Sijuan je nestrpljivo čekala, lupkajući nogom i slušajući razgovor koji se odvijao u šatoru. Baš kada je počela da se pita hoće li morati da pošalje još jednu polaznicu, jedan od Brinovih glasnika dotera konja do šatora. Prgava zver koju je jahao bila je crna kao ponoć, s belim čarapama samo iznad kopita, i ona frknu na Sijuan kada ju je jahač, u urednoj uniformi i kratko ošišane smeđe kose, zauzdao. Je li morao da povede to stvorenje sa sobom?
„Aes Sedai?", upita taj čovek, klanjajući se iz sedla. „Imaš poruku za lorda Brina?"
„Da", odgovori Sijuan. „I ti ćeš mu je uručiti što je brže moguće. Razumeš li me? Lako je moguće da svima nama životi zavise od toga."
Vojnik odsečno klimnu.
„Reci lordu Brinu...", poče Sijuan. „Reci mu da pazi na svoja krila. Naš neprijatelj je naučio da se služi istim sredstvom pomoću kojeg smo mi stigli ovamo."
„Biće učinjeno."
„Ponovi mi šta sam ti rekla", naredi mu Sijuan.
„Naravno, Aes Sedai“, reče joj taj vitki čovek, pa se opet nakloni. „Samo da znaš, proveo sam više od decenije kao glasnik pod generalovim zapovedništvom. Moje pamćenje..."
„Stani“, prekide ga Sijuan. „Nije me briga koliko dugo ovo radiš. Ne marim za to koliko ti je pamćenje dobro. Nije mi stalo ni do toga da si nekakvim čudnim obrtom sudbine morao da već hiljadu puta preneseš istu ovu poruku. Rekla sam ti da mi je ponoviš.“
„Ovaj, da, Aes Sedai. Kazano mi je da saopštim lordu generalu da pazi na svoja krila. Naš neprijatelj je naučio da se služi istim sredstvom pomoću kojeg smo mi stigli ovamo."
„Dobro. Polazi."
Čovek klimnu.
„Smesta!"
On natera tog groznog konja da se propne i galopom izjuri iz tabora, tako da se plašt vijorio za njim.
„Šta to bi?“, upita Šerijam, skrećući pogled s dešavanja unutar Dvorane.
„Staram se da se ne probudimo okruženi Elaidinom vojskom", odgovori Sijuan. „Kladim se da sam ja jedina koja se setila da upozori našeg vojskovođu na to da nas je neprijatelj možda lišio naše najveće taktičke prednosti. Toliko o opsadi."
Šerijam se namršti, kao da se toga nije ni setila. Zacelo nije jedina. O, neki će se setiti Brina i nameravaće da s vremenom jave vojskovođi šta se dogodilo. Ali za mnoge od njih nedaća nije u činjenici što Elaida sada može da pomeri svoju vojsku tako da opkoli njih, ili da je Brinova opsada sada beskorisna. Za njih je nedaća potpuno lične prirode; znanje koje su tako naporno držale u tajnosti više nije njihovo, već je palo u tuđe ruke. Putovanje je bilo njihovo, a sada Elaida zna za njega! To baš liči na Aes Sedai. Najpre uvređenost, a potom posledice.
Ili je možda samo posredi i to što se Sijuan oseća ogorčeno. Neko u tom šatoru napokon se setio da se to zasedanje Zapečati za Plamen, tako da se Sijuan povukla i sišla s pločnika na nabijenu zemlju. Polaznice su žurile na sve strane, glava pognutih kako bi izbegavale njen pogled, mada su hitro padale u naklone. Danas baš i nisam preterano uspešno izigravala da sam slaba, namršteno je pomislila Sijuan.
Bela kula se ruši. Ađasi međusobno slabe zbog zadevica. Čak i tu, u Egveninom taboru, više vremena se provodi u spletkarenju nego u pripremama za nadolazeću oluju.
A Sijuan je delimično odgovorna za te neuspehe.
Ogroman deo krivice je na Elaidi i njenom ađahu, ali da li bi se Kula uopšte podelila da je Sijuan podsticala saradnju među ađasima? Elaida nije imala toliko mnogo vremena na raspolaganju. Svaki procep koji se pojavio u Kuli verovatno se može dovesti u vezu sa sićušnim pukotinama nastalim u vreme kada je Sijuan bila Amirlin. Da je više posredovala među stranama u Beloj kuli, je li mogla ojačati te žene? Je li ih mogla sprečiti da se ne okrenu jedna protiv druge kao jato krvoločnih brijačica?
Ponovorođeni Zmaj je važan. Ali on je samo jedna pojava u tkanju ovih poslednjih dana. Prelako je zaboraviti na to i prelako je zagledati se u tu dramatičnu priliku iz legendi, a zaboraviti na sve ostalo.
