Slit je bio primoran da krišom ode iz sela čim su mu se rane dovoljno zacelile; izgleda da je počeo da se dopada toj devojci. Među Omladincima se šaputalo da je Slit pobegao i zbog toga što je i on počeo da oseća nešto prema njoj. Većina Zaštitnika zna da nije pametno da gaje osećanja ni prema kome. Slit je otišao usred noći, nakon što su devojka i njena porodica zaspali - ali da bi se odužio selu, pronašao je one razbojnike i postarao se da nikada više ne uznemiravaju seljane.
Bila je to sama suština priča i legendi - makar među običnim ljudima. Za jednog Zaštitnika, Slitova priča je skoro svakodnevica. Ljudi poput njega privlače legende kao što obični ljudi privlače buve. Zapravo, Slit nije ni želeo da otkrije svoju priču; za to što se pročula zaslužna je samo bujica pitanja koja su mu Omladinci postavljali. On se i dalje ponaša kao da to što je preživeo nije nikakav razlog za hvalisanje. On je Zaštitnik. Preživljavanje uprkos svemu, jahanje u bunilu preko milja i milja opasnog zemljišta, razbijanje čitave lopovske družine - i to s još nezalečenim ranama - to je ono što čovek inače radi kada je Zaštitnik.
Gavin ih poštuje. Poštuje čak i one koje je ubio. Naročito one koje je ubio. Čovek mora da pripada posebnoj vrsti ljudi da bi bio tako posvećen i tako budan. Da bi bio tako ponizan. Dok Aes Sedai povlače konce tako da čitav svet igra kako one sviraju, a čudovišta kao što je Al’Tor dobijaju svu slavu, ljudi kao što je Slit svakoga dana završavaju herojski posao. Bez slave ih priznanja. Ako ih iko uopšte upamti, to je obično samo u vezi sa njihovim Aes Sedai. Ili ih pamte drugi Zaštitnici. Svoji se ne zaboravljaju.
Slit napade, a mač mu sevnu napred u jednom pravom udarcu, zadatom najvećom mogućom brzinom. „Guja palaca jezikom" - to je bio smeo udarac, Još delotvorniji zbog toga što se Slit borio rame uz rame s jednim mršavim niskim čovekom koji se kretao prema Gavinovoj levoj strani. Marleš je jedini drugi Zaštitnik u Dorlanu - a njegov dolazak bio je daleko manje dramatičan od Slitovog. Marleš je bio s prvobitnom družinom od jedanaest Aes Sedai koje «u pobegle sa Dumajskih klađenaca, pa je sve vreme ostao s njima. Njegova Aes Sedai, jedna lepa mlada domanska Zelena po imenu Vaša, besposleno je sa strane posmatrala šta se dešava.
Gavin na „guja palaca jezikom" odgovori udarcem „mačka poigrava po zidu", pa odbi napad i jednim pokretom pođe na protivnikove noge. Međutim, nije nameravao da ga pogodi; bio je to odbrambeni udarac, čija je svrha bila da mu omogući da motri na oba protivnika. Marleš pokuša „leopardovo milovanje", ali Gavin se premesti u „preklapanje vazduha", pažljivo odbivši njegov udarac u stranu i čekajući da ga Slit - od njih dvojice opasniji suparnik - opet napadne. Slit zauze nov položaj, načinivši nekoliko hitrih koraka, držeći sečivo sa strane dok se leđima okretao prema ogromnim hrpama sena u zadnjem delu zagušljivog ambara.
Gavin se premesti u stav „mačka na vrelom pesku“ kada Marleš pokuša da izvede „kolibri ljubi ružu“. „Kolibri" nije dobar potez za takav napad; retko kada je od koristi protiv nekoga ko se brani, ali Marlešu je očigledno dojadilo da njegovi udarci nikada ne prolaze. Postaje lakomislen. Gavin to može da iskoristi. I hoće.
Slit opet napade. Gavin diže mač u odbrambeni položaj u trenu kada ga oba Zaštitnika napadoše. Gavin smesta pređe u „jabukove latice na vetru“. Sečivo mu sevnu tri puta, terajući razrogačenog Marleša da ustukne. On opsova i baci se u napad, ali Gavin diže mač iz prethodnog stava i skladno pređe u „tresti rosu s grane". Zakorači i zadade niz od šest oštrih udaraca, po tri upućena svakom protivniku, tako da Marleša obori na tle - čovek se prebrzo vrati u borbu - i dva puta odbijajući Slitovo sečivo, završivši tako što mu je svoje sečivo prislonio uz vrat.
