Pa, sada mora da brine o svojim ljudima. On se osvrnu i baci pogled niz redove konjanika i vojnike sa samostrelima koji su jahali iza njih. I jednih i drugih bilo je na hiljade, a Met je naredio da zamotaju svoje barjake. Nije preterano verovatno da će na putu kroz tu nedođiju naleteti na mnogo putnika, ali on ne želi da bilo ko pušta jezik u slučaju da ih neko ipak vidi.
Hoće li ga Seanšani progoniti? I on i Tuon svesni su činjenice da su sada na suprotstavljenim stranama, a ona je videla šta njegova vojska može da postigne.
Da li ga ona voli? U braku je s njom, ali Seanšani ne razmišljaju kao običan svet. Ostajala je u njegovim rukama, trpela zatočeništvo i nijednom nije pokušala da pobegne. Ali on nimalo ne sumnja da će ga napasti ako bude smatrala da je to najbolje za njeno carstvo.
Da, poslaće ljude za njim, mada ga ti mogući progonitelji nisu ni izbliza brinuli koliko mogućnost da ona ne stigne do Ebou Dara. Neko je ponudio veoma veliku hrpu novca u zamenu za Tuoninu glavu. Onaj seanšanski izdajnik, predvodnik vojske koju je Met uništio. Je li on radio sam? Da li je bilo i drugih? U šta je to Met pustio Tuon?
Ta pitanja ga muče i proganjaju. „Šta misliš, je li trebalo da je pustim?" zateče sebe Met kako pita.
Talmanes slegnu ramenima. „Dao si reč.Mete. A mislim da se onaj poprilično krupni Seanšanin odlučnog pogleda i u crnom oklopu ne bi baš najbolje poneo da si pokušao da je zadržiš."
„Možda je ona još u opasnosti", kaza Met, skoro sebi u bradu, i dalje se osvrćući. „Nije trebalo da je puštam iz vidnog polja. Luda žena."
„Mete", reče Talmanes i opet upre lulom u njega. „Iznenađuješ me. Ma, počinješ da zvučiš kao pravi muž."
Met se lecnu na to. Okrenu se u sedlu. „Šta si to rekao? Šta to znači?"
„Ništa, Mete", žurno odvrati Talmanes. „Samo, kako sanjariš o njoj, ja..."
„Ne sanjarim“, prasnu Met i povuče rub šešira, pa namesti šal. Tešila ga je težina njegovog medaljona oko vrata. „Samo sam zabrinut. To je sve. Ona mnogo toga zna o Družini i mogla bi odati naše prednosti."
Talmanes slegnu ramenima, pućkajući. Neko vreme jahali su u tišini. Borove iglice šuštale su na vetru, a Met je povremeno imao prilike da čuje ženski smeh iza sebe, od Aes Sedai koje su jahale zbijene jedna uz drugu. Iako se međusobno ne vole, obično se sasvim lepo slažu kada ih drugi gledaju. Ali, kao što je kazao Talmanesu, žene su međusobno zavađene samo dok nema muškaraca da se protiv njih ujedine.
Videlo se gde je sunce samo po jednom plamtečem delu oblaka; Met već danima nije video jasnu sunčevu svetlost. A isto toliko vremena nije video Tuon. Ta dva događaja kao da su mu nekako uparena u glavi. Postoji li nekakva povezanost?
Krvava budalo, pomislio je. Još malo pa ćeš početi da razmišljaš kao ona i da u svakoj sitnici vidiš predskazanja, tražeći skrivena značenja i znamenja svaki put kada ti neki zec pretrči preko puta ili konj pusti vetar.
Takvo predskazivanje sudbine čista je besmislica. Mada, mora priznati kako se sada lecne svaki put kada čuje sovu da se dva puta oglasi.
„Talmanese, jesi li ikada voleo neku ženu?", upita Met i ne znajući zašto.
„Nekoliko", odgovori taj niski čovek, dok se dim lule širio iza njega.
„Jesi li ikada pomišljao da se nekom od njih oženiš?"
„Ne, hvala Svetlosti", odgovori Talmanes - a onda izgleda shvati šta je rekao. „Mislim, to nije bilo za mene, Mete. Ali siguran sam da će za tebe ispasti dobro."
Met se namršti. Ako je Tuon već krvavo konačno odlučila da sprovede taj brak u delo, zašto nije mogla da odabere neki trenutak kada je ostali neće čuti?
Ali ne. Izjavila je to ispred svih, uključujući i Aes Sedai. To znači da je Met osuđen na propast. Aes Sedai su sjajne kada je reč o čuvanju tajni, ali samo ako te tajne nisu nezgodne ili sramotne za Metrima Kautona. Onda čovek može biti siguran da će se za svega jedan dan vesti proneti čitavim taborom, a verovatno i tri sela niz drum. Dosad je vrlo verovatno i njegova krvava majka - koja je ligama i ligama daleko odatle - već čula za tu vest.
