Slit se zasmeja. „Danas sam se tri puta borio protiv tebe i nisam te nijednom dobio, mada mi je pomagao dobar borac. Izgledaš kao čovek koji je spreman da ubije ako se to pokaže neophodnim, a ja nisam željan smrti koliko neki pretpostavljaju da jesam."
„Ti bi se borio protiv mene", kaza Gavin, naposletku završavajući sa sedlom, stavljajući bisage i vezujući ih. Izazivač frknu. Taj konj nikada nije voleo da nosi veću težinu nego što baš mora. „Poginuo bi ako bi mislio da je to neophodno. Ako bi me napao, to bi diglo buku, sve i da te ubijem. Nikada ne bih mogao da objasnim zašto sam ubio jednog Zaštitnika. Mogao bi da me zaustaviš."
„Istina", reče mu Slit.
„Zašto me onda puštaš da idem?" upita Gavin, okrećući škopca i hvatajući uzde. Pogleda te oči u senci i učini mu se da na usnama ispod njih vidi tek najmanji mogući tračak osmeha.
„Možda samo volim da vidim ljude koji mare", odgovori Slit. „Možda se nadam da ćeš naći neki način da pomogneš u okončavanju svega ovoga. Možda sam samo lenj, izubijan i klonuo duhom od toliko poraza. Neka bi našao ono što tražiš, mladi Trakande." Praćen šuštanjem plašta, Slit ode, stapajući se s mrakom predstojeće noći.
Gavin se baci u sedlo. Mogao je da se seti samo jednog mesta kud bi otišao po pomoć za spasavanje Egvene.
On mamuznu konja i ostavi Dorian za sobom.
14
Kutija se otvara
„Dakle, ovo je jedna od Senodušnih", reče Sorilea. Belokosa Mudra obišla je oko zarobljenice, zamišljeno je gledajući. Naravno, Kecuejn nije očekivala da će se žena kakva je Sorilea ičega bojati. Aijelka je jedno preplanulo stvorenje, kao kip koji je pregrmeo oluju za olujom, strpljivo se suprotstavljajući vetrovima. Među Aijelima, ta Mudra je naročitu poznata po snazi. Tek je skoro stigla u majur, došavši sa onima koji su Al’Toru doneli izveštaj iz Bandar Ebana.
Kecuejn je očekivala da će mnogo toga otkriti u vezi sa Aijelima koji slede Randa al’Tora: opasne ratnike, neobične običaje, čast i odanost, neiskustvo kada je reč o istančanosti i politici. Bila je u pravu. Ali ono što uopšte nije očekivala da će otkriti jeste neko ravan njoj. Svakako ne u jednoj Mudroj koja jedva da može da usmerava. A opet, za divno čudo, upravo tako doživljava tu Aijelku lica oprljenog suncem i vetrom. Nije da ona veruje Sorilei. Mudra ima svoje ciljeve, koji se možda i ne podudaraju baš u potpunosti s Kecuejninim. Međutim, ona zaista Sorileu smatra sposobnom, ali u poslednje vreme na svetu ima veoma malo ljudi koji zaslužuju takav opis.
Semirhag se iznenada lecnu, a Sorilea naheri glavu. Ovoga puta Izgubljena nije lebdela; stajala je uspravno, u uštirkanoj smeđoj haljini, a kratka tamna kosa bila joj je zamršena zbog toga što veoma dugo nije očetkana. Iz nje je i dalje zračila nadmoćnost i vlast. Baš kao što bi i iz Kecuejn, da je u sličnim okolnostima.
„Kakva su ovo tkanja?", upita Sorilea i mahnu. Tkanja o kojima je reč bila su uzrok Semirhaginog povremenog trzanja.
„Moja lična zavrzlama", odgovori Kecuejn i razatka tkanja, pa ih ponovo izatka kako bi pokazala kako se to radi. „Na svakih nekoliko minuta ova tkanja proizvode zvuk u ušima tvoje mete, kao i blesak svetlosti u njihovim očima, tako da ne mogu da zaspu."
„Nadaš se da ćeš je iznuriti toliko da će progovoriti", reče Sorilea, opet odmeravajući Izgubljenu. Naravno, Semirhag je bila pod štitom kako ne bi mogla da ih čuje. Iako je provela dva dana bez ljudskog sna, toj ženi je lice bilo spokojno, a oči su otvorene - premda su ispred njih blistale svetlosne kugle. Vrlo je verovatno savladala nekakvu umnu vežbu koja joj pomaže da se izbori sa iznurenošću.
„Čisto sumnjam da će je to slomiti", priznade Kecuejn. „Fuj! Jedva da se lecnula od toga." Ona, Sorilea i Bair - jedna ostarela Mudra, koja nije obdarena sposobnošću usmeravanja - bile su jedine u toj prostoriji. Aes Sedai koje održavaju Semirhagin štit stajale su napolju.
Sorilea klimnu. „Jedna od Senodušnih neće dozvoliti da je tako lako obmanu. Svejedno, pametno je što si to pokušala, ako se u obzir uzmu tvoja.... ograničenja."
