Egvena odmahnu glavom. „Ona je uzdignuta nakon sramotnog i neuobičajenog svrgavanja Sijuan Sanče. Kako možeš Elaidino stupanje na dužnost nazivati propisnim, ako uzmeš u obzir ono što se desilo?" A onda joj nešto sinu. Bila bi to kocka, ali imala je dobar osećaj u vezi s tim. „Recite mi sledeče: jeste li ispitale žene koje su trenutno Predstavnice? Jeste li među njima našle Crne?"
Premda je Serin nastavila da je staloženo gleda, Siejn skrenu pogled. Eto!, pomislila je Egvena.
„Jeste", kaza ona. „To ima smisla. Da sam ja pripadnica Crnog, veoma bih se trudila da makar jednu sestru koja je Prijateljica Mraka postavim za Predstavnicu. S tog položaja je najlakše i najbolje obmanjivati Kulu. Sada mi recite - da li je među onima koje su uzdigle Elaidu bilo tih Crnih Predstavnica? Je li neka od njih ustala u podršku Sijuaninog svrgavanja?"
Vladala je tišina.
„Odgovorite mi“, zatraži Egvena.
„Otkrile smo jednu Crnu među Predstavnicama", naposletku kaza Desina. „I... da, bila je jedna od onih koje su ustale u znak podrške svrgavanju Sijuan Sanče." Glas joj beše smrtno ozbiljan. Shvatila je na šta Egvena cilja.
„Sijuan je svrgnuta glasovima najmanjeg mogućeg broja potrebnih Predstavnica", reče Egvena. „Jedna od njih bila je Crna, što znači da njen glas nije važeći. Umirile ste i svrgle svoju Amirlin i ubile njenog Zaštitnika - i to ste učinile nezakonito.“
„Svetlosti mi", prošapta Siejn. „U pravu je."
„Ovo je besmisleno", reče Jukiri i opet ustade. „Ako počnemo da sve dovodimo u pitanje i pokušavamo da utvrdimo koja je Amirlin možda na taj položaj uzdignuta od strane pripadnica Crnog, onda bismo mogle da sumnjamo u sve Amirlin koje su ikada bile na tom položaju!"
„Oh?“, upita Egvena. „A koliko je njih uzdigla Dvorana u kojoj je sedeo tačno najmanji mogući broj trenutnih Predstavnica? To je samo jedan od razloga zašto je bila velika i kobna greška tako svrgnuti Sijuan. Kada sam ja bila uzdignuta, postarale smo se da sve Predstavnice u gradu znaju šta se dešava."
„Lažne Predstavnice", odbrusi Jukiri i upre prstom u nju. „Nezakonito postavljene na svoje položaje!"
Egvena se okrenu da je pogleda, srećna što one ne mogu da čuju kako joj srce usplahireno kuca. Mora da zadrži vlast nad sobom. Mora. „Ti nas nazivaš lažnim, Jukiri? Koju bi ti Amirlin radije sledila? Onu koja Aes Sedai pretvara u polaznice i Prihvaćene, ukida čitav jedan ađah i izaziva podele u Kuli opasnije od svake vojske koja ju je ikada napala? Ili bi radije da služiš Amirlin koja pokušava da sve to ispravi?"
„Ne misliš valjda da smo služile Crnom kada smo uzdigle Elaidu", kaza Desina.
„Mislim da sve mi služimo Senci", oštro odvrati Egvena, „sve dok dopuštamo da budemo podeljene. Šta mislite, kako su se Crne ponele na to skoro tajno svrgavanje jedne Amirlin Tron, nakon čega je usledila podela među Aes Sedai? Ne bi me čudilo kada biste, nakon izvesne istrage, otkrile da ta bezimena Crna sestra koju ste pronašle nije bila jedina Prijateljica Mraka među onima koje su radile na svrgavanju zakonite Amirlin."
Na te njene reče, opet nastade muk.
Serin se ispravi i uzdahnu. „Ne možemo promeniti prošlost. Ma koliko tvoji stavovi bili prosvetljujući, Egvena al’Ver, na kraju su jalovi."
„Saglasna sam s tim da ne možemo promeniti ono što se dogodilo", klimnu joj Egvena. „Međutim, možemo da gledamo u budućnost. Ma koliko je vaš trud da otkrijete Crni ađah dostojan divljenja, daleko me više ohrabruje činjenica da ste spremne da u tome sarađujete. U ovakvoj Kuli, saradnja među ađasima prava je retkost. Izazivam vas da vam to bude glavni cilj - vraćanje jedinstva Beloj kuli. Bez obzira na cenu."
Ustade, napola očekujući da će je neka sestra prekoriti zbog toga, ali one kao da su zaboravile da razgovaraju s jednom „polaznicom" i pobunjenicom. „Mejdani", reče Egvena. „Ti me prihvataš kao Amirlin."
„Da, majko", odgovori ta žena, naklonivši glavu.
