Egvena stisnu zube. Smrad čađi? Nakon sat vremena kupanja? Malo verovatno. Krajičkom oka, vide iskru zadovoljstva u Elaidinim dok je ova srkutala vino. Onda se Elaida okrenu prema Šiven, koja je sedela s njene desne strane. Smeđa je bila visoka i mršava žena, kvrgavih ruku i ispijenog lica, kao sastavljena od ogolelog granja. Zamišljeno je gledala svoju domaćicu.
„Reci mi, Šiven“, kaza Elaida, „da li si i dalje uporna u želji da nastavljaš sa onim glupim pregovorima s pobunjenicama?"
„Sestrama se može pružiti prilika za pomirenje", odgovori Šiven.
„Imale su priliku", odvrati Elaida. „Zaista, očekivala sam daleko više od jedne Smeđe. Ponašaš se tvrdoglavo, bez imalo razumevanja za to kako se stvari rade u stvarnom svetu. Ma čak se i Mejdani slaže sa mnom, a ona je Siva! Znaš kakve su one."
Šiven se okrenu i delovalo je kao da je još uznemirenija nego maločas. Zašto ih je Elaida pozvala na večeru, ako će samo da vređa njih i njihove ađahe? Dok je Egvena gledala, Crvena se okrenu ka Firejni i poče da joj se žali na Rubindu, Predstavnicu Zelenih, koja se takođe suprotstavljala Elaidinim naporima da se pregovori okončaju. Dok je pričala, digla je pehar Egveni i lupnula ga prstom. Elaida je jedva otpila nekoliko gutljaja.
Egvena stisnu zube i dopuni pehar. Ostale su je viđale kako radi - pa za Firejnu je lomila orahe. Ovo joj neće uništiti ugled, ako je Elaida nekako ne prisili da se ponizi.
Ali čemu ta večera? Elaida kao da ni na koji način ne pokušava da pomiri ađahe. Zapravo, produbljuje razlike među njima tako što odbacuje one koje se ne slažu s njom. Povremeno je pružala pehar Egveni da joj ga dopuni, ali uvek nakon svega gutljaja ili dva.
Egvena lagano poče da shvata. Cilj te večere nije sarađnja sa ađasima - već prisiljavanje Predstavnica da rade onako kako Elaida misli da bi trebalo da rade. Egvena je tu samo da bi se Elaida pravila važna! Cilj svega toga jeste da se ostalima pokaže koliko je Elaida moćna - da može jednu ženu koju su druge proglasile za Amirlin strpati u polazničku haljinu i svakoga dana slati je na pokoru.
Egvena oseti kako opet besni. Kako to da Elaida uvek tako utiče na nju? Zdele sa supom su sklonjene i tanjiri sa šargarepama barenim na pari i premazanim puterom izneti su na sto. U vazduhu se izrazito osećao miris cimeta. Egvena nije večerala, ali osećala je toliku mučninu da joj do hrane i nije bilo stalo.
Ne, pomislila je, čeličeći se. Neću ovo okončati prerano, kao prošlog puta. Izdržaću, tačka. Ja sam snažnija od Elaide. Jača sam od njenog ludila.
Razgovor se nastavi tako što je Elaida ostalima upućivala uvredljive primedbe, ponekad s jasnom namerom, a ponekad očigledno ne shvatajući šta čini. Ostale su pokušavale da skrenu razgovor u drugu stranu - od pobunjenica na čudno, neobično tmurno nebo. Na kraju Šiven pomenu glasine o tome da Seanšani sarađuju sa Aijelima daleko na jugu.
„Opet Seanšani?", uzdahnu Elaida. „O njima ne moraš da brineš."
„Majko, moji izvori drugačije kažu", ukočeno odogovori Šiven. „Mislim da moramo da pomno obraćamo pažnju na ono što oni rade. Rekla sam nekim sestrama da ispitaju ovo dete o njenom iskustvu s njima, koje je obilno. Trebalo bi da čuješ kakve stvari oni čine sa Aes Sedai."
Elaida se zasmeja zvonko i srebrnasto. „Zacelo znaš da je ovo dete sklono preterivanju!" pogleda Egvenu. „Da li si ti to širila laži zarad svog prijatelja, one budale Al’Tora? Šta ti je rekao da ispričaš o tim zavojevačima? Oni rade za njega, zar ne?“
Egvena nije odgovarala.
„Govori", naredi Elaida i mahnu peharom. „Reci ovim ženama da si lagala. Priznaj, devojko, ili ću te opet poslati na pokoru."
