Herid Fel je sada mrtav, ubijen, rastrgnuo ga je neki Nakot Senke. Otkrio je nešto u tim knjigama i nameravao da to saopšti Randu. Nešto u vezi s Poslednjom bitkom i pečatima na zatvoru Mračnoga. Fel je ubijen neposredno pre nego što je stigao da prenese to saznanje. Možda je reč o slučajnosti; možda knjige nemaju nikakve veze s njegovom smrću. A možda i imaju. Min je bila rešena da dođe do odgovora. Kako zbog Randa, tako i zbog Herida.
Spusti Razmišljanja i uze Misli među ruševinama, jedno delo od pre više od hiljadu godina. Mesto gde je stala obeležila je komadićem hartije, istom onom sada izgužvanom porukom koju je Herid poslao Randu neposredno pre nego što je ubijen. Min je uze i opet pročita.
Vera i red daju snagu. Pre nego što počneš da gradiš, moraš raščistiti ruševine. Objasniču kada se budemo videli. Nemoj da dovodiš devojku. Previše je lepa.
Čitajući njegove knjige, zaključila je da može da isprati tok njegovih misli. Rand je želeo da zna kako da zapečati zatvor Mračnoga. Je li Fel otkrio ono što ona misli da jeste?
Ona odmahnu glavom. Šta li joj je na pameti kada ona pokušava da razreši učenjačku zagonetku? Ali ko će drugi? Možda je neka iz Smeđeg ađaha prikladnija za to, ali može li se njima verovati? Čak i one koje su mu se zavetovale na odanost mogu odlučiti kako je za Randa najbolje da od njega kriju neke stvari. Rand je u poslednje vreme previše zauzet i previše nestrpljiv da bi čitao. To ostavlja samo Min. Počela je da sklapa deliće slagalice o nečemu što će on morati da učini, ali mnogo toga - veoma mnogo - i dalje je nepoznato. Oseća da se bliži krajnjem odgovoru, ali brine je da Randu saopšti to što je otkrila. Kako li će on to prihvatiti?
Uzdahnu, prelećući pogledom po knjizi. Nikada joj ni na kraj pameti nije bilo da će se baš ona zatreskati u nekog muškarca, kao budala. Ali eto je kako ga sledi svuda kud on ode i njegove potrebe stavlja ispred svojih. To ne znači da je ona njegova mezimica, ma šta neki u logoru govorili. Ona sledi Randa zato što ga voli i oseća - doslovno - njegovu ljubav. Uprkos tome što je trunčicu po trunčicu sve stroži, uprkos besu i beznađu njegovog života, on je voli. I stoga ona čini sve što može kako bi mu pomogla.
Kada bi mogla da pomogne u razrešenju te jedne zagonetke - zagonetke kako zapečatiti zatvor Mračnoga - postigla bi nešto ne samo za Randa, već i za čitav svet. Zašto je bitno to što vojnici u taboru ne znaju kakva je njena vrednost? Verovatno je bolje da svi pretpostavljaju kako je ona zanemarljiva. Svaki ubica koji dođe da bi uklonio Randa nju će zanemariti - i onda će taj nesuđeni ubica ubrzo otkriti da Min u rukavima krije noževe. Nije dobra s njima kao Tom Merilin, ali dovoljno je dobra da pomoću njih ubija.
Rand se okrenu u snu, ali opet se smiri. Ona ga voli. Nije to svojom voljom rešila, ali njeno srce - ili Šara, ili Tvorac, ili šta god da je zaduženo za te stvari - odlučilo je o tome umesto nje. A ona sada svoja osećanja ne bi promenila sve i da može. Bez obzira na to što je u opasnosti, bez obzira na to kako je svi vojnici u logoru gledaju, bez obzira na to što mora... da ga deli s drugima.
Rand se opet promeškolji. Ovoga puta zastenja i otvori oči, pa se pridiže u sedeći položaj. Diže ruku i uhvati se za glavu, nekako delujući iznurenije nego kada je otišao na spavanje. Bio je samo u rublju, a nedra su mu bila gola. Dugo je samo tako sedeo, a onda je ustao i prišao prozoru sa zatvorenim kapcima.
Min zatvori knjigu. „A šta ti to misliš da radiš, čobanine? Jedva si dva sata spavao!"
On otvori kapke i prozor, tako da mu se pogled pruži u noč. Od zalutalog vetra, plamen njene lampe zatreperi.
„Rande?“, pozva ga Min.
Jedva da je čula njegov glas kada joj je odgovorio. „On mi je u glavi. Nije ga bilo u snu. Ali sada se vratio."
