Haos. Krv poče da se raspravlja oko mogućnosti i nemogućnosti svega loga. General Galgan smesta naredi svojim zapovednicima da pošalju izvidnice i glasnike da upozore na mogući napad na grad. Sul’dam koje su stajale duž zidova prostorije požuriše napred da pregledaju te glave, a Mrtva straža tiho okruži Tuon, kako bi joj pružila dodatnu zaštitu, s jednakom pažnjom držeći sve na oku - Krv, sluge i vojnike.
Tuon se osećala kao da bi trebalo da bude zgranuta time. Ali, za divno čudo - nije bila. Dakle, Metrim nije pogrešio u vezi sa ovim, potajno je znakovima saopštila Selukiji. A pretpostavila je da su Troloci obično sujeverje. Opet pogleda glave. Odvratno.
Selukija je delovala uznemireno. Pitam se ima li još nečega što je on rekao, a mi zanemarili?
Tuon se pokoleba. Moraćemo da ga pitamo. Veoma bih volela da mi se vrati. Ukoči se; nije nameravala da toliko prizna. Ali njena osećanja bila su joj čudna. Ma koliko se to činilo besmislenim, ona se jeste osećala bezbedno dok je bila s njim - i volela bi da je on sada s njom.
Te glave su još jedan dokaz da ga veoma malo poznaje. Ona ponovo uspostavi vlast nad uskomešanom gomilom. Selukija proglasi: „Utišaćete se.“
Sobom zavlada muk, mada su Krv i sul’dam i dalje delovali veoma uznemireno. Tajli je i dalje klečala pognute glave, a vojnik koji je nosio glave klečao je pored nje. Da, ona će morati da bude temeljno ispitana.
„Ove vesti malo toga menjaju“, proglasi Selukija. „Već smo bili svesni da se Poslednja bitka bliži. Zahvalni smo na otkrovenjima koja nam je poručnik-general Tajli predstavila. Njen čin je za svaku pohvalu - ali tako je potreba da potčinimo Ponovorođenog Zmaja još hitnija."
Na te reći nekoliko prisutnih zaklima glavama, uključujući i generala Galgana. Beslan nije delovao ubeđeno u to. Delovao je samo zabrinuto.
„Ako je po volji najvišoj kćeri“, kaza Tajli klanjajući se.
„Dopušteno ti je da se obratiš."
„Poslednjih nekoliko nedelja, videla sam mnogo stvari koje su me naterale da se zamislim", reče Tajli. „Čak i pre napada na moje vojnike, bila sam zabrinuta. Mudrost i sklad najviše kćeri nesumnjivo su joj omogućili da vidi dalje od nekoga poput mene, ali ubeđena sam da su naša dosadašnja osvajanja u ovoj zemlji bila laka u poređenju sa onim što može da usledi. Ako mogu da budem toliko smela... verujem da Ponovorođeni Zmaj i oni koji su u vezi s njim mogu da budu bolji saveznici nego neprijatelji."
To jeste smela izjava. Tuon se nagnu napred, a njeni lakirani nokti zazveketaše po rukonaslonima. Mnogi pripadnici niske Krvi bili bi toliko ophrvani strahopoštovanjem prilikom susreta sa nekim ko pripada caričinom domaćinstvu, a kamoli prilikom susreta s najvišom kćeri, da se ne bi usudili ni da progovore. A ta žena ima predloge? I to predloge koji su suprotni Tuoninoj obznanjenoj volji?
„Tuon, teška odluka nije uvek ona odluka gde su obe strane ravnopravne", iznenada se javi Selukija. „Možda je ovaj slučaj takav da je teška odluka ona koja je ispravna, ali zahteva i nagoveštaj greške."
Tuon iznenađeno trepnu. Da, shvatila je. Selukija sada jeste moj Istinozborac. Biće potrebno neko vreme da se navikne na tu njenu ulogu. Godine su prošle otkad ju je Selukija poslednji put ispravila ih prekorila u javnosti.
Ali opet, da se lično susretne s Ponovorođenim Zmajem? Ona zaista mora da stupi u dodir s njim i to je i nameravala. Ali zar ne bi bilo bolje da izađe pred njega snažna, nakon što su njegove vojske poražene, a Bela kula srušena? Mora ga dovesti pred Kristalni presto pod tačno određenim okolnostima, u kojima se podrazumeva da će se on pokoriti njenoj vlasti.
