drugoj karti bila su prikazana ostrva Morskog naroda. Mada mnogi vole porcelanske uspomene koje se obično dovode u vezu s Morskim narodom, Mejdani je imala malu zbirku naušnica i oslikanih školjaka, pažljivo uramljenu i izloženu, sa sve malom pločicom ispod nje na kojoj su navedeni dani kada su predmeti ulazili u zbirku.
Primaća soba podsećala je na muzej posvećen putovanjima jedne osobe Altarski venčani nož, ukrašen sa četiri blistava rubina, visio je pored jednog, malog kairhijenskog barjaka i šijenarskog mača. Svakome je bila dodeljena pločica na kojoj je objašnjeno zašto je taj predmet značajan. Na primer, Mejdani je venčani nož dobila na poklon kao znak zahvalnosti za pomoć u rešavanju spora između dve kuće, koji se vodio posle smrti jednog veoma važnog zemljoposednika. Njegova udovica joj je poklonila taj nož kao izraz zahvalnosti.
Ko bi pomislio da ta žena, pre nekoliko nedelja toliko prestravljena na onoj večeri, ima tako ponosnu zbirku? Čak je i ćilim bio označen - pisalo je da je reč o daru koji je jedan trgovac kupio u zatvorenom pristaništu u Šari, a onda ga poklonio Mejdani iz zahvalnosti zbog toga što mu je iscelila kćer. Bio je čudnih šara, izgleda izatkan od sitne obojene trske, opervažen pramičcima nekakvog nepoznatog sivog krzna. Na ćilimu su bila prikazana neobična stvorenja dugih vratova.
Mejdani je sedela u čudnoj stolici od isprepletene trske, izrađenoj tako da podseća na žbun koji je slučajno izrastao u obliku stolice. Ta naslonjača bi užasno štrcala u svakoj drugoj prostoriji u Kuli, ali priličila je tim odajama gde je svaka stvar bila drugačija od ostalih i nijedna od njih nije bila srodna drugima, ali nekako su sve bile povezane time što su darovi dobijeni na putovanjima.
Siva je izgledala iznenađujuće drugačije nego na onoj večeri sa Elaidom. Umesto jarke haljine dubokog izreza, bila je u jednostavnoj beloj haljini visokog okovratnika, dugoj i krojenoj tako da joj ne naglašava nedra. Njena tamnozlatna kosa bila je pokupljena u punđu, a nije imala ni komadić nakita. Je li ta suprotnost namerna?
„Načekala si se da me pozoveš“, reče joj Egvena.
„Nisam želela da delujem sumnjivo ispred Amirlin“, odgovori Mejdani, dok je Egvena prelazila preko čudesnog čilima Šare. „Sem toga i dalje nisam sigurna šta da mislim o tebi.“
„Nije me briga šta misliš o meni“, odvrati Egvena ravnim glasom, pa sede u jednu ogromnu hrastovu stolicu, na čijoj je pločici pisalo da je poklon od jednog zelenaša iz Tira. „Amirlin ne mora da uživa dobro mišljenje onih koje je slede sve dok joj se pokoravaju."
„Ti si zarobljena i svrgnuta."
Egvena izvi jednu obrvu i pogleda Mejdani pravo u oči. „Zarobljena, stvarno.“
„Pobunjenička Dvorana je dosada zacelo izabrala novu Amirlin “
„Slučajno znam da nije tako.“
Mejdani se pokoleba. To što je otkrila da je u dodiru s pobunjenim Aes Sedai bila je kocka, ali ako ne može da obezbedi odanost Mejdani i ostalih uhoda, onda je zaista na klimavim nogama. Egvena je pretpostavila da će lako zadobiti njenu podršku, uzevši u obzir koliko je Mejdani bila prestravljena na onoj večeri. Ali izgleda da tu ženu nije tako lako zastrašiti, kako se činilo.