Firejna odabra jedan orah. Druge dve Bele nelagodno su se zgledale. „Ima smisla to što pričaš", naposletku priznade Predstavnica.
Egvena spusti krckalicu. „Rand al’Tor je u srcu dobar čovek, ali potrebni su mu saveti. U današnje vreme trebalo bi da smo mi najistančanije u svojoj istoriji. On je trebalo da bude naučen na to da veruje u Aes Sedai iznad svih ostalih i da se oslanja na naše savete. Trebalo je da mu se pokaže kako je mudro i pametno slušati nas. Umesto toga, pokazano mu je da ćemo se prema njemu ophoditi kao prema nevaspitanom detetu. Ako on jeste nevaspitano dete, ne može se dozvoliti da pomisli kako ga mi tako doživljavamo. Zbog našeg nespretnog ponašanja, on je neke Aes Sedai zarobio i dozvolio da druge budu vezane za one njegove Aša’mane."
Firejna se ukoči. „Najbolje je ne pominjati tu poganost.“
„Šta je sad pa to?“, zgranuto upita Tesan, prinoseći ruku nedrima. Neke Bele kao da nikada ne obraćaju pažnju na svet oko sebe. „Firejna, jesi li ti znala za to?“
Firejna nije odgovarala.
„Ja... čula sam glasine", kaza zdepasta Mijasi. „Ako je to istina, onda nešto mora da se učini.“
„Da“, odgovori Egvena. „Nažalost, trenutno ne možemo da se usredsredimo na Al’Tora.“
„On je najveća nevolja s kojom je svet suočen", odvrati ispijena Tesan i nagnu se prema njoj. „Najpre moramo da se postaramo za njega."
„Ne“, odgovori Egvena. „Ima drugih pitanja."
Mijasi se namršti. „Pošto se Poslednja bitka bliži, ne uviđam koja su to druga pitanja bitna."
Egvena odmahnu glavom. „Ako bismo sada krenule da se bavimo Random, bile bismo kao seljak koji gleda svoja kola i brine se što u njima nema robe za prodaju - ali ne obraća pažnju na to što mu je osovina naprsla. Ako napuni kola pre vremena, osovina će samo pući i biće još gore nego na početku."
„A šta ti to tačno želiš da kažeš?", zatraži da čuje Tesan.
Egvena pogleda Firejnu.
„Shvatam", kaza Firejna. „Ti pričaš o podeli Bele kule."
„Može li naprsli kamen da bude dobar temelj za neku zgradu?" upita Egvena. „Može li iskrzani konopac zadržati uplašenog konja? Kako se mi, u trenutnom stanju, uopšte možemo nadati da ćemo obuzdati Ponovorođenog Zmaja lično?"
„Pa zašto onda i dalje podstičeš tu podelu tvrdnjom da si Amirlin Tron? Prkosiš sopstvenoj logici", odgovori Firejna.
„A odricanje od mog polaganja prava na Amirlin Tron zaceliće Kulu?" upita Egvena.
„Pomoći će."
Egvena izvi jednu obrvu. „Pretpostavimo na trenutak da odricanjem od mesta Amirlin mogu da ubedim pobunjenice da se vrate u Belu kulu i da prihvate Elaidino vodstvo." A onda još više izvi obrvu, nagoveštavajući koliko je po njenom mišljenju tako nešto izvesno. „Da li bi podele bile okončane?"
„Upravo si kazala da bi bile", mršteći se odvrati Tesan.
„O?" izusti Egvena. „Bi li sestre prestale da trčkaraju kroz hodnike, uplašene od toga da budu same? Da li bi skupine žena iz različitih ađaha prestale da se preteći gledaju kada jedne pored drugih prolaze hodnicima? Uz sve dužno poštovanje, više ne bismo osećale potrebu da sve vreme nosimo svoje šalove, kako bismo naglasile ko smo i kome odane?"
Firejna samo na tren spusti pogled na svoj šal opervažen belim resama.
Egvena se nagnu ka njima i nastavi: „Zacelo vi, od svih žena u Beloj kuli, uviđate koliko je važno da ađasi sarađuju. Potrebne su nam žene s različitim veštinama i koje zanimaju različite stvari kako bismo ih okupile u ađahe - ali ima li ikakvog smisla da mi ne sarađujemo jedne s drugima?"
„Bele nisu izazvale... ovu napetost, koja je za žaljenje", odvrati Mijasi i malčice frknu.
„Do te napetosti dovele su ostale, ponašajući se s takvim prevelikim obiljem osećanja."
