Egvena protrlja krsta, pa se vrati na sve četiri i zađe dublje u kamin. Služeći se jednom malom drvenom četkom, ona skide grudve pepela s vezova između cigala, a onda pokupi taj pepeo i baci ga u mesingana vedra, koja su se već do ruba napunila belim i sivim pepelom. Njen prvi zadatak bio je da sav taj pepeo natrpa u vedra. Ruke su joj bile toliko garave od tog posla da se brinula kako neće moći da ih očisti ni najsnažnijim mogućim ribanjem. Kolena su je bolela, kao u nekoj čudnoj suprotnosti s njenom zadnjicom, koja ju je i dalje pekla od jutrošnjih batina.
Nastavila je da riba pocrnelu ciglu, slabašno obasjanu svetiljkom koju je ostavila u jednom unutrašnjem uglu ognjišta. Žarko je žudela da koristi Jednu moć, ali Crvene napolju će osetiti njeno usmeravanje, a u međuvremenu je otkrila i da joj je data neuobičajeno jaka popodnevna mera dvokorena, tako da ne može da usmerava ni trunčicu. Zapravo, taj napitak od dvokorena bio je toliko jak da joj se prispavalo, zbog čega joj je taj rad još teže padao.
Hoće li joj to biti život? Da li će biti zatočena u kaminu, ribajući cigle koje niko ne vidi, sklonjena od sveta? Ne može da se suprotstavlja Elaidi ako svi zaborave na nju. Tiho se zakašlja, a taj zvuk odjeknu u unutrašnjosti ognjišta.
Potreban joj je plan. Izgleda da joj je jedini izlaz da iskoristi one sestre koje pokušavaju da otkriju Crni ađah. Ali kako da ih poseti? Pošto je sestre više ni u čemu ne obučavaju, nema nikakvog načina da umakne svojim Crvenim čuvarkama, a naročito ne tako što će ući u područje koje pripada nekom drugom ađahu. Može li se nekako odšunjati dok radi? Ali ako otkriju da je odsutna, verovatno će se naći u još gorim okolnostima.
Ali ne može dopustiti da joj taj rad ovlada životom! Poslednja bitka se bliži; Ponovorođeni Zmaj je na slobodi a Amirlin Tron na sve četiri riba kamin! Ona stisnu zube, besno ribajući iz sve snage. Čađ je tako dugo sagorevala da je po kamenu obrazovala staklastu crnu pokoricu. Nikada joj neće poći za rukom da sve skine. Samo mora da se postara da bude dovoljno čisto da se ništa od tog gara ne odlama.
A onda u toj staklastoj pokorici ugleda neku senku kako prelazi preko otvora na suprotnoj strani kamina. Egvena smesta posegnu za Izvorom - ali, naravno, ništa ne nađe. Dvokoren joj zamagljuje um. Ali neko je sasvim sigurno ispred kamina - saginje se, krećući se tiho...
Egvena jednom rukom zgrabi lopaticu, a drugu lagano pruži da uhvati metlicu kojom je skupljala pepeo. Onda se munjevito okrenu.
Laras se ukoči gvirkajući u kamin. Nadzornica kuhinja beše u velikoj beloj kecelji, takođe malčice čađavoj. Njeno dežmekasto okruglo lice proživelo je pristojan broj zima; kosa je počela da joj sedi, a bore su joj se urezale oko očiju. Kako se nagnula, podvoljak joj je obrazovao drugu, treću i četvrtu bradu, dok se debelim prstima držala za otvor kamina.
Egvena se opusti. Zašto li je bila toliko sigurna da joj se to neko šunja iza leđa? To je samo Laras dolazila da je obiđe.
Ali zašto se ta žena kretala tako tiho? Laras baci pogled u stranu, sve vreme gledajući ispod oka, a onda prinese prst usnama. Egvena se opet nape. Šta li se to dešava?
Laras odstupi od kamina, hodajući unatraške, pa mahnu Egveni da pođe za njom. Nadzornica kuhinja kretala se lakim korakom, daleko tiše nego što bi Egvena mislila da je uopšte moguće. Pomoćne kuvarice i sluškinje treskale su posuđem u drugim delovima kuhinje, ali nijedna od njih nije bila neposredno vidljiva. Egvena tiho izađe iz kamina, pa zadenu lopaticu za pojas i obrisa ruke o haljinu. Skide povez s lica, udišući slatki vazduh bez čađi. Udahnu duboko, zbog čega je Laras preko pogleda, pa opet prinese prst usnama.
Egvena klimnu i pođe za Laras kroz kuhinju. Za nekoliko trenutaka, ona i Egvena našle su se u ostavi, ispunjenoj mirisom suvih žitarica i sireva ostavljenih da sazru. Pločice su tu ustuknule pred podom popločanim ciglama, trajnijim i izdržljivijim. Laras skloni u stranu nekoliko vreća, pa onda odiže jedan deo poda. U drveni kapak behu utisnute istanjene cigle kako se ne bi razlikovao od ostatka poda. Ispod kapka se videla jedna mala odaja kamenih zidova, tačno ispod ostave, dovoljno velika da u njoj bude jedna osoba, mada bi se visok muškarac unutra osećao skučeno.