„Onda ti naređujem da nastaviš da radiš sa ovim ženama. One nam nisu neprijatelji i nikada nisu ni bile. To što si poslata kao uhoda u Kulu bila je greška i volela bih da sam mogla da je sprečim. Ali sada, kada si već ovde, možeš da budeš od koristi. Žalim zbog toga što moraš da nastaviš glumatanje pred Elaidom, ali moram da pohvalim hrabrost koju si time iskazala."
„Služiću kako god bude potrebno, majko", odgovori ona, mada je izgledala kao da joj je muka od toga.
Egvena pogleda ostale. „Odanost je bolje zaslužiti nego nametnuti. Je li vam Štap zakletvi ovde?"
„Ne“, odgovori Jukiri. „Teško ga je uzeti a da se to ne primeti. Samo povremeno možemo to izvesti."
„Šteta", reče Egvena. „Volela bih da položim zavete. Bez obzira na to, smesta ćete ga uzeti i razrešiti Mejdani četvrtog zaveta."
„Razmislićemo o tome", odvrati Serin.
Egvena izvi jednu obrvu. „Kako god hoćete. Ali znajte da će Dvorana saznati za ova dela kada Bela kula opet bude ujedinjena. Volela bih da obavestim Dvoranu da ste bile oprezne, a ne da ste grabile moć koja vam ne pripada. Ako vam budem potrebna u narednih nekoliko dana, možete da me pozovete - ali ljubazno vas molim da nađete neki način da izađete na kraj s dvema Crvenim sestrama koje motre na mene. Radije ne bih da opet koristim Putovanje u Kuli, da ne bih nehotice otkrila previše onima kojima je najbolje ništa ne otkrivati."
To rekavši, pođe prema vratima. Zaštitnik je nije zaustavio, premda ju je i dalje sumnjičavo gledao. Pitala se čiji je on to Zaštitnik - pošto misli da nijedna prisutna sestra nema Zaštitnike, mada nije potpuno sigurna u to. Možda pripada nekoj od ostalih uhoda poslatih iz Salidara, pa su ga Serin i ostale primorale na tu dužnost. To bi objasnilo njegovo raspoloženje.
Mejdani brzo izađe za Egvenom, osvrćući se kao da očekuje da se iza nje oglase rasprave ili prekori. Zaštitnik jednostavno zatvori vrata.
„Ne mogu da verujem da si uspela", reče Siva. „Trebalo je da te obese za noge i ubiju od batina!"
„Previše su one pametne da bi učinile tako nešto", odgovori Egvena. „One su jedine u ovoj spaljenoj Kuli - sem možda Silvijane - koje imaju makar malo mozga u glavi."
„Silvijana?", iznenađeno upita Mejdani. „Zar te ona ne tuče svakog dana?"
„Nekoliko puta dnevno", rasejano odgovori Egvena. „Ona je veoma verna svojoj dužnosti, a ne treba ni pominjati to što je veoma promišljena. Da imamo više takvih, Kula ne bi dospela u ovakvo stanje."
Mejdani pogleda Egvenu, a na licu joj beše čudan izraz. „Ti zaista jesi Amirlin", naposletku reče. Bila je to čudna primedba. Zar se nije upravo zaklela kako prihvata Egveninu vlast?
„Hajde", reče joj Egvena i pruži korak. „Moram da se vratim pre nego što one Crvene počnu da nešto sumnjaju."
13
Ponuda i polazak
Gavin je s podignutim mačem stajao naspram dva Zaštitnika. Kroz zidove ambara probijali su se zraci svetlosti, tako da su u vazduhu svetlucala zrnca prašine i komadići slame koji su se raspršili od borbe. Gavin se lagano povlačio preko poda od nabijene zemlje, prolazeći kroz barice svetlosti. Vazduh je bio topao. Znoj mu se slivao niz lice, ali čvrsto je držao mač dok su se dva Zaštitnika kretala ka njemu.
Prvi je bio Slit, vitak i dugoruk čovek grubih crta lica. Na neravnomernoj svetlosti u ambaru lice mu je delovalo nedovršeno kao da je nekakav kip u vajarskoj radionici, sa senkama preko očiju, rupicom u bradi, a nosem iskrivljenim nakon loma koji nije Izlečen. Imao je dugu kosu i crne zulufe.
Hatori je bila veoma srećna kada je njen Zaštitnik naposletku stigao u Dorian; izgubila ga je kod Dumajskih kladenaca, a njegova priča je od onih o kojima zabavljači i bardovi pevaju. Slit je satima ležao ranjen pre nego što mu je u bunilu pošlo za rukom da zgrabi uzde svog konja i da se digne u sedlo. Konj ga je verno nosio, dok je on bio bezmalo onesvešćen, satima pre nego što je dospeo u obližnje selo. Seljani su bili u iskušenju da prodaju Slita jednoj razbojničkoj družini - njihov vođa ih je pre toga obišao obećavajući bezbednost kao nagradu ako mu otkriju bilo koga ko je preživeo obližnju bitku. Međutim, kći seoskog starešine borila se za Slitov život i ubedila seljane da su razbojnici zacelo Prijatelji Mraka ako traže ranjene Zaštitnike. Seljani su na kraju rešili da sakriju Slita, a devojka ga je viđala sve dok nije ozdravio.