Dva Zaštitnika zgranuto pogledaše Gavina. Imali su iste takve izraze na licima poslednji put kada ih je Gavin pobedio, kao i onaj put pre toga. Slit nosi sečivo označeno čapljom i u Beloj kuli je skoro živa legenda zbog svog umeća mačevanja. Priča se da je čak i Lana Mandragorana pobedio dva puta u sedam dvoboja, u vreme kada je Mandragoran još vežbao s drugim Zaštitnicima. Marleš nije čuven kao njegov saborac, ali svejedno je u potpunosti sposoban i uvežban Zaštitnik, a ne nekakav lak protivnik.
Ali Gavin je pobedio. Opet. Stvari deluju tako jednostavno kada mačuje. Svet se smanji - stisne se kao bobica iz koje se cedi sok - u nešto manje, što je lakše videti izbliza. Gavin je oduvek želeo samo da štiti Elejnu. Želeo je da brani Andor. Možda da bude malo više kao Galad.
Zašto život ne može da bude jednostavan kao mačevanje? Protivnici jasno određeni i poredani pred tobom. Nagrada očigledna: preživljavanje. Kada se ljudi bore, međusobno se povezuju. Postajete braća dok razmenjujete udarce.
Gavin skloni sečivo, pa odstupi i vrati ga u kanije. On pruži ruku Marlešu, koji je prihvati, pa odmahnu glavu dižući se na noge. „Ti si izvanredan, Gavine Trakande, kao neko stvorenje od svetla, boje i senke dok se krećeš. Kada sam suočen s tobom, osećam se kao malo dete koje umesto mača drži prutić."
Slit ništa ne reče dok je vraćao mač u kanije, ali klimnu Gavinu u znak poštovanja - baš kao prethodna dva puta kada su se borili. On je čovek koji nije preterano sklon rečima. Gavin to poštuje.
U jednom uglu ambara bilo je bure napola puno vode i sva trojica pođoše prema njemu. Korbet, jedan od Omladinaca, žurno zahvati vodu kutlačom i pruži je Gavinu. Gavin je dade Slitu. Stariji čovek opet klimnu i prihvati vodu, a Marleš uze jednu šolju s prašnjavog prozorskog okvira i sam zahvati vode da popije. „Lepo kažem, Trakande“, nastavi niži čovek, „da moramo da ti nađemo neko sečivo sa čapljama. Niko ne bi trebalo da se suoči s tobom a da ne zna u šta se upušta!"
„Ja nisam majstor sečiva", tiho odgovori Gavin, prihvativši kutlaču od krivonosog Slita i napivši se vode. Bila je topla, što mu je prijalo. Delovalo je prirodnije i kao manji napad na telo.
„Ubio si Hamara, zar ne?“, upita Marleš.
Gavin se pokoleba. Ona jednostavnost koju je osećao maločas, dok se borio, već se mrvila. „Da.“
„Pa, onda si majstor sečiva", odvrati Marleš. „Trebalo je da uzmeš njegov mač kada si ga ubio."
„To bi bilo nepoštovanje", odgovori Gavin. „Sem toga nisam imao vremena da grabim plen." Marleš se na to nasmeja kao na šalu, mada se Gavin nije šalio. Pogleda Slita, koji ga je radoznao gledao.
Šuštanje sukanja obznani da im Vaša prilazi. Zelena sestra duge crne kose imala je prelepe zelene oči, koje su povremeno delovale bezmalo mačkasto. „Marleše, jesi li se izigrao?", upita ona, sa slabašnim domanskim naglaskom.
Marleš se zasmeja. „Vaša, trebalo bi da ti je drago što se igram. Ako se dobro sećam, moje igranje ti je na bojnom polju nekoliko puta spasio glavu."
Ona frknu i izvi obrvu. Gavin je retko kada imao priliku da vidi Aes Sedai i Zaštitnika koji su u tako opuštenom odnosu kao njih dvoje. „Hajde", kaza mu ona, pa se okrenu u mestu i krenu prema otvorenim vratima. „Hoću da vidim zašto Narenvin i ostale toliko dugo ne izlaze napolje. To mi smrdi na donošenje nekih odluka."
Marveš slegnu ramenima i baci šolju Korbetu. „Šta god da reše, nadam se da će to značiti pokret. Ne dopada mi se što sedimo u ovom gradu, a oni vojnici nam se lagano približavaju. Ako u ovom logoru postane još malo napetije, ima da pobegnem i da se priključim Krparima."