„Ali makar je zarobljena", primeti Narenvin, zastavši u dovratku dok je Kovarla prolazila.
Katerina se oštro zasmeja. „Zarobljena i po pola dana urla od bolova. Ne bih volela da sam u koži male Al’Verove. Naravno, ona i ne zaslužuje ništa bolje zbog toga što je dopustila da je ogrnu Amirlininim šalom."
Šta?, zgranuto je pomislio Gavin.
Njih tri izađoše iz kuhinje, tako da im glasovi utihnuše. Gavin to jedva primeti. Zatetura se i tresnu leđima o zid da ne bi pao. Nemoguće! Zvučalo je kao... Egvena... on mora da je nije dobro čuo!
Ali Aes Sedai ne mogu da lažu. Čuo je glasine da pobunjenice imaju svoju Dvoranu i Amirlin... ali Egvena? To je besmisleno! Ona je samo Prihvaćena!
Ali zar postoji neka bolja od nje da je nameste za slučaj pada? Možda nijedna sestra nije bila voljna da stavi glavu na panj tako što će prihvatiti tu titulu. Mlađa žena kao što je Egvena bila bi savršen pion.
Pribravši se, Gavin izjuri iz kuhinje i pođe za Aes Sedai. Već je bilo kasno po podne kada je izašao napolje i zatekao Vašu kako razjapljenih usta zuri u Katerinu. Očigledno da Gavin nije bio jedini iznenađen naglim povratkom te Crvene.
Gavin priđe Tandou, jednom od Omladinaca koji su držali stražu ispred kuće, pa ga uhvati za ruku. „Jesi li je video kada je ušla u zgradu?"
Mladi Andorac odmahnu glavom. „Ne, milostivi. Jedan od ljudi unutra obavestio nas je da ju je video kako se sastala s drugim Aes Sedai - izgleda da je iznenada sišla s tavana. Ali niko od stražara ne zna kako je ušla!
Gavin pusti vojnika i požuri za Katerinom. Sustigao je tri žene posred prašnjavog trga. Sve tri okrenuše bezvremena lica prema njemu, istovetno se mršteći i stiskajući usne. Kovarlin pogled beše naročito strog, ali Gavin ni najmanje nije mario da li će mu oduzeti Omladince ili ga obesiti u vazduhu. Poniženje nije bitno. Samo je jedno bitno.
„Je li to istina?", zatraži da čuje - a onda, lecnuvši se, natera sebe da s poštovanjem u glasu upita: „Molim te, Katerina Sedai. Je li istina to što sam načuo da govoriš o pobunjenicama i njihovim Amirlin?"
Ona ga pogleda, odmeravajući ga. „Pretpostavljam da bi bilo dobro proneti te vesti među tvojim vojnicima. Da, pobunjena Amirlin je zarobljena."
„A kako se zove?", upita Gavin.
„Egvena al’Ver", odgovori Katerina. „Neka glasine makar jednom budu istinite." A onda mu klimnu nehajno i odsečno, pa se opet zaputi prema drugim dvema. „Ovo što sam vas naučila iskoristite kako treba. Amirlin zahteva da se napadi učestaju, a ova tkanja će vam omogućiti neviđenu pokretljivost. Ali nemojte se iznenaditi ako pobunjenice predvide vaše poteze. One dobro znaju da je njihova takozvana Amirlin u našim rukama i verovatno su pretpostavile da znamo nova tkanja. Neće proći dugo pre nego što sve nauče da Putuju. Iskoristite tu prednost koja vam je data pre nego što njena oštrica otupi."
Gavin jedva da je slušao. Delimično je bio zatečen. Putovanje? To je nešto iz legendi. Da li Garetu Brinu tako polazi za rukom da snabdeva svoju vojsku?
Međutim, veći deo Gavinovog mozga i dalje je bio obamro. Sijuan Sanče su umirili i odredili za pogubljenje, a ona je bila samo svrgnuta Amirlin. Šta će učiniti s lažnom Amirlin, predvodnicom pobunjeničke strane.
Popola dana zavija od bolova...
Egvenu muče. Umiriće je! Verovatno je već umirena. Nakon toga - biće pogubljena. Gavin je gledao tri Aes Sedai kako odlaze. Onda se lagano okrenuo, neobično spokojan, i spustio šaku na balčak.
Egvena je u nevolji. Namerno trepnu, stojeći tako nasred trga, dok je stoka u daljini mukala, a voda žuborila u kanalu pored njega.
Egvena će biti pogubljena.
Kome si odan, Gavine Trakande?