Uzdahnu, pa uze rublje i - iz navike - pogleda kako bi se uverila da je sve tu. Dok je to činila, jedna prilika u belom priđe joj iz jednog susednog prolaza. „Sijuan Sedai?"
Sijuan diže pogled i namršti se. Polaznica pred njom bila je jedna od najneobičnijih u logoru. Skoro sedamdeset godina stara, Šarina je bila naborana kao nekakva baba. Njena seda kosa bila je skupljena u punđu, i mada nije bila pogurena, zračila je izvesnom težinom. Mnogo toga je videla, mnogo toga je uradila i proživela toliko godina. A za razliku od neke Aes Sedai, Šarina je proživela sve te godine. Radila je, podizala porodicu, čak je i rođenu decu sahranila.
Snažna je kada je reč o Moći. Izuzetno snažna. Sasvim je sigurno da će poneti šal, a čim to učini, biće daleko iznad Sijuan. Ali Šarina sada pade u dubok naklon. Odavala je skoro savršenu krotkost. Od svih polaznica, ona se najmanje žalila, pravila najmanje nevolja i najmarljivije učila. Kao polaznica, ona je dobro znala i ono što većina Aes Sedai nikada nije naučila - ih je zaboravila istog trena pošto su dobile šal. Kako biti ponizan kada je neophodno, kako prihvatiti kažnjavanje, kako znati kada ti je potrebno da učiš, umesto da se pretvaraš kako već sve znaš. Kad bismo samo imali nekoliko desetina sestara koje su više kao ona, pomislila je Sijuan, a nekoliko desetina manje Elaida i Romandi.
„Da, dete?“, upita Sijuan. „Šta je bilo?"
„Videla sam kako dižeš to rublje, Sijuan Sedai", reče Šarina. „I mislila sam kako bi možda trebalo da ga ponesem umesto tebe."
Sijuan se pokoleba. „Ne bih htela da se zamaraš."
Šarina izvi obrvu, u izrazu koji nimalo nije pristajao jednoj polaznici. „Sijuan Sedai, ove stare ruke nosile su dvostruko teže breme ka reci i od reke koliko prošle godine, usput noseći i troje unučadi. Mislim da ću biti dobra." Videlo se nešto u njenom pogledu, nekakav nagoveštaj da se još nešto krije u njenoj ponudi. Izgleda da ta žena nije vešta samo u Lečenju.
Sijuan radoznalo prepusti starici da prihvati kotaricu. Pođoše niz pločnik prema šatorima u kojima žive polaznice.
„Zanimljivo je", primeti Šarina, „kako takvo naizgled malo otkriće može da izazove toliki metež, zar ne, Sijuan Sedai?“
„To što je Elaida otkrila Putovanje jeste važno saznanje."
„Ali ni izbliza važno kao saznanja za koja se priča da su izneta na zasedanju od pre nekoliko meseci, kada je došao onaj muškarac koji može da usmerava. Baš je čudno to što je ovo izazvalo takvu pometnju."
Sijuan odmahnu glavom. „Šarina, to kako gomile razmišljaju ume da bude čudno na prvi pogled. Svi još pričaju o poseti onog Aša’mana i željno čekaju priliku da čuju još nešto o tome. Stoga su svi uzbuđeni zbog prilike da čuju nešto drugo. Na taj način, velika otkrovenja mogu da nastupe u tajnosti, ali da onda dovedu do toga da neka manja otkrovenja budu prihvaćena sa strepnjom."
„Rekla bih da bi neko tu primedbu mogao dobrano iskoristiti." Šarina usput klimnu jednoj grupi polaznica. „To jest, ako želi da izazove veliku zabrinutost."
„Šta to hoćeš da kažeš?" upita je Sijuan i oštro je pogleda.
„Ašmanaila je najpre podnela izveštaj Lelejni Sedai", tiho kaza Šarina. „Čula sam da Lelejna nikada ništa ne otkriva. Međutim, o tome je glasno pričala u blizini jedne porodice polaznica dok je sazivala zasedanje Dvorane. Takođe je omela nekoliko prethodnih zahteva da se zasedanje Zapečati za Plamen."
„Ah“, izusti Sijuan. „Dakle, eto zašto!"
„Naravno, samo prenosim šta se priča", objasni Šarina, pa zastade u senci jednog izvitoperenog gloga. „To je verovatno čista glupost. Ma, jedna Aes Sedai Lelejninog uticaja svakako bi znala da nije pametno da bilo šta otkriva tamo gde polaznice mogu da je čuju, jer će se to vrlo brzo proneti do svih radoznalih ušiju."