„Ali zašto?"
„Zato što“, odgovori Egvena, bacajući pogled ka kaminu, „neko mora da se bori protiv nje.“
„Ovako ne možeš da se boriš", reče joj Laras.
„Svaki dan je bitka", kaza Egvena. „Svaki dan kad odbijem da se pokorim nešto znači. Sve i da su Elaida i njene Crvene jedine koje za to znaju - i to je nešto. Sitnica, ali više nego što mogu da uradim spolja. Hajde. Ostalo mi je još dva sata posla."
Ona se okrenu i pođe nazad prema kaminu. Laras nevoljno zatvori kapak svoje tajne odaje, pa pođe za njom. Ta žena je sada u hodu pravila daleko više buke, dok se češala o police, a bat njenih koraka odzvanjao po ciglama. Baš čudno kako ume da bude tiha kad hoće.
Blesak crvene tkanine, nalik na krv mrtvog zeca u snegu, kretao se kroz kuhinju. Egvena se ukoči kada je Katerina, u haljini s grimiznim suknjama i žutim porubom, ugleda. Crvena je gledala preko, a usne su joj bile stisnute. Je li ona to videla Egvenu i Laras kako odlaze odatle?
Laras se ukoči.
„Sada shvatam gde sam grešila", brzo kaza Egvena nadzornici kuhinja, odmeravajući pogledom drugo ognjište, koje se nalazilo blizu ostave. „Hvala ti što si mi pokazala. Od sada ću više paziti."
„Gledaj da paziš", reče joj Laras, povrativši se iz svoje zatečenosti. „U suprotnom ćeš videti šta je prava kazna, a ne ono šljapkanje koje dobijaš od nadzornice polaznica. Sad se vraćaj na posao."
Egvena klimnu i požuri prema kaminu. Katerina diže ruku da je zaustavi. Egveni srce neverno zalupa u nedrima.
„Nema potrebe", kaza Katerina. „Amirlin je tražila da je ova polaznica noćas poslužuje za večerom. Kazala sam Amirlin da jedan dan nije dovoljan da se slomi neko ko je toliko glup i tvrdoglav kao ovo dete, ali ona je uporna. Pretpostavljam da ti je pružena prva prilika da pokažeš svoju poniznost, dete. Preporučujem ti da je iskoristiš."
Egvena pogleda svoje čađave ruke i prljavu haljinu.
„Hajde, požuri", reče joj nadzornica. „Operi se i očisti. Amirlin ne sme da čeka."
Pranje se pokazalo bezmalo jednako teškim kao što je bilo čišćenje kamina. Garež joj se utisla u ruke slično kao što se utisla u onu haljinu za rad.
Egvena je skoro sat vremena provela kupajući se u kadi punoj mlake vode, pokušavajući da se koliko-toliko upristoji. Nokti su joj se iskrzali od ribanja cigala, a činilo joj se da sa svakim ispiranjem iz kose spere čitavo vedro pepela.
Međutim, drago joj je zbog toga što joj se ta prilika ukazala. Retko kada ima vremena za kupanje; obično se samo na brzinu izriba. Dok se kupala i trljala u malom kupatilu popločanom sivim pločicama, razmišljala je o svom sledečem koraku.
Odbila je priliku da pobegne. To znači da mora da radi sa Elaidom i njenim Crvenima - pošto su to jedine sestre koje viđa. Ali može li naterati njih da uvide svoje greške? Volela bi da ih može sve do jedne poslati na pokoru i otarasiti ih se.
Ali ne. Ona je Amirlin; ona predstavlja sve ađahe, uključujući i Crveni. Ne može se ponašati prema njima onako kako se Elaida ponela prema Plavima. One su joj najviše suprotstavljene, ali to samo znači da su joj veći izazov. Izgleda da je ostvarila nekakav napredak sa Silvijanom, a zar nije i Lirena Dojrelin priznala da je Elaida učinila neke ozbiljne greške?
Možda Crvene nisu jedine na koje može da utiče. Uvek ima izgleda da će druge sestre slučajno susresti u hodnicima. Ako joj neka od njih priđe kako bi s njom porazgovarala, Crvene neće moći tek tako da je odvuku. Egvena će pokazati makar neku meru pristojnosti, što će joj pružiti priliku da makar malo bude u dodiru s drugim sestrama.
Ali kako da se ponaša prema Elaidi? Je li pametno pustiti da lažna Amirlin nastavi da misli kako je Egvena skoro slomljena? Ili je vreme da joj se suprotstavi?
Kada je završila s kupanjem, Egvena se osećala daleko čistije i samouverenije. Njen rat je pošao po zlu, ali i dalje može da se bori. Žurno je iščetkala mokru kosu, obukla novu polazničku haljinu - kako je dobro osećati na koži dodir čiste i meke tkanine! A onda je otišla da se pridruži svojim čuvarkama.