„Nemam namere da se odreknem kocke", promrlja Met. „Ili pića."
„Čini mi se da si mi to već rekao", kaza Talmanes. „Tri ili četiri puta za sada. Gotovo mi se čini da bih te zatekao - kad bih usred noći provirio u tvoj šator - kako u snu mrmljaš: Nastaviću da se krvavo kockam! Krvavo, krvavo kockanje i pijančenje! Gde mi je krvavo piće? Hoće li neko da se kocka u piće?“ To je kazao sa savršeno staloženim izrazom lica, ali oči su mu opet iskrile od skrivenog osmeha, što je bilo očigledno samo ako čovek zna kud da gleda.
„Samo hoću da se postaram da svi znaju", kaza Met. „Ne želim da neko pomisli da sam smekšao samo zato što... znaš."
Talmanes ga utešno pogleda. „Mete, nećeš smekšati samo zato što si se oženio. Ma, koliko ja znam, čak su i neki veliki kapetani oženjeni. Davram Bašer je sigurno, kao i Rodel Ituralde. Ne, nećeš smekšati samo zato što si se oženio."
Met odsečno klimnu glavom. Dobro da je makar to rešeno.
„Ali možda postaneš dosadan",primeti Talmanes.
„Dobro, sad je dosta", izjavi Met. „Čim dođemo do sledećeg sela, idemo da se kockamo u krčmi. Ti i ja."
Talmanes se namršti. „S trećerazrednim vinom, kakvo se služi u ovim planinskim selima? Molim te, Mete. Sledeće što ćeš tražiti od mene biće da pijem pivo."
„Nema rasprave." Met se osvrnu kada začu poznate glasove. Olver - s klempavim ušima i sićušnim lišćem toliko ružnim da Met u životu nije video nikoga ružnijeg - sedeo je na Vihoru i čavrljao s Noelom, koji je na jednom koščatom škopcu jahao pored njega. Pogureni starac klimao je glavom u znak odobravanja na ono što je Olver pričao, šta god to bilo. Dečak je delovao zapanjujuće ozbiljno i nesumnjivo je objašnjavao još jednu od svojih zamisli o tome kako je najbolje ušunjati se u kulu Genđei."
„Oho, vidi", kaza Talmanes. „Eno Vanina."
Met se okrenu i ugleda konjanika kako im prilazi niz kamenitu stazu. Vanin uvek deluje potpuno sumanuto kada je u sedlu, kao dinja povrh konja, s nogama koje mu štrče sa strane. Ali mora se priznati da taj čovek ume da jaše.
„Ono jeste planina Sardlen", izjavi Vanin prilazeći njima i brišući znoj s proćelave glave. „Selo je odmah ispred nas; na karti piše da se zove Hinderstap. To jesu krvavo dobre karte", nevoljno dodade.
Met uzdahnu od olakšanja. Počeo je da misli kako će lutati po tim planinama sve dok Poslednja bitka ne dođe i ne prođe. „Sjajno", poče, „možemo da...“
„Selo?“, zatraži da čuje jedan odsečan ženski glas.
Met uzdahnu i okrenu se taman da vidi kako se tri konjanice probijaju do čela povorke. Talmanes nevoljno diže ruku i zaustavi vojnike iza njih dok su se Aes Sedai okupljale oko jadnog Vanina. Okruglasti čovek pogurio se u sedlu, izgledajući kao da bi radije da su ga uhvatili u krađi konja - pa samim tim poslali na pogubljenje - nego što mora da tu sedi i trpi da ga Aes Sedai ispituju.
Džolina ih je predvodila. Met bi je nekada možda opisao kao lepu devojku vitkog stasa i krupnih i toplih smeđih očiju. Ali sada je to bezvremeno lice Aes Sedai za njega trenutno upozorenje. Ne, on se sada ne bi usudio ni da pomisli da je ta Zelena lepa žena. Čim čovek počne da misli kako je neka Aes Sedai lepa, za dva coktanja jezikom ona će ga obmotati oko malog prsta, a on će da igra kako ona svira. Ma Džolina je već nagovestila da bi volela da joj Met bude Zaštitnik!
Je li i dalje ljuta na njega zato što ju je istukao po zadnjici? Naravno, ne može ga povrediti pomoću Moći - čak i bez njegovog medaljona, budući da su sve Aes Sedai pod zavetom da ne ubijaju služeći se Moći, sem u tačno određenim okolnostima. Ali on nije budala. Primetio je da se u tim njihovim zavetima nigde ne pominju noževi.