A sve i jedna od njih gurala se po pločniku oko paviljona u središtu logora. Stajale su nabijene rame uz rame, kao zid od beline, povrh kojeg su bile kose svih mogućih prirodnih boja. Toliku pažnju ne bi privukao nijedan običan sastanak Dvorane. Mora da se nešto dešava.
Sijuan spusti kotaricu na jedan panj, pa je pokri peškirom. Nema ona poverenja u to nebo, mada proteklih nedelju dana kiša nije padala, sem što bi povremeno poprskala. Nikad ne veruj nebu lučkog kapetana. To su reći koje valja slušati celog života. Pa makar posledica toga bila samo jedna kotarica mokrog rublja, pritom prljavog.
Ona požuri preko puta od nabijene zemlje i zakorači na jedan drveni pločnik. Grube daske malčice joj se izviše pod nogama i zaškripaše od njenih koraka dok je žurila prema paviljonu. Pričalo se o tome da se pločnici zamene nečim trajnijim, pa možda čak i nečim skupim kao što je kaldrma.
Stigla je iza okupljenih žena. Poslednji sastanak Dvorane koji je privukao toliku pažnju bilo je kada je otkriveno da su Aša’mani vezali sestre za sebe i da je opačina očišćena. Svetlost dala da je ne čekaju iznenađenja tih razmera! Živci su joj i ovako više nego dovoljno napeti zbog krvavog Gareta Brina. U ovom slučaju, zbog predloga da je on poduči kako da drži mač, čisto za svaki slučaj. Ona nikada nije bila mišljenja da od mačeva ima velike vajde. Sem toga, ko je ikada čuo za Aes Sedai sa oružjem u ruci, kako se bori kao pomahnitala Aijelka? Zaista, kakav čovek!
Progurala se između polaznica, ljuta zbog toga što mora da im skrene pažnju kako bi je propustile. Naravno, sklanjale su se s puta čim bi videle da jedna sestra prolazi između njih, ali bile su toliko rasejane da je bilo potrebno potruditi se da im se skrene pažnja. Prekorila je nekolike zbog toga što se ne bave svojim dužnostima. Gde je Tajana? Trebalo je da rastera te devojke na njihova zaduženja. Da se Rand al’Tor lično krvavo pojavio u tom logoru, polaznice bi trebalo da nastave sa učenjem!
Naposletku, blizu ulaza u paviljon, zatekla je ženu koju je očekivala da vidi. Šerijam, kao Egvenina Čuvarka, ne može da uđe u Dvoranu bez Amirlin. Stoga je morala da čeka napolju. To je verovatno bolje nego da se kuva u svom šatoru.
Prethodnih nekoliko nedelja, ta žena kose riđe kao plamen poprilično je smršala. Zaista bi morala da naruči nove haljine; stare su počele da vise na njoj. Ipak, izgleda da je u poslednje vreme povratila malo smirenosti i da je manje nestalna. Možda je boljka koja ju je mučila prošla, šta god to bilo. Stalno je tvrdila da je s njom sve bilo u redu.
„Riblja utroba", promrlja Sijuan kada je jedna polaznica slučajno munu laktom. Sijuan tu devojku ošinu pogledom, a ova se pokunji i pobeže, a njena porodica polaznica nevoljno pođe za njom. Sijuan se opet okrenu da pogleda Šerijam. „Dakle, šta je bilo? Da se nije ispostavilo da je jedan od konjušara zapravo kralj Tira?"
Šerijam izvi obrvu. „Elaida zna za Putovanja."
„Molim?" upita Sijuan i baci pogled ka šatoru. Sedišta su bila prepuna Aes Sedai, a vižljasta Ašmanaila - iz Sivog - obraćala se svima njima. Zašto taj sastanak nije Zapečaćen za Plamen?
Šerijam klimnu. „Saznale smo za to kada je Ašmanaila poslata u prikupljanje iz Kandora." Danak je bio jedan od glavnih izvora prihoda za Egvenine Aes Sedai. Tokom mnogih stoleća, sva kraljevstva su u Tar Valon slala takve darove. Bela kula više se ne oslanja na taj prihod - ima na raspolaganju za svoje izdržavanje daleko bolja sredstva, koja ne zavise od velikodušnosti spoljnog sveta. Ipak, danak se nikada ne odbija, a mnoga krajiška kraljevstva i dalje poštuju stare običaje.
Pre nego što se Bela kula podelila, jedno od Ašmanailinih dužnosti bilo je da prati te darove i da svakoga meseca šalje zahvalnice u Amirlinino ime. Podele Bele kule i otkriće putovanja značili su da je Egveninim Aes Sedai veoma lako da pošalju poslanstvo i lično prikupe danak. Kandorski glavni pisar nije mario za to koju stranu u Beloj kuli podržava, sve dok je danak poslat, pa mu je stoga bilo veoma drago da novac uruči Ašmanaili u ruke.