On pređe preko sela, hodajući začuđujuće sigurnim korakom. Omladinci ne bi bili pouzdani protiv Bele kule. Ne može ih upotrebiti prilikom spašavanja. Ali malo je verovatno da bi mu pošlo za rukom da to spasavanje izvede potpuno sam. To mu ostavlja samo jednu mogućnost.
Deset minuta kasnije, našao se u svom šatoru i pažljivo slagao stvari u bisage. Većina njegovih stvari moraće da ostane u šatoru. Razmestio je osmatračke položaje daleko od logora i znao je i ranije da ih iznenada obilazi. To će biti dobar izgovor da napusti logor.
Ne sme da pobudi sumnje u svoje ponašanje. Kovarla je u pravu. Omladinci ga slede. Poštuju ga. Ali oni nisu njegovi - oni pripadaju Beloj kuli i okrenuće se protiv njega jednako brzo kao što se on okrenuo protiv Hamara, ako to bude Amirlinina volja. Ako iko od njih makar nasluti šta on namerava, neće mu poći za rukom da pređe ni stotinu koraka.
On zatvori i zakopča bisage. To će morati da bude dovoljno. Izađe iz Šatora, prebaci bisage preko ramena, pa pođe prema konjima. Usput mahnu kadžaru, koji je odredu vojnika pokazivao neke napredne poteze mačem. Radžar odredi nekoga drugog da nastavi s tim, pa požuri do Gavina, mršteći se na bisage.
„Idem da obiđem četvrti osmatrački položaj", reče Gavin.
Radžar baci pogled ka nebu; već se smrkavalo. „Tako kasno?"
„Poslednji put sam ih obilazio ujutru", odgovori Gavin. Baš čudno kako mu srce ne lupa. Kuca mirno i ravnomerno. „A pre toga je bilo po podne. Ali najopasniji trenutak za iznenađenje je veče, kada se još dovoljno dobro vidi za napad, ali je dovoljno kasno da ljudi budu umorni i lenji posle večere."
Radžar klimnu, pa se pridruži Gavinu. „Svetlost zna da su nam sada potrebni oprezniji osmatrači“, saglasi se on. Brinovi izviđači obilaze sela ni pola dana jahanja od Dorlana. „Odrediću ti pratnju."
„Nema potrebe", odvrati Gavin. „Poslednji put me je četvrta osmatračnica videla s dobrih pola milje udaljenosti. Čitav odred diže previše prašine. Hoću da vidim koliko su im oštre oči kada je reč o samo jednom konjaniku."
Radžar se opet namršti.
„Biću dobro", kaza mu Gavin i natera sebe da se kiselo nasmeši. „Radžare, znaš da ću biti dobro. Šta je? Zar se bojiš da će me uhvatiti razbojnici?"
Radžar se opusti i zasmeja. „Tebe? Pre bi zarobili Slita. Pa dobro. Ali obavezno mi pošalji glasnika kada se vratiš u logor. Ako se ne budeš vratio, neću zaspati od brige."
Onda mi je žao zbog toga što ću te koštati sna, prijatelju moj, pomislio je Gavin klimajući glavom. Radžar otrča da se vrati nadgledanju oružane vežbe, a Gavin se ubrzo nađe odmah ispred logora, razvezujući konopac kojim je Izazivač bio sapet, dok je jedan seoski dečak - koji je služio kao konjušar - išao po njegovo sedlo.
„Izgledaš kao čovek koji je doneo svoju odluku", iznenada se začuo tih glas.
Gavin se munjevito okrenu, hvatajući se za balčak. Gledajući pobliže, razazna obrise jednog čoveka sa iskrivljenim nosem. Plamen spalio te zaštitničke plaštove!
Gavin pokuša da ga obmane, kao što je učinio s Radžarom. „Valjda mi je drago što imam nešto da radim", odgovori i okrenu se od Slita kada se konjušar vrati. Gavin mu baci bakrenjak i prihvati sedlo, pa pokaza dečaku da može da ide.
Slit ga je i dalje gledao iz senke ogromnog bora dok je Gavin nameštao sedlo. Zaštitnik zna. Gavin je sve ostale prevario, ali osećao je da mu to neće uspeti s tim čovekom. Svetlosti! Zar će morati da ubije još jednog čoveka kog poštuje? Spaljena bila, Elaida! Spaljena bila, Sijuan Sanče - i čitava vaša Kula. Prekinite više da iskorišćavate ljude. Prekinite da iskorišćavate mene!
„Kada da kažem tvojim ljudima da se nećeš vraćati?", upita Slit.
Gavin zateže kolan i sačeka da mu konj izdahne. Pogleda preko ata i namršti se. „Ne nameravaš da me zaustaviš?"