Ona se jedva suzdrža da ne klone i da se ne zavali u naslonjaču. Svedosti, što mrzi da sluša o Randovom ludilu. Nadala se da će se, kad bude očistio saidin, rešiti sumanutosti koju je izazivala opačina. „On?“, upita, primoravajući sebe da govori staloženo. „Glas... Lijusa Terina?“
On se okrenu, a oblačno noćno nebo koje se videlo kroz prozor uokviri mu lice, tako da je nestalna svetlost svetiljke njegove crte mahom ostavila u senci.
„Rande", reče mu ona, sklanjajući knjigu i prilazeći mu pored prozora. „S nekim moraš da pričaš. Ne možeš sve to držati u sebi."
„Moram da budem snažan."
Ona ga povuče za ruku i okrenu ga prema sebi. „To što me guraš u stranu znači da si snažan?"
„Ja te ne..."
„Da, guraš me u stranu. Nešto se dešava iza tih tvojih aijelskih očiju, Rande. Zar misliš da ću prestati da te volim zbog onoga što ti čuješ?"
„Bićeš prestravljena."
„O", kaza ona i prekrsti ruke. „Dakle, ja sam nejak cvetak, je li?"
On otvori usta, boreći se da nađe reči, kao što je nekada činio. Nekada kada je bio samo čobanin koji je pošao u pustolovinu. „Min, ja znam da si ti snažna. Znam da znaš.“
„Onda veruj u mene da sam dovoljno snažna da podnesem ono što je u tebi“, odvrati mu ona. „Ne možemo se pretvarati kako se ništa ne dešava.“ Ona natera sebe da ode još dalje. „Opačina je na tebi ostavila beleg. Znam da jeste. Ali ako to ne možeš da podeliš sa mnom - s kime možeš?“
On prođe prstima kroz kosu, pa se okrenu i zakorača napred-nazad. „Sve nek je spaljeno, Min! Ako moji neprijatelji znaju moje slabosti - iskoristiće ih. Osećam se kao da sam slep. Trčim u mraku po nepoznatoj stazi. Ne znam ima li ponora na putu ili se čitava prokletinja završava liticom!"
Ona ga uhvati za ruku dok je prolazio pored nje i zaustavi ga. „Ispričaj mi.“
„Mislićeš da sam lud.“
Ona frknu. „Ja već mislim da si vunoglava budala. Može li biti mnogo gore od toga?"
On je pogleda, a malčice napetosti mu iščile s lica. Sede na ivicu kreveta, pa tiho uzdahnu. Ali to jeste napredak.
„Semirhag je u pravu", reče joj Rand. „Ja čujem... neke stvari. Čujem glas. Glas Lijusa Terina - Zmaja. On mi se obraća i odgovara na svet oko mene. Ponekad pokušava da mi preotme saidin. A... ponekad i uspeva. On je divlji, Min. Lud. Ali stvari koje može da uradi s Jednom moći jednostavno su zapanjujuće."
Zagleda se u daljinu. Min se naježi. Svetlosti! On dozvoljava glasu u svojoj glavi da upravlja Jednom moći? Šta to znači? Da on prepušta vlast onom ludom delu svog mozga?
On odmahnu glavom. „Semirhag tvrdi da je to samo ludilo, da me um vara, ali Lijus Terin zna nešto - stvari koje ja ne znam. Stvari u vezi sa istorijom, stvari s Jednom moći. Ti si imala predviđanje mene, gde si videla dva čoveka koji se stapaju u jednog. To znači da smo Lijus Terin i ja odvojeni! Dve osobe, Min. On je stvaran."
Ona mu priđe i sede pored njega. „Rande, on jeste ti. Ili si ti on. Opet izatkan u Šari. Ta sećanja i stvari koje možeš da uradiš ostaci su onoga ko si ranije bio."
„Ne“, odgovori Rand. „Min, on je lud - a ja nisam. Sem toga, on je pretrpeo neuspeh. Ja neću. Neću, Min. Neću povrediti one koje volim, kao što je on to učinio. A kada porazim Mračnoga, neću mu ostaviti mogućnost da se neko kratko vreme potom vrati i opet nas ugnjetava."
Tri hiljade godina je „kratko vreme“? Ona ga obgrli. „Je li bitno?“, upita ga. „Ako postoji neko drugi ili ako su to samo sećanja od ranije - to je korisno znanje."
„Da“, odgovori Rand, opet delujući rasejano. „Ali bojim se da koristim Jednu moć. Kada to činim, postoji opasnost da on ovlada njom. Njemu se ne može verovati. Nije mislio da je ubije, ali to ne menja činjenicu da je jeste ubio. Svetlosti... Ilijena...“
Dešava li se to sa svima njima? Da li svako pretpostavlja da je on zapravo razuman, a da taj neko drugi u njima čini užasne stvari?