„Mogle bismo da popričamo s Kar’a’karnom", reče Bair. „Da ga ubedimo da ovo ovde na neko vreme prepusti nama. Nekoliko dana tananog aijelskog propitivanja - i reći će ti ona šta god hoćeš da čuješ."
Kecuejn se neobavezujuće nasmeši. Kao da bi ona dopustila da neko drugi sprovodi ispitivanje! Tajne te žene previše su dragocene da bi se prepustile čak i saveznicima. „Pa ti slobodno pitaj", kaza ona, „ali čisto sumnjam da će Al’Tor slušati. Znate kolika budala taj dečko ume da bude kada je reč o nanošenju bola ženama."
Bair uzdahnu. Neobično je bilo pomišljati da bi se ta žena, koja liči na neku gospodstvenu baku, upuštala u „tanano aijelsko propitivanje".
„Da“, kaza ona. „Pretpostavljam da si u pravu. Rand al’Tor je dvostruko tvrdoglaviji od svakog poglavara kog sam u životu znala. I dvostruko bahatiji - kad pretpostavlja da žene ne mogu da podnose bol jednako dobro kao muškarci!"
Kecuejn na to frknu. „Iskrena da budem, razmišljala sam da ovu ovde obesim i izbičujem, a Al’Torove zabrane mogu da se spale! Ali mislim da to ne bi urodilo plodom. Fuj! Da bismo ovu slomili, biće nam potrebno nešto drugo sem bola."
Sorilea je i dalje gledala Semirhag. „Razgovarala bih s njom.“
Kecuejn mahnu i raščini tkanja koja su Semirhag sprečavala da čuje, vidi ili govori. Žena trepnu - samo jednom - da razbistri vid, pa se okrenu da pogleda Sorileu i Bair. „Ah“, reče. „Aijeli. Nekad ste bili tako dobre sluge. Recite mi, koliko boli spoznaja da ste izneverili svoje zavete? Vaši preci bi preklinjali da budu kažnjeni da su znali koliko će ljudi izginuti od ruku njihovih potomaka." Sorilea na to nije ni trepnula. Kecuejn je znala neke sitnice o onome što je Al’Tor otkrio o Aijelima - stvari koje su do nje došle iz druge ih iz treće ruke. Al’Tor je tvrdio da su Aijeli nekada bili sledbenici Puta lista i da su bili pod zakletvom da nikome ne nanose bol pre nego što su te zavete izneverili. Kecuejn je zanimalo da sazna za te glasine, a sada je još više zanima to što ih je Semirhag potvrdila.
„Izgleda daleko ljudskije nego što sam očekivala", kaza Sorilea obraćajući se Bair. „Njeni izrazi, boja glasa i naglasak jesu čudni, ali lako ih je razumeti. To nisam očekivala."
Semirhag je samo na tren ošinu pogledom na tu primedbu. Čudno. Bio je to snažniji odgovor nego doslovce na bilo koju kaznu koja je na njoj bila primenjena. Bleštanje svetlosti i glasni zvuci izazivali su samo neznatno nevoljno trzanje. Ali Sorileina primedba kao da je pogodila Semirhag na ravni osećanja. Hoće li Mudre zapravo tako lako uspeti u onome u čemu Kecuejn tako dugo nije imala uspeha?
„Mislim da ovo moramo da zapamtimo", kaza Bair. „Žena je samo žena, ma koliko drevna i bez obzira na to kakvih se tajni seća. Meso može biti rasečeno, krv može biti prolivena, a kosti slomljene."
„Zapravo, Kecuejn Melajdrin, bezmalo sam razočarana", kaza Sorilea, odmahujući sedom glavom. „Ovo čudovište ima veoma male zube."
Semirhag više ničim nije pokazala da je to pogađa. Povratila je vlast nad sobom, lice joj je bilo spokojno, a pogled zapovednički. „Čula sam nešto o vama novim, verolomnim Aijelima i vašem tumačenju časti. Silno ću uživati u ispitivanju koliko će bola i patnje biti potrebno pre nego što se pripadnici vaših klanova osramote. Recite mi, šta mislite - koliki ću pritisak morati da primenim pre nego što jedan od vas ubije nekog kovača i pojede ga?"
Ona zna više nego „malo" ako razume bezmalo svetu prirodu kovača među Aijelima. Sorilea se na tu primedbu na tren ukoči, ali je zanemari. Opet izatka štitove protiv slušanja, a onda zastade - i postavi i svetlosne kugle ispred Semirhaginih očiju. Da, ona jeste slaba kada je o Moći reč, ali uči veoma brzo.
„Je li pametno držati je ovakvu?", upita Sorilea, a u glasu joj se čulo da bi te reči bile zahtev, samo da su upućene ma kojoj drugoj osobi. Zbog Kecuejn je ublažila svoje reči, a ova se zbog toga umalo nasmešila. Sorilea i ona su kao dva matora jastreba, naviknuta na to da se gnezde i vladaju gde hoće, ali sada primorana da se gnezde u susednom drveću. Ni jednoj ni drugoj nije baš lako da budu ljubazne.