Opsada Tar Valona je pojednostavila uzimanje novca od tog danka, koji bi inače otišao Elaidi, i koriščenje tog novca za plaćanje Brinovih vojnika. Zgodan obrt sudbine. Ali nijedno more nije doveka spokojno.
„Glavni pisar bio je krajnje besan", govorila je Ašmanaila svojim ozbiljnim glasom. „Već sam vam platio ovog meseca, kazao mi je. Dao sam ga jednoj ženi koliko juče. Ta žena je sa sobom donela pismo od Amirlin lično, zapečaćeno po propisu, u kojem mi je rečeno da novac dajem samo pripadnicama Crvenog ađaha. “
„To ne mora da znači da Elaida zna za Putovanje", primeti Romanda u šatoru. „Crvene sestre su mogle da stignu do Kandora i na druge načine."
Ašmanaila odmahnu glavom. „Videli su kapiju. Glavni pisar je otkrio grešku u računu i poslao jednog pomoćnika za Elaidinim poslanstvom kako bi im dao još nekoliko novčića. Čovek je savršeno opisao ono što je video. Konji su prolazili kroz crnu rupu u vazduhu. To ga je toliko zapanjilo da je pozvao stražu - ali Elaidini ljudi su dotad već otišli. Lično sam ga ispitala."
„Ne dopada mi se to što moramo da verujemo u reči samo jednog čoveka", kaza Morija, sedeći pri čelu skupine.
„Glavni pisar je do najsitnijih pojedinosti opisao ženu koja je od njega uzela novac", kaza Ašmanaila. „Uverena sam da je to Nesita. Možda bismo mogle da otkrijemo je li ona i dalje u Kuli? To bi nam dalo dodatne dokaze."
Druge se pobuniše, ali Sijuan prestade da ih sluša. Možda je to veoma pametna varka, s ciljem da im skrene pažnju, ali ne smeju da se igraju s time. Svetlosti! Zar je ona jedina s glavom na ramenima?
Zgrabi jednu obližnju polaznicu, sitnu devojku koja je ličila na miša i verovatno bila starija nego što je izgledala - morala bi da bude pošto nije delovala kao da joj je više od devet godina. „Potreban mi je glasnik", reče joj Sijuan. „Dovedi mi jednog od vlasnika koje je lord Brin ostavio u logoru kako bi mu nosili vesti. Brzo.“
Devojka ciknu, pa odjuri. „Šta to radiš?", upita je Šerijam.
„Spašavam nam živote", odvrati Sijuan, streljajući pogledom okupljene polaznice. „Dobro!", procedi kroz zube. „Dosta zveranja! Ako su vam časovi odloženi zbog ovoga, onda nađite sebi neka posla. Sve polaznice koje kroz deset otkucaja srca budu stajale na ovom pločniku, završiće na pokori takvoj da posle nje neće moći ni da broje!“
To izazva lavinu belila u bekstvu, kako su porodice žena žurno odlazile. Za nekoliko trenutaka ostala je samo mala skupina Prihvaćenih, pored Šerijam i Sijuan. Prihvaćene se lecnuše kada ih Sijuan ošinu pogledom, ali ona ništa ne reče. Deo prednosti koje Prihvaćene imaju ogleda se i u većoj slobodi. Sem toga, sve dok Sijuan može da se kreće a da pri tome ne udara u nekoga, zadovoljna je.
„Zašto ovaj sastanak nije Zapečaćen za Plamen?", upita ona Šerijam.
„Ne znam", priznade Šerijam i baci pogled u veliki šator. „Mora se priznati da su to ozbiljne vesti."
„Ovo je pre ih posle moralo da se dogodi", odvrati Sijuan, mada u sebi nije bila ni najmanje spokojna. „Vesti o Putovanju mora da se šire."
Šta li se desilo?, pomislila je. Nisu valjda slomile Egvenu, zar ne? Svetlost dala da ni ona ni Leana nisu primorane da odaju ovu tajnu. Beonin. Mora da je o njoj reč. Plamen sve spalio!
Odmahnu glavom. „Svetlost dala da možemo da tajnu Putovanja sačuvamo od Seanšana. Kada se oni reše da napadnu Belu kulu, biće nam potrebna svaka moguća prednost."
Šerijam je pogleda - i to sa očiglednom nevericom. Većina sestara nije verovala u Egvenino Snevanje o napadu. Glupače - hoće da ulove ribu, ali neće da je očiste. Ne možeš da uzdigneš ženu na položaj Amirlin, a onda da ne obraćaš pažnju na njena upozorenja.