Otpratile su je do Amirlininih odaja. Egvena je prošla pored nekoliko grupa sestara, i pazila je da se drži potpuno uspravno - upravo zarad njih. Čuvarke suje provele kroz Crveni deo Kule, gde su se na podu crvene pločice smenjivale s pločicama boje ugljena. Tu je oko nje šetalo više ljudi - žene sa šalovima, sluge s Plamenom Tar Valona na nedrima. Zaštitnika tu nikad nije bilo; Egveni je to oduvek bilo čudno, budući da su u drugim delovima Kule tako uobičajena pojava.
Nakon dugog uspona i nekoliko skretanja po hodnicima, stigli su do Elaidinih odaja. Egvena baci pogled na suknje kako bi videla da li joj dobro stoje, i ne shvatajući šta čini. Usput je rešila da Elaidi mora da pristupi s tišinom, baš kao što je to poslednji put učinila. Ako je još više razljuti, navući će na sebe još veća ograničenja. Egvena nema nemere da se ponizi, ali neće se ni truditi da namerno uvredi Elaidu. Neka ta žena misli šta god hoće.
Jedan sluga otvori vrata, pa uvede Egvenu u odaje i odvede je do trpezarije. Ona se zgranu onim što tu zateče. Pretpostavila je da će Elaida biti sama, ili možda s Mejdani. Egvena ni u jednom trenutku nije ni pomislila da će trpezarija biti puna žena. Bilo ih je pet, po jedna iz svakog ađaha sem Crvenog i Plavog. A sve žene su bile Predstavnice. Jukiri je bila tu, kao i Dosina, obe iz skupine tajnih lovaca na Crni ađah. Firejna je bila tu, mada je delovalo kao da je iznenađena zbog toga što vidi Egvenu. Da li to znači da Bela nije ranije znala za tu večeru, ili je jednostavno nije pomenula?
Rubinda iz Zelenog ađaha sedela je pored Šiven iz Smeđeg - pored sestre s kojom je Egvena želela da se susretne. Šiven je jedna od onih koje podržavaju pregovore s pobunjenim Aes Sedai, a Egvena se nadala da će joj poći za rukom da je više pogura prema pomaganju ujedinjenja Bele kule iznutra.
Sa izuzetkom Elaide, za stolom nije sedela nijedna Crvena sestra. Da li stoga što su sve Crvene predstavnice van Kule? Možda Elaida misli da u prostoriji vlada ravnoteža pošto je ona tu, jer sebe i dalje vidi kao Crvenu, premda to ne bi trebalo da čini.
Sto je bio dugačak, a kristalni putiri svetlucali su i presijavali se na svetlosti koju su odavale kitnjaste podne bronzane svetiljke. Sto se pružao uza zidove obojene u crveno-žućkasto slično rđi. Sve žene su bile u lepim haljinama u bojama svojih ađaha. Prostorijom se pronosio miris sočnog mesa i šargarepa kuvanih na pari. Žene su čavrljale. Prijateljski, ali usiljeno. Napeto. Nisu želele da budu tu.
S druge strane prostorije, Dosina klimnu Egveni, skoro kao u znak poštovanja. To je nešto nagoveštavalo. Kao da je time htela da kaže: „Ovde sam jer si rekla da su ovakve stvari važne." Elaida je sedela na čelu stola, odevena u crvenu haljinu širokih rukava, a nebrušeni granati obrubljivali su joj i rukave i grudnjak dok se zadovoljno smešila. Sluge su žurno dolazile i odlazile, sipajući vino i donoseći hranu. Zašto je Elaida sazvala večeru Predstavnica? Je li to pokušaj da zaceli podele u Beloj kuli? Da li ju je Egvena pogrešno procenila?
„Ah, dobro", kaza Elaida, primetivši Egvenu. „Napokon si stigla. Dođi ovamo, dete."
Egvena je posluša, pa se zaputi preko prostorije, a poslednjih nekoliko Predstavnica naposletku je primeti. Neke su delovale zbunjeno, a druge radoznale zbog njenog prisustva. Hodajući, Egvena shvati nešto.
To jedno veče vrlo lako bi moglo da upropasti sav njen trud.
Ako je Aes Sedai vide kako ponizno služi Elaidu, Egvena će izgubiti sav ugled u njihovim očima. Elaida je proglasila da je Egvena potčinjena - ali Egvena je pokazala da nije tako, već da je upravo suprotno. Ako tu popusti pred Elaidom, makar i malčice, to će svima biti dokaz.
Svetlost spalila tu ženu! Zašto je pozvala toliko žena oko kojih se Egvena tako silno trudila da ih ubedi u svoje stavove i da utiče na njih? Je li to puka slučajnost? Egvena se pridružni lažnoj Amirlin na čelu stola, a jedan sluga joj pruži kristalni ibrik pun crvenog vina kroz koje se prelamala svetlost. „Tvoje zaduženje je da mi puniš pehar", reče joj Elaida. „Stani tu, ali ne približavaj se previše. Radije ne bih da osećam smrad čađi od tvog današnjeg kažnjavanja."