„Šta je bilo?“, upita Egvena.
„Samo sam iznenađena."
Egvena samo što je ne upita šta je to toliko iznenađuje, ali onda shvati kako je Mejdani vidi. Mejdani se iznenadila zbog toga što ju je tako brzo poslušala. Iznenadila se zbog toga što joj je prirodno da o Egveni misli kao o Amirlin. Ta žena nije u potpunosti pridobijena - ne još - ali je blizu toga.
„Brzo“, kaza Egvena.
Mejdani klimnu, pa prođe kroz kapiju, a Egvena pođe za njom. Mada na podu nije bilo prašine, hodnik je bio zagušljiv od memljivog mirisa ustajalog vazduha. Na zidovima nije bilo ukrasa, kakvi se povremeno vide u gornjim hodnicima, a jedini zvuk koji se čuo bilo je daleko grebuckanje nekoliko pacova. Pacovi. U Beloj kuli. Nekada bi tako nešto bilo nemoguće. Slabljenje štitova samo je još jedna nemoguća stvar povrh hrpe nemogućih stvari.
Sluge koje rade u Kuli ne poklanjaju baš često pažnju tom delu u kom su ne njih dve našle. Verovatno je Mejdani baš zbog toga odlučila da upravo tu otvori kapiju. To je lepo i krasno, ali verovatno je previše mislila o bezbednosti. S tolike dubine u Kuli, biće im potrebni dragoceni minuti da se vrate do glavnih hodnika i nađu to što Mejdani hoće da joj pokaže, šta god to bilo. A to sa sobom nosi svoje muke. Šta će se desiti ako druge sestre primete Egvenu kako se šeta hodnicima bez svoje uobičajene pratnje iz Crvenog ađaha.
Pre nego što Egvena stiže da izrazi svoju zabrinutost, Mejdani pođe - ali ne prema stepeništima, već niz hodnik, krećući se sve dublje. Egvena se namršti, ali pođe za njom.
„Nisam sigurna hoće li mi biti dozvoljeno da ti pokažem", ukočeno reče Mejdani, dok su joj suknje šuštale; taj je zvuk bio pomalo sličan slabašnom grebuckanju dalekih pacova. „Ali moram da te upozorim da će te ono što češ videti možda iznenaditi. To može biti opasno."
Da li Mejdani misli na telesnu ili na političku opasnost? Egveni se čini da ne može biti u većoj političkoj opasnosti nego što već jeste, ali svejedno je klimnula i ozbiljno prihvatila to upozorenje. „Razumem. Ali ako se nešto opasno zaista dešava u Kuli - moram da znam za to. To ne samo da je moje pravo, već i moja dužnost."
Mejdani ništa više ne reče. Povela je Egvenu kroz krivudavi hodnik, mrmljajući kako bi volela da je mogla da povede svog Zaštitnika. On je izgleda nekim poslom bio u gradu. Hodnik je krivudao pomalo nalik vijugavim kolutovima Velike zmije. Baš kada je Egvena osetila kako je muči nestrpljenje, Mejdani stade ispred jednih zatvorenih vrata. Po izgledu se nisu razlikovala od desetine drugih skoro zaboravljenih ostava koje su se odvajale od glavnog hodnika. Mejdani kolebljivo diže ruku, pa oštro pokuca.
Vrata se smesta otvoriše i otkriše jednog oštrookog Zaštitnika, riđe kose i četvrtaste vilice. On odmeri Mejdani, pa se okrenu prema Egveni i lice mu se još smrknu. Ruka mu se trznu, kao da se jedva sprečio da se ne lati mača za bokom.
„To je sigurno Mejdani“, iz prostorije se začu jedan ženski glas, „došla da ispriča kako je prošao sastanak s devojkom. Adsalane?"
Zaštitnik se skloni u stranu i otkri jednu sobicu sa sanducima koji su služili kao stolice. U njoj su bile četiri žene, sve Aes Sedai. A - zapanjujuće - sve iz različitih ađaha! Egvena nije videla žene iz četiri različita ađaha ni da se zajedno šetaju hodnicima, a kamoli da razgovaraju. Nijedna nije bila Crvena, a sve četiri Predstavnice.
Siejn je bila dostojanstvena žena u beloj odori srebrnog poruba. Predstavnica iz Belog ađaha, bila je guste crne kose i obrva, ali i vodnjikavih plavih očiju koje su bezizražajno gledale Egvenu. Pored nje je bila Dosina, Predstavka Žutog ađaha. Za jednu Kairhijenjanku, bila je visoka i vitka; njena skupocena ružičasta haljina bila je izvezena zlatovezom. Safiri u kosi su joj se slagali s dragim kamenom na čelu.
