Firejna se nagnu ka njoj. „Recimo da mi želimo da poradimo na pomirenju Kule. Šta preporučuješ?"
Egvena oseti kako je preplavljuje uzbuđenje. Poslednjih nekoliko dana bila je osujećena na svakom koraku. Glupe Zelene! Osećaće se kao prave budale kada ona bude prihvaćena kao Amirlin.
„Suejna iz Žutog ađaha ubrzo će pozvati vas tri da ručate s njom“, kaza Egvena. To jest, Suejna će ih pozvati kada je Egvena bude ponukala na to. „Prihvatite njen poziv i obedujte na nekom javnom mestu - možda u jednom od vrtova Kule. Neka vas svi vide kako uživate zajedno. Pokušaću da navedem neku Smeđu sestru da vas nakon toga pozove. Neka vas druge sestre vide kako se družite s drugim ađasima.“
„Veoma jednostavno", primeti Mijasi. „To zahteva veoma malo truda, ali moguć je izvanredno velik dobitak."
„Videćemo", reče Firejna. „Egvena, možeš da ideš."
Nije joj se dopadalo to što je tek tako tera da ide, ali tome pomoći nema. Ipak, ta žena je Egveni ukazala poštovanje time što ju je oslovila po imenu. Egvena ustade, pa onda - veoma pažljivo - klimnu Firejna. Mada Tesan i Mijasi nisu pokazale da ih je to preterano pogodilo, obe su tek neznatno razgoračile oči. Sada je već širom Kule dobro poznato da Egvena nikada ne pada u naklon. A onda, zapanjujuće, Firejna nakloni glavu - samo malčice - u odgovor na njen postupak.
„Egvena al’Ver, ako ikada odlučiš da se priključiš Belom", kaza ta žena, „znaj da ćeš ovde biti dobrodošla. Za tako mlado čeljade, logika koju si danas pokazala bila je izvanredna."
Egvena se suzdrža da se ne nasmeši. Pre svega četiri dana, Bene Nalsad je ponudila Egveni mesto u Smeđem ađahu - i to bezmalo otvoreno - ali Egvena je i dalje bila iznenađena time kako joj je Suejna snažno preporučila Žuti. Skoro da su je privolele da se predomisli - ali to je bilo samo zbog njene trenutne ljutnje na Zeleni. „Hvala ti", odgovori. „Ali moraš se setiti da Amirlin mora da predstavlja sve ađahe. Međutim, veoma sam uživala u našem razgovoru. Nadam se da ćeš mi i u budućnosti dozvoliti da ti se pridružim."
To rekavši, Egvena ode i dopusti sebi da se široko nasmeši klimajući Firejninom krivonogom Zaštitniku koji je držao stražu odmah iza balkona. Osmeh joj je opstao na licu sve dok nije izašla iz belog dela Kule i zatekla Katerinu kako je čeka u hodniku. Ta Crvena nije bila među one dve koje su jutros dodeljene Egveni, a u Kuli se priča da se Elaida sve više oslanja na Katerinu, te da njen Čuvar nestaje i odlazi na tajanstvene zadatke.
Ali Katerinino lice oštrih crta takođe je bilo ozareno smeškom. To nije bio dobar znak. „Evo“, kaza joj ta žena pružajući joj drveni pehar s nekom bistrom tečnošću. Vreme je za Egveninu popodnevnu meru dvokorena.
Egvena se namršti, ali onda prihvati pehar i iskapi ga. Obrisa usta maramicom, pa krenu niz hodnik.
„A kuda to ideš?“, upita Katerina.
Egvena se pokoleba od njenog samozadovoljnog glasa, pa se okrenu i namršti. „Moja sledeća pouka...“
„Tebe više niko neće podučavati", prekide je Katerina. „Bar ne kao do sada. Sve su saglasne da je umeće s tkanjem zadivljujuće - za jednu polaznicu."
Egvena se namršti. Zar će je ponovo uzdignuti do Prihvaćene? Čisto sumnja da će joj Elaida dopustiti da bude slobodnija, a u svojim odajama provodi vrlo malo vremena, tako da je višak prostora koji bi dobila kao Prihvaćena u suštini nebitan.
„Ne“, kaza Katerina, igrajući se resama na svom šalu. „Odlučeno je da je ono što ti moraš da naučiš - poniznost. Amirlin je čula za tvoje glupo odbijanje da padaš u naklon pred sestrama. Po njenom mišljenju, to je poslednji znak tvoje prkosne prirode, te ćeš stoga biti učena novim stvarima."
Egvena na tren oseti strah. „Kakvim stvarima?" upita trudeći se da joj glas ne podrhtava.
„Zaduženjima i poslovima na održavanju", odgovori Katerina.
„Već imam zaduženje, baš kao polaznice."