„To je izazvalo trenutno vodstvo", odvrati Egvena. „Vodstvo koje smatra kako je sasvim u redu u tajnosti umirivati svoje sestre, ubijati Zaštitnike pre nego što se njihove Aes Sedai izvedu na suđenje. Da nema ničeg pogrešnog u lome da se nekoj sestri oduzme šal i da se ona svede na Prihvaćene, da nema ničeg lošeg u raspuštanju čitavog ađaha. A šta je s delanjem bez znanja Dvorane u nečemu opasnom kao što je otimanje i zarobljavanje Ponovorođenog Zmaja? Zar je neočekivano da sestre budu tako prestravljene i zabrinute? Zar sve ovo što nam se dešava nije u potpunosti logično?"
Tri Bele samo su ćutale.
„Neću se potčiniti", kaza Egvena. „Ne ako ćemo nakon toga i dalje biti podeljene. Nastaviću da tvrdim kako Elaida nije Amirlin. Njeni postupci su lo dokazali. Hoćete li da pomognete u bici protiv Mračnoga? Pa, vaš prvi korak nije da se nosite s Ponovorođenim Zmajem. Vaš prvi korak trebalo bi da bude da pružite ruku sestrama iz drugih ađaha."
„Zašto baš mi?“, upita Tesan. „Nismo mi odgovorne za tuđe postupke."
„A vi ne snosite baš nimalo krivice?", upita Egvena, dozvolivši da joj se u rečima čuje malo besa koji oseća. Zar nijedna od njenih sestara neće da prihvati ni zrnce odgovornosti? Vi iz Belog trebalo je da uvidite kuda će ovaj put odvesti. Da, Sijuan i Plavi nisu bili bez mane - ali trebalo je da vi uvidite manu u njenom svrgavanju, pa dopuštanju Elaidi da raspusti Plavi. Sem toga, čini mi se da je nekoliko pripadnica vašeg ađaha bilo ključno u uzdizanju Elaide kao Amirlin."
Mijasi se malčice lecnu. Bele ne vole da ih iko podseća na Alvijarin i njen neuspeh na položaju Elaidinog čuvara. Umesto da se okrenu protiv Elaide zbog toga što je odbacila jednu Belu, kao da su se okrenule protiv sopstvene pripadnice zbog sramote koju im je nanela.
„I dalje mislim da je ovo posao za Sive", kaza Tesan, ali zvučala je daleko manje ubeđeno nego maločas. „Trebalo bi da razgovaraš s njima."
„I jesam razgovarala", odvrati Egvena. Počela je da gubi strpljenje. „Neke od njih neće ni da razgovaraju sa mnom i nastavljaju da me šalju na pokore. Druge kažu da podele nisu njihova krivica, ali uz malo ubeđivanja pristaju da učine šta god mogu. Žute su bile veoma razumne i mislim da su nevolje u Kuli počele da gledaju kao ranu koju treba zaceliti. I dalje radim na nekoliko Smeđih sestara - one su izgleda više opčinjene nevoljama nego što su u vezi s njima zabrinute. Poslala sam nekoliko njih da u letopisima traže primere podela, nadajući se da će naleteti na priču o Renali Merlon. Trebalo bi da im bude lako da dovedu stvari u vezu s njom, pa će možda početi da uviđaju na koji se način naše sadašnje nevolje mogu razrešiti.
Za divno čudo Zelene su bile najtvrdoglavije. One po mnogo čemu znaju da budu kao Crvene, što me dovodi do ludila - pošto bi one zaista trebalo da su voljne da me prihvate kao jednu od svojih. Tako na kraju ostaju samo Plave, koje su izgnane, i Crvene. A čisto sumnjam da su sestre iz tog poslednjeg ađaha sklone da saslušaju moje predloge."
Firejna se zamišljeno zavali u naslonjaču, Tesan ostade da zuri u Egvenu, zaboravivši na tri oraha u šaci. Mijasi se razrogačenih očiju počeša po sedokosoj glavi.
Je li Egvena previše odala? Aes Sedai su neverovatno nalik Randu al’Toru; ne vole da znaju kada ih neko navodi kao vodu na svoju vodenicu.
„Zatečene ste", reče ona. „Šta, zar mislite da bi trebalo da samo sedim kao što većina sedi - i da ne radim ništa dok se Kula ruši? Ova bela haljina mi je nametnuta i ne prihvatam to što predstavlja, ali iskoristiću je. U današnje vreme, žena u polazničkom belom jedna je od nekolikih koje mogu da prelaze iz odaje jednog ađaha u odaje drugog. Neko mora da radi na pomirenju Kule, a ja sam najbolji izbor. Sem toga, to je moja dužnost."
„Baš... razumno od tebe“, reče joj Firejna, namrštivši bezvremene veđe.
„Hvala ti“, odgovori Egvena. Da li se one brinu zbog toga što je ona prekoračila svoje granice? Jesu li pobesnele zbog toga što je obmanjivala Aes Sedai? I hladno su rešene da se postaraju da ona opet bude kažnjena?