Jukiri, koja je sedela pored Dosine, bila je Siva sestra. Jukiri beše jedna od najnižih žena koje je Egvena u životu videla, ali sve oko sebe je gledala tako da je uvek izgledalo kao da ona drži sve konce u svojim rukama, čak i kada je u njenom društvu neka veoma visoka Aes Sedai. Poslednja prisutna žena bila je Serin, Predstavnica Smeđih, rodom iz Altare. Baš kao i u mnogih Smeđih, haljina joj je bila jednostavna, neupadljivo sivo-smeđa. Njenu maslinastu put ružio je ožiljak na levom obrazu. Egvena malo toga zna o njoj. Od svih sestara u prostoriji ona je delovala najmanje zgranuto što vidi Egvenu.
„Šta si to uradila?" zgroženo izusti Siejn, obraćajući se Mejdani.
„Adsalane, uvedi ih ovamo", naredi Dosina, dižući se i užurbano mašući. „Ako neko naiđe i vidi malu Al’Verovu..."
Mejdani se lecnu od strogih reči - ali na njoj će morati mnogo da se poradi pre nego što se opet bude nosila kao prava Aes Sedai. Egvena uđe u sobu pre nego što grubi Zaštitnik stiže da je uvuče. Mejdani pođe za njim, a Adsalan uz tresak zatvori vrata. Prostorija je bila obasjana dvema svetiljkama koje nisu odavale dovoljno svetlosti, kao da doprinose zavereničkoj prirodi susreta tih žena.
Sanduci na kojima su sedele kao da su bili prestoli, ako je suditi po tome kako su četiri Predstavnice sedele na njima, pa je tako i Egvena sela. „Devojko, niko ti nije dozvolio da sedneš“, ledeno reče Serin. „Mejdani, šta znači ovaj bezobrazluk? Tvoj zavet je trebalo da spreči ovakve propuste!"
„Zavet?" upita Egvena. „A o kom je to zavetu reč?"
„Tišina, dete", prasnu Jukiri i ošinu Egvenu po leđima šibom Vazduha. Bila je to tako blaga kazna da se Egvena skoro zasmejala.
„Nisam prekršila svoj zavet!" kaza Mejdani i stade pored Egvene. „Naredile ste mi da nikome ne pričam o ovim susretima. Pa, poslušala sam - nisam joj rekla. Pokazala sam joj."
Varnica prkosa zaiskri u toj ženi. To je dobro.
Egvena nije bila sigurna šta se to dešava u toj prostoriji, ali četiri Predstavnice na jednom mestu pružile su joj priliku kakva joj se dotad nije ukazala. Nikada joj ni na kraj pameti nije bilo da če dobiti mogućnost da se odjednom obrati tolikom broju njih, i ako su ove četiri voljne da se sastanu, onda možda nisu podlegle podelama koje podrivaju ostatak Kule.
Ili je ovaj sastanak nečeg zlokobnijeg? Zaveti o kojima ništa ne zna, sastanci daleko od gornjih hodnika, Zaštitnik koji čuva vrata... jesu li te žene iz četiri ađaha - ili iz jednog? Je li zabasala pravo u gnezdo Crnih?
Srce poče da joj tuče u grudima, i Egvena natera sebe da ne donosi ishitrene zaključke. Ako one jesu Crne, onda je uhvaćena u zamku. Ako nisu, onda je čeka posao.
„Ovo je veoma neočekivano", Siejn smireno reče Mejdani. „Mejdani, ubuduće ćemo se više starati da bolje sročimo tvoja naređenja."
Jukiri klimnu. „Nisam mislila da ćeš biti toliko detinjasta da nas iz obesti razotkriješ. Trebalo je da shvatimo da i ti, baš kao sve mi, imaš iskustva kada je reč o izvrdavanju zavetima i njihovom prilagođavanju tvojim potrebama."
Čekaj malo, pomislila je Egvena. To zvuči kao...
„Odista", nastavi Jukiri. „Mislim da ovaj prestup zavređuje pokoru. Ali šta da radimo sa ovom devojkom koju je dovela? Ona se nije zavetovala na Štapu, pa će stoga biti..."
„Naterale ste je da da četvrti zavet, zar ne?“, prekide je Egvena. „Svetlosti, gde vam je bila pamet?"
Jukiri je pogleda, a Egvena opet oseti šibanje Vazduha. „Nije ti data dozvola da govoriš."
„Amirlin nisu potrebne dozvole da govori", odvrati Egvena i ošinu tu ženu pogledom. „Jukiri, šta ste vi to učinile? Izneverile ste sve što jeste? Zaveti nisu da služe kao alatke podela. Zar je čitava Kula poludela kao Elaida?"
„Nije to ludilo“, odjednom reče Serin, upadajući u razgovor. Smeđa odmahnu glavom, delujući daleko zapovednije nego što bi Egvena očekivala od žene iz njenog ađaha. „To je učinjeno samo iz nužnosti. Nismo mogle da joj verujemo - ne pošto je stala na stranu pobunjenica."