Pokora koju će dobiti zato što ne odgovara biće lakša nego da istrpi Elaidin bes zbog toga što joj protivureči. Tišina je put do pobede.
Ali kada je Egvena pogledala dugi sto od mahagonija, postavljen jarko-belim porcelanom Morskog naroda i treperavim crvenim svečama, videla je kako je pet pari očiju posmatra. Videla je pitanja u njima. Egvena im se smelo obraćala kada je bila sama s njima, ali hoće li sada ostati pri svojim tvrdnjama, suočena s najmoćnijom ženom na svetu? Ženom koja u svojim rukama drži Egvenin život?
Je li Egvena Amirlin? Ili je samo obična devojka koja voli da se pretvara?
Elaida, svetlost te spalila, pomisli stiskajući zube, uviđajući da je pogrešila. Tišina neće dovesti do pobede, ne pred tim ženama. E neće ti se dopasti kako će se ovo završiti.
„Seanšani ne rade za Randa", odgovori Egvena. „I predstavljaju ozbiljnu opasnost po Belu kulu. Nisam širila laži. Reći ma šta drugo značilo bi izdaju Tri zaveta."
„Ti nisi položila Tri zaveta", strogo joj reče Elaida, okrećući se prema njoj.
„Jesam", odvrati Egvena. „Nisam držala Štap zakletvi, ali moje reči nisu istinite zbog Štapa. Izrekla sam u sebi reči tih zaveta i oni su mi zbog toga još draži, jer me ništa ne primorava da ih se držim. I u skladu s tim zavetom, opet ti kažem - ja sam Snevač i Snevala sam da će Seanšani napasti Belu kulu."
Elaida na tren sevnu očima i zgrabi viljušku tako da joj zglavci na prstima pobeleše. Egvena nije skretala pogled, već ju je sve vreme gledala pravo u oči, pa se Elaida naposletku opet zasmeja. „Ah, vidim da si i dalje tvrdoglava. Moraću da kažem Katerini kako je bila u pravu. Dete, dobićeš pokoru zbog svog preterivanja."
„Ove žene znaju da ne lažem", smireno odvrati Egvena. „I svaki put kada ti uporno tvrdiš da lažem, ponižavaš sebe u njihovim očima. Sve i da ne veruješ u moj San, moraš da priznaš kako Seanšani predstavljaju opasnost. Oni vezuju žene koje mogu da usmeravaju i pomoću nekakvog izopačenog ter’angreala koriste ih kao oružje. Osetila sam taj okovratnik na sebi. Ponekad ga i dalje osećam - u snovima. U košmarima."
Prostorijom zavlada muk.
„Ti jesi glupo dete", izjavi Elaida, očigledno pokušavajući da se pretvara kako Egvena nije nikakva pretnja po nju. Trebalo je da se okrene i da pogleda ostale. Da je to učinila, videla bi istinu u njihovim očima. „Pa, primorala si me na ovo. Dete, ima da klekneš pred mene i da moliš za oproštaj. Smesta. U suprotnom, baciću te u samicu. Da li to želiš? Ali nemoj misliti da će batine prestati. I dalje ćeš odlaziti na dnevnu pokoru, samo što će te svaki put nakon toga bacati u samicu. Sada klekni i moli za oproštaj."
Predstavnice se zgledaše. Više nema uzmicanja. Egvena je priželjkivala da do toga ne dođe - ali došlo je i Elaida traži kavgu.
Vreme je da je dobije. „A šta ako se ne poklonim pred tobom?", upita Egvena, gledajući je u oči. „Šta onda?"
„Kleknućeš - ovako ili onako", procedi Elaida kroz zube i prigrli Izvor.
„Upotrebićeš Moć na meni?" spokojno upita Egvena. „Zar moraš tome da pribegneš? Zar bez usmeravanja nemaš nikakvu vlast?"
Elaida zastade. „Moje je pravo da kaznim svakoga ko mi ne ukazuje dolično poštovanje."
„Pa ćeš me zato naterati da ti se pokorim", kaza Egvena. „Hoćeš li to učiniti sa svima u Kuli, Elaida? Ako ti se ađah usprotivi, biva raspušten. Ako te neko naljuti, ti pokušavaš da joj oduzmeš pravo da bude Aes Sedai. Pre nego što ovome dođe kraj, nateraćeš sve sestre da ti se klanjaju."
„Gluposti!"
„Je li?“, upita Egvena. „A jesi li im ispričala o svojoj zamisli da se donese novi zavet? Da sve sestre na Štapu zakletvi izreknu zavet da če se pokoravati Amirlin i da če je podržavati?"