Mada... pošto je Seanšan pobunjen... a njen položaj tu u Altari jedva postojan... Pa, možda malo vremena za razmišljanje - malo vremena da se duboko udahne i osigura ono što ona već ima - zavređuje odlaganje napada na Belu kulu.
„Generale Galgane, pošalji rakene našim snagama na Almotskoj ravnici i u istočnoj Altari", odlučno naredi ona. „Saopšti im da brane naše posede, ali da izbegavaju sukobljavanje s Ponovorođenim Zmajem. I pošalji odgovor na njegov zahtev za sastanak. Kći Devet meseca susrešće se s njim."
General Galgan klimnu i pokloni se.
Red mora biti uspostavljen. Ako mora neznatno spustiti pogled i susresti se s Ponovorođenim Zmajem kako bi to postigla, onda neka tako i bude.
Za divno čudo, opet je poželela da je Metrim i dalje s njom. Mogla bi iskoristiti njegovo poznavanje tog Randa al’Tora prilikom pripreme za sastanak. Budi mi zdrav, ti zanimljivi čoveče, pomislila je, bacivši pogled preko balkona i ka Severu. Nemoj da se ukopavaš u nevolje dublje nego što možeš da se iskopaš do slobode. Ti si sada princ Gavranova. Vodi računa da se ponašaš u skladu s time.
Gde god da si.
20
Na skršenom drumu
„Žene su“, izjavi Met dok je na Kockici jahao niz prašnjavi put koji se očigledno slabo koristio, „kao mazge.“ A onda se namršti. „Čekaj. Ne. Koze. Žene su kao koze. Samo što svaka plamena od njih misli da je konj, i to rasna trkačka kobila. Razumeš li me, Talmanese?"
„Čista poezija, Mete“, odgovori Talmanes, nabijajući duvan u lulu.
Met trznu uzdama, a Kockica nastavi da korača. Visoki troigličasti borovi rasli su pored kamenog druma. Imali su sreće što su našli taj drevni put, koji mora da je bio napravljen još pre Slamanja. Mahom je zarastao u korov i rastinje, a kamenje je na mnogo mesta bilo smrskano. Velikih delova puta jednostavno... pa, nije bilo.
Borove mladice počele su da niču pored puta između kamenja, kao mali potomci svojih divovskih očeva koji su rasli iznad njih. Staza je bila široka, premda gruba, što je bilo veoma dobro. Met je sa sobom vodio sedam hiljada ljudi, a svi su bili na konjima. Naporno su jahali za tih manje od nedelju dana, koje su proveli putujući otkad je poslao Tuon nazad u Ebou Dar.
„Razuman razgovor sa ženom jednostavno je nemoguć", nastavio je Met, gledajući pravo preda se. „To je kao... Pa, razuman razgovor sa ženom je kao da sedneš na prijateljsko kockanje. Samo što žena odbija da prihvati osnovna krvava pravila igre. Muškarac će te prevariti - ali to će da učini pošteno.
Koristiće kockice napunjene olovom, tako da ti misliš da slučajno gubiš. A ako nisi dovoljno pametan da uočiš šta on to radi, možda i zaslužuješ da ti on uzme novac. I to je to.
Ali žena - žena će da sedi u toj istoj igri i smešiće se, ponašajući se kao da će se igrati. Samo kada dođe na nju red da baca, ona će bacati svoje kockice, koje su sa svih šest strana neobeležene. Ne vidi se ni jedna jedina kockica. Pogledaće šta je bacila, pa će onda pogledati tebe i reći: Očigledno je da sam upravo pobedila.
Sad, ti ćeš se počešati po glavi i pogledati te kockice. Onda ćeš pogledati nju, pa opet kockice. Ali na ovim kockama nema nijedne tačkice, reći ćeš.
Da, ima ih, reći će ona. I na obe kockice je ispala jedinica.
To je tačno onaj broj koji ti je potreban da bi pobedila, reći ćeš ti.
Kakva slučajnost, odgovoriće ona, pa početi da ti uzima pare. Ti ćeš samo sedeti, pokušavajući da shvatiš šta se to desilo. A onda ćeš nešto i shvatiti. Dva keca nisu bacanje za pobedu! Ne kada si ti bacio dve šestice u svom krugu. To znači da su njoj bile potrebne dve dvojke! Uzbuđeno ćeš joj objasniti šta si upravo otkrio. Ali - znaš li šta će onda ona da učini?"
„Nemam predstave, Mete“, odgovori Talmanes, grizući lulu dok se iz nje izvijao pramičak dima.