„Pogrešno si me shvatila", kaza Katerina. „Od sada pa nadalje, samo ćeš imati zaduženja. Smesta se javi u kuhinju - tamo ćeš provoditi svako popodne na radu. Uveče ćeš ribati podove. Ujutru ćeš se javljati glavnom baštovanu i raditi u vrtovima. To će biti tvoj život, ta tri zaduženja svakoga dana - svako po pet sati - sve dok se ne odrekneš svog glupog ponosa i naučiš da se klanjaš boljima od sebe."
To je kraj Egvenine slobode - ono malo slobode što ima. Katerini su se oči iskrile od radosti.
„Ah, dakle shvataš", kaza Katerina. „Nema više obilaženja sestara u njihovim odajama i traćenja njihovog vremena dok ti vežbaš tkanja koja si odavno savladala. Nema više lenstvovanja; sada ćeš zaista raditi. Šta na to imaš da kažeš?"
Egvena nije bila zabrinuta zbog teškog posla - ne smetaju joj zaduženja koja svakoga dana obavlja. Ali upropastiće je to što neće imati dodira s drugim sestrama. Kako onda da zaceli Belu kulu? Svetlosti! To je propast!
Ona stisnu zube i natera sebe da savlada svoja osećanja. Pogledala je Katerinu pravo u oči i rekla: „U redu. Hajdemo."
Katerina trepnu. Očigledno je očekivala raspravu, ili makar protivljenje. Ali ovo nije trenutak za to. Egvena pođe prema kuhinji, ostavljajući za sobom odaje Belih. Ne sme im staviti do znanja koliko je ova kazna delotvorna.
Dok je hodala, suzbijala je strah. Hodnici u unutrašnjosti Kule bili su obasjani dugim i vijugavim svetiljkama, nalik zmijskim glavama iz kojih plamičci palacaju prema kamenoj tavanici. Može ona da se izbori s time. Izboriće se. Neće je one slomiti. Možda bi trebalo da radi nekoliko dana, pa da se pretvara da je savladana. Da padne u onaj naklon koji Elaida traži? To je zapravo sitnica. Jedan naklon - i moći će da se vrati svojim važnijim dužnostima.
Ne, pomislila je. Ne, to ne bi bio kraj. Izgubiću čim prvi put padnem u naklon. Popuštanje bi dokazalo Elaidi da Egvena može biti slomljena. Padanje u naklon označilo bi početak njenog puta ka uništenju. Elaida bi ubrzo odlučila da Egvena mora da počne da se služi počasnim nazivima kada se obraća Aes Sedai. Lažna Amirlin bi onda opet poslala Egvenu na kulučenje, znajući da je to već uspevalo. Da li bi onda Egvena i tada popustila? Koliko bi vremena prošlo pre nego što njena uverljivost bude zaboravljena i zgažena po pločicama Kulinih hodnika?
Neće popustiti. Batine nisu promenile njeno ponašanje; neće ga promeniti ni kulučenje.
Tri sata rada u kuhinji nije joj popravilo raspoloženje. Laras, pozamašna nadzornica kuhinja, poslala je Egvenu da oriba jedno od ogromnih ognjišta, nalik na furune. To je prljav posao, koji ne podstiče razmišljanje. Mada ona svejedno nije uviđala kako može da se izvuče iz okolnosti u kojima se našla. Egvena kleknu i sede na pete, pa diže ruku i obrisa znoj sa čela. Ruka je bila čađava od gareži. Egvena tiho uzdahnu; usta i nos bili su joj zaštićeni vlažnom krpom, koju je vezala preko lica da ne bi udisala previše pepela. Dah joj je bio topao i bilo joj je zagušljivo od poveza, a koža joj je postala lepljiva od znoja. Kapi znoja koje su joj se slivale niz lice crnele su se od čađi. Kroz povez preko nosa osećala je skoreni vonj pepela koji je iznova, iznova i iznova sagorevao.
To ognjište bilo je velika građevina ozidana od pečene crvene cigle. Bilo je otvoreno s obe strane i više nego dovoljno veliko da Egvena upuzi u njega - što je i uradila. Skorena garež hvatala se po zidovima ognjišta i u dimnjaku, tako da se morala oribati da ne zapuši dimnjak ili padne u hranu. Egvena je čula kako Katerina i Lirena čavrljaju i smeju se u trpezariji. Crvene su povremeno dolazile da je obiđu, ali njena prava nadzornica bila je Laras, koja je ribala šerpe na suprotnoj strani prostorije.
Egvena se za taj posao presvukla u radnu odeću. Mada je ta haljina nekada bila bela, polaznice je stalno koriste za čišćenje kamina, tako da se čađ potpuno uvukla u tkanje. Bila je sivim prekrivena mrljama nalik na senke.