„Sačekaj ovde do mraka", tiho reče Laras. „Sada ne mogu da te izvučem napolje, pošto je Kula u pometnji kao dvorište puno kokošaka oko kojeg kruži lisica. Ali smeće se iznosi kasno noću, pa ću te sakriti među devojkama koje ga istovaraju. Jedan lučki radnik odvešće te do čamčića i preveslati preko reke. Imam prijatelje u straži; progledaće kroz prste. Kada stigneš na drugu obalu, na tebi je šta ćeš dalje da radiš. Savetovala bih te da se ne vraćaš onim budalama koje su od tebe napravile svoju marionetu. Nađi neko mesto da se sakriješ dok sve ovo ne prođe, a onda se vrati i vidi da li će te primiti koja god žena tada bude glavna. Po svemu sudeći, to neće biti Elaida."
Egvena iznenađeno trepnu.
„Pa“, kaza joj gojazna žena, „ulazi više.“
»Ja...“
„Nema vremena za naklapanje!", prasnu Laras, kao da nije ona ta koja je sve vreme pričala. Sudeći po tome kako neprestano gvirka oko sebe i lupka stopalom, očigledno je bojažljiva - ali takođe je očigledno i ranije radila ovakve stvari. Zašto je obična kuvarica u Beloj kuli tako vesta kada je reč o šunjanju i ima tako spreman plan da izvuče Egvenu iz utvrđenog grada pod opsadom? I zašto uopšte ima skrovište u kuhinji? Svetlosti, kako ga je uopšte napravila?
„Ne brini ti za mene“, reče Laras, gledajući Egvenu. „Mogu ja da se staram o sebi. Zadržaću ostale kuhinjske sluge da ne prilaze mestu gde si radila. One Aes Sedai proveravaju šta se s tobom dešava na svakih pola sata ili tako nešto - a pošto su te obišle pre minut, proći će dosta vremena pre nego što te budu ponovo obišle. Kada budu proverile šta ti radiš, ja ću da se pravim nevešta - a svi će pretpostaviti da si se iskrala iz kuhinje. Ubrzo ćemo te izvući iz grada i niko neće znati šta se desilo."
„Da“, kaza Egvena, naposletku povrativši moć govora, „ali zašto?" Pretpostavljala je da Laras neće biti toliko spremna da pomaže još jednoj pobegulji, nakon što je pomogla Min i Sijuan.
Laras joj uzvrati pogled, a u očima joj se videla rešenost na kojoj bi joj svaka Aes Sedai pozavidela. Egvena je svakako previdela tu ženu! Ko je zapravo ona!
„Neću da učestvujem u slamanju jedne devojke", strogo kaza Laras. „Ono batinjanje je za sramotu! Glupe Aes Sedai! Verno sam služila svih ovih godina - vala jesam - ali sada mi kažu kako moram da te teram da radiš koliko god možeš da izdržiš - i to u beskraj. Pa, vidim ja kada se prestaje s podučavanjem neke devojke i počinje s njenim ubijanjem u pojam. Neću ja to da trpim - ne u mojoj kuhinji. Svetlost spalila Elaidu zbog toga što misli da ona može tako nešto da uradi! Neka te pogubi ih neka od tebe napravi polaznicu - za to nimalo ne hajem. Ali ovakvo slamanje potpuno je neprihvadjivo!"
Žena je stajala podbočena, a oblačak pepela dizao joj se s kecelje. Za divno čudo, Egvena je počela da razmišlja o njenoj ponudi. Odbila je kada joj je Sijuan ponudila da je spase, ali ako sada pobegne - vratiće se u tabor pobunjenica tako što je sama sebe oslobodila. To bi bilo daleko bolje nego da je neko drugi spase iz Kule. Mogla bi da pobegne od svega toga - od batina, od kulučenja.
I šta onda da radi? Da sedi ispred Kule i da je gleda kako se ruši?
„Ne“, odgovori ona. „Tvoja ponuda je veoma ljubazna, ali ne mogu da je prihvatim. Žao mi je.“
Laras se namršti. „Ma slušaj ti...“
„Laras“, prekide je Egvena, „tako se ne priča s jednom Aes Sedai, bez obzira što je taj koji priča nadzornica kuhinja."
Laras se pokoleba. „Glupa devojka. Nisi ti Aes Sedai.“
„Prihvatila ti to ili ne, svejedno ne mogu da idem. Sem ako ne nameravaš da me lično strpaš u tu rupu - usput mi zapušavajući usta i vezujući me da ne bih vrištala, nakon čega ćeš morati lično da me otpratiš preko reke - predlažem ti da me pustiš da se vratim svom poslu."